„АХИ­ЛЕ­ЈЕВ ШТИТ“ ВИ­СТА­НА ХЈУ ОД­НА: ЕК­ФРА­ЗА КАО МЕ­ТА­ПО­Е­ЗИ­ЈА

Abstract

Песма В. Х. Одна „Ахилејев штит“ представља пример концептуалне екфразе, а истовремено и поетски одговор на чувену Хомерову (концептуалну) екфразу, опис ковања Ахилејевог штита у Осамнаестом певању Или­ја­де. Пошто у сопственом поетском кључу Одн преиспитује хомерско читање ковања штита, његова песма представља пример екфрастичке метапоезије. Tроделна структура Однове песме кореспондира са трима плочама Хомеровог Хефестовог штита, истовремено им се семантички супротстављајући. У строфама 1, 4, 7 и 9 супротстављене су визије света два главна актера песме, Тетиде, и Хефеста, тако да је Тетидино очекивање, као амблем грчког хомерског света, градирано али и
деконструисано у три ступња Хефестове презентације савременог света рата, дехуманизације, усамљености и бесмисла у строфама 2, 3, 5, 6 и 8. Последња строфа има посебну улогу у песми јер у потпуности иронизује како Тетидина
очекивања идиличних слика, тако и њено запрепашћење Хефестовим делом у целини, па и целокупну њену позицију, што је супротно Хомеровом виђењу. Она сама је наручилац штита па тиме и саучесник и учесник рата, свесна физичке,
друштвене и духовне деструкције као ратних неминовности, као и свога сина као немилосрдног убице. Своје одговорности у стварању модерног дехуманизованог света, постављен у улогу посматрача сцена на штиту, мора бити свестан и читалац Однове песме.