http://philologiamediana.com/index.php/phm/issue/feed PHILOLOGIA MEDIANA 2022-06-10T08:34:45+02:00 Goran Maksimović goran.maksimovic@filfak.ni.ac.rs Open Journal Systems <p><strong><em>Philologia Mediana</em> is a Serbian national journal for human sciences (M51).</strong> <em>Philologia Mediana</em> publishes original papers from all fields of literature research (literary history, literary theory, the methodology of literature studies, comparative studies) and languages, materials and reviews.</p> <p><em>Philologia Mediana</em> is an open access, international, multi-disciplinary, refereed (double blind peer-reviewed) journal.</p> <p>It is indexed in PKP Index and Erih Plus. <em>Philologia Mediana</em> is classified as Class A journal on the Italian list of Humanities Sector 10 (Literature / Languages), approved by the ANVUR Ministerial Commission.</p> <p>ISSN (Printed): 1821-3332</p> <p>ISSN (Online): 2620-2794</p> http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/741 АНАЛИЗА ОБЈАВА НАСЛОВА У ГРАЂАНСКОМ НОВИНАРСТВУ НА ПРИМЕРУ ФЕЈСБУК ГРУПЕ НЕ ДАМО НИШКИ АЕРОДРОМ 2022-06-09T07:48:47+02:00 Ивана Митић ivana.mitic@filfak.ni.ac.rs <p>У овом раду се истражују дискурсне стратегије и (не)језичка средства помоћу којих се остварује кредибилитет у објавама насловима ексцерпираним са друштвене мреже Фејсбук. Објаве наслове, које су у вези са политички и економски актуелном темом предаје нишког аеродрома, стварају новинари грађани и оне прате наслове из локалних и државних медија. Циљ је да се на примеру извештавања о предаји нишког аеродрома идентификује везa између дискурсних стратегија, употребљених (не)језичких средстава и кредибилитета у грађанском новинарству. Истраживање има допринос на неколико планова: 1) на лингвостилистичком плану, пружа се увид у начин развијања дискурсних стратегија којима се постиже кредибилитет, те препознаје веза између дискурсних стратегија, функције и структуре објава наслова, 2) на социолингвистичком плану, расветљавају се став и стратегије којe новинари грађани користе при извештавању о социјалном и политички важном питању предаје нишког аеродрома. Резултати показују да остваривање кредибилитета зависи не само од типа дискурсне стратегије, него и од функције коју објаве наслови имају, као и да нејезичка средства доминантно доприносе рушењу односно стварању кредибилитета.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/742 ТВОРБЕНЕ И СЕМАНТИЧКЕ СПЕЦИФИЧНОСТИ ИМЕНИЦА НА -АЧ И -ER ЗА ОЗНАЧАВАЊЕ ОСОБА У СРПСКОМ И ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ 2022-06-09T07:50:23+02:00 Ђорђе Шуњеварић dj.sunjevaric-15757@filfak.ni.ac.rs <p>Предмет рада је контрастивна анализа именица са суфиксом <em>-ач</em> у српском језику и именица са суфиксом <em>-</em><em>er</em> у енглеском чије се значење односи на особу која врши радњу или се бави неким занимањем. Грађа је ексцерпирана из <em>Обратног речника српскога језика</em> М. Николића и онлајн речника <em>Oxford</em><em> Advanced</em><em> Learner's</em><em> Dictionary</em>. У анализи се ексцерпираним именицама приступа са творбеног и семантичког аспекта. Циљ је да се утврде сличности и разлике у структури именица за означавање особа у српском и енглеском језику сагледавањем начина грађења, врсте основе речи и броја слогова основе. Такође, одређују се и морфолошки фактори који утичу на значење именица са агентивним суфиксом. Полази се од хипотеза да је српски суфикс <em>-ач</em> у највећем броју случајева еквивалентан енглеском <em>-</em><em>er</em> и да они долазе доминантно на глаголске творбене основе. Анализа показује да 44% именицa са суфиксом <em>-ач</em> из грађе има свој еквивалент на <em>-</em><em>er</em> у енглеском. Посебно се издвајају примери који у енглеском немају суфикс <em>-</em><em>er</em>, а одговарају српским именицама на <em>-ач</em>, али и обратно. Више je примера на <em>-</em><em>er</em> који у српском имају неки други суфикс (47%), док 22% примера из српског дела грађе одговара енглеским именицама које не садрже <em>-</em><em>er</em>. Семантика ексцерпираних примера у српском језику одређује искључиво особе које врше радњу означену мотивним глаголом или имају неко занимање. У енглеском језику 48% примерa из грађе има и додатна значења попут биљке, превозног средства, неког предмета или уређаја и сл.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/743 MORPHOLOGICAL (STRUCTURAL) PRIMING WITH SERBIAN PREFIXED VERBS 2022-06-09T07:52:07+02:00 Nikola Tatar nikola.tatar@filfak.ni.ac.rs <p>The main aim of this paper is to discover whether there exists the so-called morphological, or structural, priming during the process of visual recognition of Serbian verbs with or without prefixes. Therefore, a small-scale psycholinguistic experiment was conducted among the senior students of the English Department at the Faculty of Philosophy. What was actually tested here was whether the appearance of one morphological structure, in our case a Serbian verb with or without a prefix or prefixes, within the context of word snakes would influence our interviewees to take more or less time to visually recognise the verb with the same morphological characteristics. The result that was expected before the experiment itself included, among other things, the fact that one structure will facilitate the recognition of another, regardless of the meaning which has for a very long been the most important and an unavoidable part when priming is being discussed.