по­е­зи­ја се­ман­тич­ког ци­ни­зма: „No­tre la plaj­ka toj (МАЈА ПА­ЛА НА ПОД)“ Са­ше Јо­ва­но­ви­ћа и Са­ше Д. Ло­ви­ћа

Abstract

У тексту ће, у контексту историје српске нонсенс поезије, бити представљен један облик модерне поезије семантичког цинизма. Као пример узет је ванканонски рад из поезије двојице аутора, Саше Јовановића и Саше Д. Ловића (део самиздатне збирке Зву­чи­трн и Ком­по­тал). Песма „Notre la plajka toj“ компонована је дводелно, у првом делу је псеудошпански оригинал, у другом превод на српски језик под називом „Маја пала на под“. Песма целином укида семантичку аналогију између двају делова талогом постиделошког цинизма. Живот, у покушају да буде изражен језиком, одсуство је значења. Када значење у језику бива унеколико успостављено, у фрагменту и издвојености, оно задобија  бразину лудила. Поезијом се тако проблематизују сми­сао и жи­вот као филозофске категорије и је­зик, фор­ма и пре­во­ђе­ње
као категорије уметничке комуникације.