МЕХАНИЗМИ ПРЕГОВОРА СА ГУБИТКОМ: ТРАУМА МРТВЕ ДРАГЕ У ГАВРАНУ И МОРЕЛИ ЕДГАРА АЛАНА ПОА И У РОМАНУ САБО ЈЕ СТАО ОТА ХОРВАТА

Abstract

Заједничка нит која повезује Морелу и Гаврана Едгара Алана Поа и роман Сабо је стао аутора Ота Хорвата јесте тематизација мртве драге која је основ трауме све тројице јунака. Најпре, у раду ће бити речи о трауми као психичком стању, потом ћемо указати на мотив мртве драге који је један истовремено један од најлепших и најтрагичнијих мотива у књижевном стварању. Рад ће се бавити преиспитивањем трауматских и посттрауматских стања субјеката, односно, истраживаће који и какви механизми преговора са губитком у поменутим делима постоје, у коју сврху служе и да ли субјектима омогућавају избављење из трауме. Дакле, указаћемо да ли је и на који начин у поменутим делима могуће превазилажење трауме. Мртве драге – Ленора, Морела и А. – различито су приказане и на различите начине је тематизована њихова смрт. Субјекти на све могуће начине мртве драге настоје да одрже живим макар у тексту, макар дискурзивно, макар у сећању. Циљ је указати и на принципе функционисања (и покушаја превазилажења) трауме од најблажег примера, Гаврана, до најекстремнијег, романа Сабо је стао у ком је субјект са траумом постао сасвим саживљен. Морела ће нам, поред тематизације мртве драге, послужити и као пример како погубно и трагично по субјекат могу деловати непревазиђене трауме услед њиховог нагомилавања.