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/744 ЗАМЕНИЧКЕ ПРИСВОЈНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ: ПРАГМАТИЧКИ И СОЦИОЛИНГВИСТИЧКИ ФАКТОРИ УПОТРЕБЕ 2022-06-09T07:53:42+02:00 Неда Стефановић stefanovicneda@gmail.com <p>Предмет овог рада су две врсте заменичких присвојних конструкција у српском језику, од којих је једна исказана присвојном заменицом, а друга енклитичким обликом личне заменице у дативу (<em>Моја другарица је дипломирала / Другарица ми је дипломирала</em>). Циљ рада био је утврђивање контекстуалних утицаја на склоност говорника ка употреби једног од ових двају облика. Наша хипотеза била је да је тематизованост посесора један од фактора, узимајући у обзир подударност дативске присвојне конструкције са субјекатским дативом, као и да још један од фактора представља социјална блискост између посесора и посесума, а с обзиром на подударност дативске присвојне конструкције са етичким дативом. Спроведен је експеримент са судом граматичности, као и квалитативно истраживање путем интервјуа са фокус-групом. Резултати квантитативног упитника нису потврдили хипотезу, будући да је у свим условима превасходно бирана опција са присвојном заменицом, као неутралнија, премда је примећено давање нижих оцена дативској конструкцији у контексту без топикализације посесора. Резултати интервјуа са фокус-групом, са друге стране, показали су постојање снажних интуиција говорника о утицају тематизованости посесора, као и блискости посесора (када је тематизован) према посесуму. Додатне опсервације испитаника о утицају блискости између говорника и његовог саговорника на одабир конструкције могу представљати и један од разлога за изостанак утицаја поменутих фактора у квантитативном делу истраживања. Резултати истраживања показују да постоји испреплетеност падежних значења која доводи до експресивности дативске конструкције, као и да постоји утицај информацијске структуре на преношење додатних значења осим присвојног.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/745 АНАЛИЗА И КЛАСИФИКАЦИЈА ГРЕШАКА СТУДЕНАТА ИЗ РУСИЈЕ НА ПОЧЕТНОМ НИВОУ УЧЕЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА КАО СТРАНОГ 2022-06-09T07:55:24+02:00 Александар Новаковић aleksandar.novakovic@filfak.ni.ac.rs Емилија Јовић emilija.jovic@filfak.ni.ac.rs <p>Предмет овога рада је анализа и класификација грешака на почетном нивоу учења српског језика као страног. Као грађа за истраживање коришћени су завршни тестови ученика из Русије који су четири академске године похађали наставу српског језика у Центру за српски као страни и нематерњи језик при Филозофском факултету у Нишу. У раду су коришћене дескриптивна метода, метода теоријске анализе и метода компарације. Резултати су показали да је највећи број забележених грешака интралингвалне природе – начињене су и на морфолошком и на синтаксичком и на ортографском нивоу. Грешке интерлингвалне природе забележене су на сва три нивоа, при чему највећи број грешака настаје услед реинтерпретације, а нешто мањи број услед дејства супердиференцијације и недиференцијације.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/746 ЕЛЕМЕНТИ РЕТОРИКЕ У ФУНКЦИЈИ РАЗВИЈАЊА УСМЕНЕ ПРОДУКЦИЈЕ НА СТРАНОМ ЈЕЗИКУ – ПРИМЕР МОДЕРНОГ ГРЧКОГ 2022-06-09T07:57:59+02:00 Антонина Костић antonina.kostic@fil.bg.ac.rs <p>Један од главних циљева наставе страних језика јесте ефикасна комуникација, односно оспособљавање ученика да изрази своје ставове и да уђе у интеракцију са другим говорницима. Постоје многи фактори који утичу на процес стицања говорне компетенције, као и разноврсне стратегије које се могу применити у мотивисању ученика да усвоји знање и усмено се изрази. У овом процесу подршку могу да пруже и беседничке технике, уз помоћ којих ученик или студент може да се на адекватан начин припреми за усмену продукцију на страном језику. Циљ овог рада је да пружи преглед елемената реторике и беседничких техника које могу да се примене приликом развијања усмене продукције на модерном грчком као страном језику. У раду се превасходно пореде ставови које је изнела Дурбаба (2011) о успешном генерисању усмених исказа на страном језику и онога што Нушић (2009) и Аврамовић (2008) наводе као значајно за беседништво. У наставку се представљају беседничке технике у функцији развијања правилне артикулације и акцентуације на А1/А2 нивоу ЗЕОЈ-а а у функцији припреме за аргументовано излагање на Б1/Б2 нивоу ЗЕОЈ-а на модерном грчком језику, са посебним освртом на универзитетску наставу на Катедри за неохеленске студије Филолошког факултета БУ. Додатно, истиче се утицај афективних фактора, као што су трема и мотивација на усмено изражавање, као и значај беседничких техника за излагање наставника страног језика и мотивисање аудиторијума (студената).