МОРФОЛОШКО-ФОНОЛОШКИ СТАТУС СУФИКСА -АК/-ЊАК/-ЈАК/-ЉАК НА ПРИМЕРУ ИМЕНИЧКИХ ЖАРГОНИЗАМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Александра Јанић

Abstract


Предмет овог рада је утврђивање статуса суфиксâ -ак, -јак, -њак, -љак у српском језику из морфолошко-фонолошког угла на примеру именичких жаргонизама чији је завршетак -(њ)ак. Циљ рада је давање одговора на следећа истраживачка питања: 1) Уз које творбене основе се јављају суфикси ‑ак, ‑јак, ‑њак, -љак, те каква је дистрибуција суфиксâ имајући у виду крајњи сугласник основа уз које се јављају?; 2) Да ли су поменути суфикси међусобно равноправни и како најпрецизније анализирати изведенице на ‑(њ)ак?; 3) Да ли се и како определити за једну творбену анализу и онда када је фонолошки подједнако могуће додати више суфикса на исту основу? Прво, размотрени су творбено недвосмислени примери, а у осталим случајевима, у складу са мотивацијом, узетe су у обзир све фонолошке могућности – случајеви сценарија са фаворизованим суфиксом -ак, -јак, ‑њак и -љак. Закључујемо да сва четири суфикса постоје у српском језику, само се неки чешће јављају (-ак, ‑њак/‑јак), а неки ређе (‑љак), што при творби нових речи може водити доминацији само -ак и ‑њак будући да је њ врло често видљиво у површинској структури посматраних именица, а -јак изузетно ретко (у стандардном српском јавља се у малобројним недвосмисленим примерима попут просјак: редукована глаголска основа прос- и -јак). Када је фонолошки подједнако могуће више суфикса, односно у примерима са основом на ј (попут муријак: ‑ак/-јак), л (топљак: -јак/-љак), љ (дивљак: ‑ак/‑јак/љак), н (савремењак: ‑јак/‑њак), њ (матерњак: ‑ак/‑јак/‑њак), сматрамо да у творбеној анализи треба паралелно наводити све могуће суфиксе. Процесом универб(из)ације, који је чест у творби жаргонизама, објашњавамо доминантност придевских основа међу анализираним жаргонизмима на ‑(њ)ак (70,94%).


Full Text:

PDF

References


БАБИЋ 1986: Stjepan Babić, Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku, Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti.

БАРИЋ И ДР. 2005: Eugenija Barić, Mijo Lončarević, Dragica Malić, Slavko Pavešić, Mirko Peti, Vesna Zečević, Marija Znika, Hrvatska gramatika, Zagreb: Školska knjiga.

ЈАНИЋ 2018: Александра Јанић, Морфологија и семантика придева на -(љ)ив у српском језику, необјављена докторска дисертација, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.

КЛАЈН 2003: Иван Клајн, Творба речи у савременом српском језику, 2. књига. Београд: Институт за српски језик, Завод за уџбенике и наставна средства, Нови Сад: Матица српска.

МРАЗОВИЋ–ВУКАДИНОВИЋ 2009: Павица Мразовић, Зора Вукадиновић, Граматика српског језика за странце. Нови Сад, Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

ПЕТРОВИЋ–ГУДУРИЋ 2010: Драгољуб Петровић, Снежана Гудурић, Фонологија српскога језика, Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига, Матица српска.

СИЛИЋ–ПРАЊКОВИЋ 2005: Josip Silić, Ivo Pranjković, Gramatika hrvatskoga jezika, Zagreb: Školska knjiga.

СТАКИЋ 1985: Милан Стакић, „Консонантске алтернације код именица и придева изведених суфиксима са сугласником ј у јужнословенским језицима”, Анали Филолошког факултета, 16, 67–92.

СТАКИЋ 1987: Милан Стакић, „Улога перинтеграције у јужнословенској именској деривацији”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 16/1, 177–183.

СТАКИЋ 1988: Милан Стакић, Деривациона фонетика именица и придева у јужнословенским језицима, Београд: Филолошки факултет.

СТАКИЋ 1997: Милан Стакић, „Видови деривационе основе именских речи у српском језику”, Књижевност и језик, XLV/4, 11–16.

СТАКИЋ 1998: Милан Стакић, „Врсте речи и структура деривационе основе именица и придева у српском језику”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 27/2, 273–278.

СТЕВАНОВИЋ 1981: Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски језик I, Београд: Научна књига.

ЋОРИЋ 1991: Божо Ћорић, „О неким творбеним моделима са становишта језичке економије”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 20/2, 325–334.

ЋОРИЋ 1998: Божо Ћорић, „О суфиксалној универбацији у српском језику”, Књижевност и језик, XLV/2-4, 29–32.

ЋОРИЋ 2008: Божо Ћорић, Творба именица у српском језику, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

ШТАСНИ 2010: Гордана Штасни, „Мотивациони смерови у деривационим процесима”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 53/2, 89–97.

ИЗВОРИ

АНДРИЋ 1976: Драгослав Андрић, Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи и израза, Београд: БИГЗ.

БУГАРСКИ 2006: Ранко Бугарски, Жаргон, Београд: Библиотека XX век.

ГЕРЗИЋ 2012: Боривој Герзић, Речник српског жаргона, Београд: Б. Герзић.

ГЕРЗИЋ–ГЕРЗИЋ 2002: Боривој Герзић, Наташа Герзић, Речник савременог београдског жаргона, Београд: Истар.

ИМАМИ 2007: Петрит Имами, Београдски фрајерски речник, Београд: ННК интернационал.

МАРКОВИЋ–ТРАЈКОВИЋ 2018: Јордана Марковић, Татјана Трајковић, Речник жаргонизама јужне пруге, Ниш: Филозофски факултет.




DOI: https://doi.org/10.46630/phm.11.2019.14

Refbacks

  • There are currently no refbacks.


Copyright (c) 2020 PHILOLOGIA MEDIANA

  

 

 


PHILOLOGIA MEDIANA

Филозофски факултет Ниш / Faculty of Philosophy Niš

Ћирила и Методија 2 / Ćirila i Metodija 2

18000 Ниш / 18000 Niš

www.filfak.ni.ac.rs