</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/747 БАЊЕ СТАРЕ СРБИЈЕ У СРПСКИМ ПУТОПИСИМА XIX ВЕКА – ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ БАЊСКОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ 2022-06-09T08:00:07+02:00 Матија Милић jumpermaki@gmail.com <p>У раду су анализирани описи бањских локалитета у путописним текстовима о новоослобођеним областима Старе Србије у 19. веку. Основне изворе чине путописи: <em>Путовање по Новој Србији</em> (Београд, 1879) Сретена Л. Поповића, <em>Из нове Србије</em> (1880-1881) Мите Ракића,&nbsp; <em>Кроз славенске земље</em> Саве Бјелановића (Задар, 1898), <em>Из Београда у Солун и Скопље с Београдским</em> <em>певачким друштвом</em> (Београд, 1894) Спире Калика и <em>Писма</em> <em>из Ниша о харемима</em> (Београд, 1897) Јелене Димитријевић. Описујући геоморфолошка, климатска, геотермална, историјска и антропогеографска својства Нишке, Куршумлијске, Сијаринске и Врањске бање, ови путописци су вршили важну патриотску мисију упознавања читалаца са новоослобођеним крајевима и тиме дали значајан допринос историји бањског туризма у Србији.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/748 PICTORIAL AND MULTIMODAL METONYMY IN POLITICAL NEWSPAPER DISCOURSE: THE CASE OF BREXIT REPORTS 2022-06-09T08:01:35+02:00 Miloš Tasić milos.tasic@masfak.ni.ac.rs Dušan Stamenković dusan.stamenkovic@filfak.ni.ac.rs <p>This paper analyses several examples of pictorial and multimodal metonymy found in political cartoons and photographs related to the topic of Brexit and collected from the two British daily newspapers, <em>The Guardian</em> and <em>The Telegraph</em>. The first part of analysis deals with instances of pictorial metonymy, emphasising the importance of certain distinctive features such as colour, graphic representation, or photographic composition. The second part of analysis focuses on multimodal metonymy of the verbo-pictorial variety, particularly scrutinising the relationships between the two modes. Based on the different ways in which the pictorial and the verbal mode interact, the examples are classified into three separate categories: (1) image-dominant metonymy, (2) text-dominant metonymy, and (3) complementary metonymy. Furthermore, the analysis sheds some light on how these metonymies can form the basis of pictorial and multimodal metaphors, how several source and target concepts can be chained together within a single metonymy, and how metonymy in visual communication can also possess an indexical, rather than merely iconic character.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/749 AUTHORIAL PRESENCE IN SERBIAN AND ENGLISH CO-AUTHORED SOCIAL SCIENCE ARTICLES 2022-06-09T08:04:30+02:00 Aleksandar Pejčić aleksandar.pejcic@filfak.ni.ac.rs <p>This paper examines the means by which authors’ presence in co-authored articles is signaled directly in Serbian and international research articles belonging to social sciences and written in English by Serbian and native English speakers respectively. By comparing 15 Serbian and 11 international articles, the study tested the hypothesis that Serbian authors avoid the use of first-person pronouns in order to demonstrate authorial modesty, compared to English-speaking authors, whose direct usage of the first-person plural was expected to occur regularly. Additional research questions asked were about the discourse functions performed by first-person plural pronouns referring to the co-authors of the texts, as well as the use of the inclusive/exclusive <em>we</em> by the two examined groups. The results showed that Anglo-American authors use considerably more first-person pronouns in their research articles, although their placement in separate article sections had a similar pattern in both groups. According to Dontcheva-Navratilova’s (2013) taxonomy, the two dominant discourse functions performed by the authorial <em>we</em> were those of the recounter of the research process and the opinion-holder, although with their order switched between the groups. Finally, neither group used the inclusive <em>we</em> to a great extent, except for the Intro+Lit section of the papers, where its inclusion in the text grew up to 52.5% in the Sr group, but only 23% in the AnAm group. These results suggest that cultural practices in establishing authorial presence between Serbian and Anglo-American writers may be closer than previously thought.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/750 HYBRID ENGLISH-SERBIAN AND SERBIAN-ENGLISH LEXICAL BLENDS IN SERBIAN 2022-06-09T08:06:39+02:00 Gorica Tomić gorica.tomic@filum.kg.ac.rs <p>The present paper analyzes 111 contact-induced hybrid lexical blends in contemporary Serbian, i.e. new words which combine two other words belonging to different languages, namely English and Serbian. It aims at determining: (a) the preferences (if any) for the arrangement of the blends’ source words as to whether they are native or non-native, (b) (the frequencies of) the blending mechanisms, (c) the semantics of the blends, including their semantic transparency, as well as (d) some social aspects of the blends’ use. Additionally, the results obtained herein are compared with those for the contact-induced hybrid Spanish-English blends (BALTEIRO 2017) to determine whether the tendencies observed for the Serbian data are also characteristic of the Spanish data. The results show that: (a) non-native or English words tend to be arranged first, as well as fully preserved, as opposed to native words which are normally clipped if appear in first position, (b) discontinuous overlapping blends and blends of two full source words which necessarily overlap constitute the majority of the data, (c) most of the hybrid blends are of the attributive endocentric type, being fairly semantically transparent, and that (d) the Serbian hybrid blends are generally used in those social contexts such as advertising, business and product naming, or entertainment where linguistic creativity is not only highly desirable, but may have an important social function in creatively expressing identities. Finally, the comparative analysis indicates that there are fairly similar formal and semantic tendencies in the creation of the Serbian and Spanish hybrid blends.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/751 ПРОДУКЦИЈА ПОСТВОКАЛСКОГ /r/ КОД СРПСКИХ СТУДЕНАТА АНГЛИСТИКЕ 2022-06-09T08:08:31+02:00 Марија Јаневска marija.janevska@filum.kg.ac.rs <p>У овом раду испитује се реализација поствокалског апроксиманта /r/ код српских студената енглеског језика у односу на одређене социолингвистичке и лингвистичке факторе. Циљ рада јесте утврдити у којој мери говор српских испитаника одговара ротичком (општеамерички), односно, неротичком (јужни британски стандард) изговорном моделу енглеског језика. Истраживање је спроведено на узорку од 15 испитаника (8 женских и 7 мушких испитаника). Од спољашњих фактора посебно су сагледани: пол, одабрани изговорни модел енглеског језика, као и изложеност испитаника ротичком, тј. неротичком варијетету путем медија. Од унутрашњих фактора испитани су: слоговна структура, квалитет претходног вокала и лексичка фреквентност. Анализа показује да је говор српских студената знатно ближи (73,99%) ротичком варијетету енглеског језика. Такође, продукција ротичког гласа је у истраживању била чешћа код мушких говорника, посебно оних испитаника који су као свој изговорни модел навели општеамерички варијетет, као и испитаника који су чешће изложени поменутом изговорном моделу. Када су лингвистички фактори у питању, већа учесталост реализације поствокалског /r/ забележена је у медијалној позицији, код нискофреквентних речи и у контекстима где је ротичком гласу претходио вокал задњег реда.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/752 АНАЛИЗА ГРЕШАКА ПРИ ПРЕВОЂЕЊУ ПРАВНИХ ТЕКОВИНА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ 2022-06-09T08:10:24+02:00 Ана Павловић pavlovic.ana96@gmail.com <p>Будући да је Европска унија међународна заједница која се састоји од 27 држава чланица и има 24 званична језика, многи аутори наглашавају да је превођење предуслов демократије. Са друге стране, окосница права Европске уније огледа се у правним тековинама, које обухватају корпус правних аката ЕУ и садрже преко 190.000 страница. Дакле, како би се одређена земља придружила Европској унији, неопходно је да преведе све њене тековине, што може представљати озбиљан подухват с обзиром на различите правне културе и одлике правног језика. Самим тим, овај рад настао је као жеља да се овај сложен процес детаљно сагледа. С обзиром на то да се преводилачки процес у Србији одвија у Министарству за европске интеграције, сам корпус од 200 преводилачких страна потекао је из ове институције. На самом корпусу је, пре свега, извршена квантитативна анализа како би се дошло до најчешћих преводилачких грешака, што нас је довело до грешака условљених природом и стилом енглеског и српског правног језика. Ове стилске одлике махом се тичу употребе актива и пасива, модалних глагола и архаизама. Самим тим, даљом квалитативном анализом грешака у овом раду не указује се само на пропусте преводилаца, већ и на разлоге из којих се овакве грешке могу јавити. На крају, саме грешке се посматрају кроз призму актуелних и релевантних тумачења лингвиста, уз могуће начине за бољу стандардизацију процеса превода.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/753 METATEXTUALITY AND NARRATIVE TECHNIQUES IN STEPHEN SONDHEIM’S INTO THE WOODS ON STAGE AND SCREEN 2022-06-09T08:12:09+02:00 Jelena Trajković jlntrajkovic@gmail.com <p>This paper focuses on the transmedial relationship between Stephen Sondheim’s 1987 Broadway musical <em>Into the Woods</em> and its 2014 film adaptation directed by Rob Marshall and produced by Disney Studios. It places emphasis on the various medium-specific narrative devices the two texts employ in order to bring forth the story’s central motif of storytelling. The metatextual motif of storytelling is deconstructed against Stephen Sondheim’s postmodernist ideology as he challenges the closed system within which fairy-tales traditionally figure, drawing attention to the artificiality of the inherited notions of good and evil, and by extension, the fallibility of prescribed narratives. Finally, this paper offers a detailed analysis of narrative layers and narratorial figures in <em>Into the Woods</em> on stage and screen, ultimately concluding that, due to its lack of an omniscient narrative voice to be questioned, the story’s transposition onto the screen fails to reiterate the significance of metatextuality of the central motif that has proven fundamental to Sondheim’s play.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/754 CLASSE À DISTANCE SUR RTRS : UTILISATION DE LA LANGUE MATERNELLE EN CLASSE DE FLE 2022-06-09T08:13:45+02:00 Jovica Mikić jovica.mikic@flf.unibl.org <p>L’objet de cette recherche est l’alternance des langues en cours de FLE transmis par la chaîne de télévision RTRS entre mars et juin 2020. Notre corpus est composé de trois séances dédiées aux élèves des trois dernières années de l’école élémentaire. Nous avons pris en considération toutes les unités textuelles que l’enseignant a écrites ou prononcées en langue maternelle, en nous proposant d’en faire une classification et des interprétations. L’analyse des données a consisté en trois opérations : décomposer les unités textuelles en éléments fonctionnels ; mettre en rapport les énoncés en L1 avec ceux en L2 ; examiner le changement des langues dans plusieurs unités textuelles. Les résultats montrent que : a) la fonction dominante de la L1 est de fournir des explications grammaticales ; b) le rapport d’équivalence est prépondérant entre les deux langues ; c) le discours oral contient des énoncés où le passage d’une langue à l’autre s’effectue sans rupture énonciative. Plusieurs facteurs ont potentiellement influencé les phénomènes constatés : la thématique des séances, l’absence d’interaction directe avec les élèves, le style d’enseignement personnel. Il serait intéressant et utile d’examiner l’alternance codique dans d’autres cours de langues étrangères diffusés à la télévision, afin d’optimiser ce type d’enseignement.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/755 НАУЧНО ЗНАЊЕ И ПРЕДАВАНО ЗНАЊЕ У НАСТАВИ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА У ЈУГОСЛАВИЈИ: СУБЈУНКТИВ ИМПЕРФЕКТА У ШКОЛСКИМ ГРАМАТИКАМА (1920-1939) 2022-06-09T08:16:00+02:00 Биљана Стикић biljanasarastikic@gmail.com <p>У раду се разматра проблематика нестајања облика субјунктива имперфекта из француског језика и дидактичка транспозиција тог феномена у граматикама француског језика које су употребљаване у југословенским средњим школама између два светска рата. Циљ рада је да се утврди да ли су и у којој мери су аутори граматика превазишли језичко-дидактички конзервативизам, с обзиром на француску лингвистичку стварност у датом периоду. Прво се излаже стање ствари са почетка прошлог века, које су утврдили тадашњи истакнути лингвисти, као и став француских просветних власти. Затим се врши компаративна анализа садржаја шест граматика француског језика за нижи и виши средњошколски циклус, а која подразумева и неколико школских граматика објављених у другим државама, и уџбенике француског као матерњег језика из датог периода. Анализа је извршена са два аспекта: 1) дефиниције основне употребе субјунктива имперфекта, и 2) евентуалне напомене аутора о актуелном језичком стању. Трансфер научног знања је реализован углавном у оквиру дефиниција о слагању времена. Оне су биле праћене илустративним примерима и спорадично компаративним приступом у односу на матерњи језик ученика, без сегмената вежбања. Аутори граматика су најчешће уносили додатне експликативне напомене о говорном француском језику и употреби субјунктива презента уместо имперфекта, такође у писаном језику. Са опште тачке гледишта, дидактичка транспозиција је била коректно извршена и у задовољавајућој мери, нарочито случајеви у вези са усменом комуникацијом и кореспонденцијом. Само су ретки аутори, као Милан Шаре, детаљно задирали у дух француског језика позивајући се у својим исцрпним напоменама на ставове истакнутих француских лингвиста. &nbsp;&nbsp;&nbsp;</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/756 LA REPRÉSENTATION DE LA BOUCHE DANS LES UNITÉS PHRASÉOLOGIQUES FRANÇAISES, AROUMAINES ET MACÉDONIENNES 2022-06-09T08:21:35+02:00 Joana Hadži-Lega Hristoska joana_77_99@yahoo.com <p>Cet article se donne pour objectif d’étudier la représentation de la<em> bouche</em> en tant qu’organe de la parole en français, en aroumain et en macédonien. L’analyse portera sur un corpus d’unités phraséologiques articulées autour du lexème « bouche ». Ces unités phraséologiques, dont les dénominations sont nombreuses, établissent un lien entre la langue et la culture, voire la société en général, car leur caractère idiomatique et le mécanisme qui l’a créé sont propres à la collectivité qui les utilise et qui les transmet aux générations futures. L’analyse sémantique du corpus recueilli, basée sur la méthode sémiologique proposée par Zvonko Nikodinovski (2011), permettra de constater les significations que chacune des langues étudiées attribue à ce référent détenant la place centrale dans le processus d’articulation de la parole. La confrontation interlinguistique de ces significations (mais également des formes qui les véhiculent) jettera de la lumière sur les représentations collectives visant le référent en question dans les trois langues, ainsi que sur les valeurs qui lui sont attribuées.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/757 PRAGMATIC COMPETENCE OF ADVANCED SERBIAN EFL LEARNERS: A STUDY OF REFUSAL STRATEGIES 2022-06-09T08:23:49+02:00 Ema Živković ema.zivkovic@filfak.ni.ac.rs <p>The present study explores refusal strategies used by advanced Serbian EFL learners and compares them to refusal strategies produced by English and Serbian native speakers in a relevant study (ŽIVKOVIĆ 2021). The aim is to identify potential pragmatic difficulties learners might have as well as the potential transfer of pragmatic norms from their native language. The participants completed a written Discourse Completion Test which introduced twelve everyday situations to which the participants were expected to respond by making refusals to requests. The situations were generated based on different combinations of two sociological variables: social distance and power. The results showed that while the frequency of direct and indirect refusals was similar for all three groups of participants, there were some differences in terms of the frequency and content of particular strategies. For instance, the EFL learners tended to overuse statements of regret/apology. They also provided more family-oriented excuses and used explanations that were less specific than the ones produced by the English native speakers. Furthermore, they produced fewer expressions of willingness and gratitude/appreciation. Apart from describing similarities and differences between the participants’ refusal strategies, the results also highlight the importance of incorporating pragmatics in EFL classrooms and working on learners’ pragmatic competence even when it comes to high-proficiency learners.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/758 ANALYSE DES BESOINS DES ÉTUDIANTS SERBES DE LA LANGUE ET LITTÉRATURE FRANÇAISES PENDANT LA MOBILITÉ UNIVERSITAIRE EN FRANCE 2022-06-09T08:26:42+02:00 Sofija Filipović sofija.filipovic@filfak.ni.ac.rs <p>Afin de mieux préparer les étudiants serbes de la Langue et littérature françaises pour une mobilité universitaire en France, nous proposons l’élaboration d’un programme de Français sur Objectif Universitaire (FOU). Cette formation dédiée à ceux souhaitant participer aux mobilités viserait à faciliter l’intégration dans une université française en développant les compétences des étudiants aux niveaux linguistique, méthodologique et socioculturel. Notre principal objectif était l’analyse des besoins dans le cadre du programme de Français sur Objectif Universitaire pour les étudiants serbophones participant aux échanges dans le but d’assurer une meilleure et plus rapide intégration dans le système des études supérieures en France. Une étude observationnelle des cours au centre de recherche <em>Grammatica</em> au sein de l’Université d’Artois a été effectuée, ainsi qu’une collecte des données sous la forme des documents authentiques. Nous avons mené des enquêtes auprès des professeurs de cette université qui ont partagé leurs expériences avec des étudiants serbes. Après avoir observé les situations de communication dans lesquelles se trouvent les étudiants étrangers, nous avons pu tirer des conclusions sur les besoins des étudiants serbes pendant une mobilité universitaire en France. Nous avons jugé que le programme d’études de la Langue et littérature françaises à l’Université de Niš fournit des connaissances nécessaires pour l’intégration dans une université française. Cependant, un cursus de Français sur Objectif Universitaire dédié aux étudiants qui postulent pour participer dans les programmes de mobilités universitaires en France pourrait renforcer leurs compétences langagières, culturelles et méthodologiques afin d’assurer de meilleurs résultats.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/759 УЗРОЦИ ПОТЕШКОЋА ПРИ УЧЕЊУ ФРАНЦУСКОГ КАО ДРУГОГ СТРАНОГ ЈЕЗИКА НА СЕКУНДАРНОМ И ТЕРЦИЈЕРНОМ НИВОУ ОБРАЗОВАЊА 2022-06-09T08:28:26+02:00 Неда Маенза nmaenza@singidunum.ac.rs <p>Учење страних језика заузима важно место како на глобалном тако и на васпитно-образовном пољу. Образовни систем наше земље је препознао битност учења страних језика, те поред матерњег, промовише знање најмање два језика, које појединца оспособљава да их користи у складу са својим потребама и интересовањима.</p> <p>Теоријски оквир овог истраживања, кроз методу теоријске анализе и технику анализе садржаја релевантне литературе, усмерен је на усвајања страних језика, са посебним освртом на изазове при учењу француског језика. У раду смо желели да нагласимо значај и утицај индивидуалних фактора попут посвећености раду и осећањима која преовлађују у процесу учења страних језика.</p> <p>Циљ овог истраживања је испитати са каквим се потешкоћама сусрећу србофони ученици и студенти, који на секундарном и терцијерном нивоу образовања, уче француски, као други страни језик.</p> <p>Кроз анализу одговора анкетног упитника и интерпретацију резултата спроведеног истраживања у којем је учествовало 250 испитаника, са гимназијског и факултетског нивоа образовања, долазимо до сазнања да су изазови при учењу француског језика проузрокаовани недовољним радом, минималним учењем и залагањем. Истраживање је потврдило да године учења француског језика ипак утичу на осећања која се побуђују: негативна осећања су заступљенија на почетном нивоу учења, док су позитивна на страни оних који су на напредном нивоу и дуже уче француски језик. Важан увид је да велику препреку и блокаду представља немогућност свакодневног коришћења француског језика.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/760 О НЕКИМ ПРЕДЛОЗИМА У ГРАМАТИКАМА И ПРИРУЧНИЦИМА ЗА УЧЕЊЕ САВРЕМЕНОГ ГРЧКОГ ЈЕЗИКА КАО СТРАНОГ 2022-06-09T08:30:26+02:00 Маја Баћић Ћосић maja.bacic@fil.bg.ac.rs <p>У раду се анализира семантика предлога који у савременом грчком језику синтаксички одговарају акузативу, а користе се и уз генитив и номинатив. Предлози, као адеклинабилна врста речи имају ограничено лексичко значење, те се не могу употребљавати самостално, већ своје конкретно значење добијају у оквиру падежне синтагме. Будући да савремени грчки језик одликују четири падежа (номинатив, генитив, акузатив и вокатив), фокус овог рада биће на приказу предлога карактеристичних за употребу са акузативом, а који могу бити употребљени и са номинативом и генитивом. Најзад, анализом примера ексцерпираних из граматика и приручника за учење савременог грчког као страног који се користе у настави на Катедри за неохеленске студије Филолошког факултета БУ настојимо да укажемо на основне карактеристике одређених предлога и њихов значај у савременом грчком језику.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/761 АЛТЕРНАТИВНЕ МОГУЋНОСТИ ЗА ИЗРАЖАВАЊЕ ИМПЕРАТИВНОСТИ У РУСКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 2022-06-09T08:32:30+02:00 Виолета Џонић violeta.dzonic@filfak.ni.ac.rs <p>Језик, као неисцрпан извор информација, не престаје да подстиче на истраживање језичких проблема. Циљ овог рада је да се истраже императивнe формe и значења у руском и српском језику и да се покаже које су све језичке могућности за исказивање императивног значења. У раду се користе контрастивни и дескриптивни метод.</p> <p>Ослањајући се на основно значење императива "захтев да се радња изврши", посматрано је императивно значење на три нивоа. Најпре, полазећи од основне форме императива анализа је показала да постоје и друге &nbsp;морфолошке форме, као што су: инфинитив, перфекат, просто будуће време (у руском језику), као и различите синтаксичке конструкције за његово исказивање. На другом нивоу пошло се од двојаког приступа у значењу императива: 1. изражавање "благе форме", тј. некатегоричног значења императива и 2. изражавање категоричног значења императива. И најзад, на трећем нивоу разматрана је употреба поменутих значења везаних за стилски обележену употребу која уоквирује нашу анализу феномена императива у руском и српском језику.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/762 ГЕОМИФОЛОГИЧЕСКОЕ ПРОСТРАНСТВО КАК ЕДИНАЯ ЭСТЕТИЧЕСКАЯ СИСТЕМА (НА ПРИМЕРЕ МИФА О КОСОВОМ ПОЛЕ) 2022-06-09T08:34:45+02:00 Ирина Антанасиевич antiira@mail.ru <p>Предметом этого исследования является изложение некоторой концептуальной схемы, разработанной для исследования геоомифологического пространствa как единой системы,&nbsp; обладающей специфическими эстетическими критериями.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Геомифологическое пространство необходимо рассматривать как не только в перспективе- как живое, социальное и психологическое явление, но и в ретроспективе – как циклично возобновляющийся эстетичекий феномен. С развитием современной цивилизации человечество столкнулось со множеством проблем, как с новыми, порожденными в нынешнем столетии, так и со старыми, оставшимися нам в наследство от предыдущих поколений. Одной из таких «вечных» проблем является проблема архетипного сознания и таких стереотипов памяти, которые тем более интересены, если накладываются на реальное географическое пространство. Таким образом мифологическое сознание (поле Косовской битвы) в счетании с реальной географией&nbsp; (Косово поля) создает особую эстетическую позицию, которая активно начинает участвовать в создании "национальной духовности", используя для этого специфические эстетические механизмы.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/763 ПОЗНАВАЊЕ ЖАНРА И ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА У НАСТАВИ ПИСАЊА КРОЗ АНАЛИЗУ ПРИЈАВЕ ЗА ПОСАО 2022-06-09T08:37:13+02:00 Катарина Ивановић katarina.ivanovic@tfzr.rs <p>У овом раду се врши анализа пријава за посао које су написане у оквиру курса енглеског језика струке, са циљем да се утврди степен усвојености организационог и прагматичког знања студената Информационих технологија. Пријава за посао је изабрана као жанр који карактеришу јасна структура и формалне конвенције, а притом представља документ који ће студенти писати у пракси, након завршетка студија. Развијање прагматичке компетенције је неизоставни елемент наставе енглеског језика струке, стога што употреба језичких средстава мора бити усклађена са комуникативним циљевима и комуникативном ситуацијама које су специфичне за одређену професију. На корпусу који се састоји од 46 пријава за посао је спроведена квантитативна и квалитативна, дескриптивна, анализа. С обзиром на висок проценат примера у којима су пронађене грешке, добијени резултати несумњиво указују на потребу детаљније анализе жанра и развијања прагматичке компетенције у оквиру наставе писања енглеског језика струке. Сматрамо да је ово могуће постићи коришћењем аутентичних материјала на циљном језику, фокусирањем на оне жанрове који ће студентима користити у пракси, као и бављењем оним језичким елементима који доприносе формалном, учтивом и мање директном изражавању.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/720 ПОЕТИКА СВЕДОЧЕЊА СПАСЕНИХ: ОД СВИТАКА ДО ВЕЛИКЕ ПРИЧЕ 2022-06-09T07:02:24+02:00 Мирјана Бојанић Ћирковић mirjana.bojanic.cirkovic@filfak.ni.ac.rs <p>Предмет рада је анализа жанровских одлика хетерогеног корпуса сведочанстава о Холокаусту насталих непосредно на тлу нацистичких логора и оних обликованих са веће временске дистанце од проживљених искустава, сачуваних у виду докумената или транскрибованих разговора. Истражену грађу чине <em>Свици из Аушвица</em> (<em>Megilas Oyshvits</em>, 1973), разговори Гидеона Грејфа/Gideon Greif, најзначајнијег историчара Холокауста, са преживелим члановима „Радних одредаˮ и дела Прима Левија/Primo Levi, такође преживелог заробљеника логора „Аушвицˮ. Анализа наведених морфолошки и методолошки различитих сведочанстава (свитака, дневничких бележака, разговора, аутобиографско-мемоарских записа, текстова на линималној позицији романа, есеја и научне студије) доводи до закључка о њиховом доприносу усложњавању жанровског система књижевно-научних врста и деконструисању неких елементарних поставки у вези са фактографијом као „поломˮ истине и науке у њима.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/721 НЕОЛОГИЗАМ „ОНОЦВЕТНОˮ У АРИЉСКОМ АНЂЕЛУ БРАНКА МИЉКОВИЋА 2022-06-09T07:05:17+02:00 Јелена Младеновић jelena.mladenovic@filfak.ni.ac.rs <p>Песма „Ариљски анђеоˮ из збирке <em>Ватра и ништа</em> (1960) Бранка Миљковића још један је песников израз претварања метафизичког у поетско. У њој се огледају сви важни проблеми &nbsp;&nbsp;&nbsp; Миљковићеве поетике, односно поетике неосимболизма: однос поезије и стварности, брисање &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; предметности (заборав) и природа песме. У лику анђела (фреска и песничка слика), Миљковић &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; је пронашао неопходну равнотежу материјалног и духовног. Однос стварности са ове и са оне &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; стране зида је предуслов схватања Миљковићевог појма празнине, не само као местa рођења &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; поезије, већ и откривања њеног онтолошког смисла. Имајући у виду лексикографски аспект &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; песме „Ариљски анђеоˮ, овде посматрамо Миљковићев неологизам „оноцветноˮ као кључни &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; поетизам у којем се сажима Миљковићев стваралачки принцип повезивања метафизике и &nbsp;&nbsp;&nbsp; поезије.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/722 АПОКАЛИПТИКА РЕАЛНОГ: ХРИШЋАНСКО-АПОКАЛИПТИЧНИ ОКВИРИ ПРИПОВЕТКЕ ПОШЉЕДЊИ ВИТЕЗОВИ СИМЕ МАТАВУЉА 2022-06-09T07:07:39+02:00 Ђорђе Ђурђевић djordje.djurdjevic@filum.kg.ac.rs <p>У раду се анализира апокалиптични дискурс Матавуљеве приповетке <em>Пошљедњи витезови </em>(1903), начини наративног уобличења апокалипсе, однос реалистичког наратива према апокалиптичним сликама и представама, те они сегменти у приповеци који реалистички наратив отварају ка апокалиптичном. Описују се и интерпретирају апокалиптична места у приповеци, уобличена као имплицитни цитатни упути на <em>Откривење Јована Богослова</em>, док се посебна пажња посвећује анализи (первертоване) фигуре светог ратника, представљеног у лику Илије Булине. Притом, приповетка обилује религијским мотивима и симболима: имена јунака (Илија, Јаков, Тодор), светитељи (Св. Фрањо, Св. Доминик), иконе, покајање, грех, што отвара могућност теопоетске анализе саме приповетке.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/723 RAMEAU, UN MORALISTE DIDEROTIEN 2022-06-09T07:09:30+02:00 Nermin Vučelj nermin.vucelj@filfak.ni.ac.rs <p>La présente recherche analyse le personnage nommé Lui dans <em>Le Neveu de Rameau</em> dans le dessein de réexaminer&nbsp;l’éthique du fameux Neveu que Diderot rendit immortel. En tant que personnage fictif, Lui-Rameau rassemble les traits de plusieurs personnes réelles, en premier lieu ceux de Jean-François Rameau et ceux de Ferdinando Galiani. Mais, avant tout, le Neveu est un personnage conceptuel, la métaphore littéraire d’une conception éthique élaborée par Diderot. Il est aussi le démon malicieux de l’auteur même, ce qui fait de Rameau un moraliste diderotien.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/724 ПЕРИОДИЗАЦИЈА СЛОВЕНАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ XX ВЕКА У ИСТОРИЈАМА КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКО ПОДРУЧЈЕ 2022-06-09T07:11:24+02:00 Стефан Симоновић s.simonovic-18487@filfak.ni.ac.rs <p>Имајући у виду тезу да историје књижевности као најрелевантније и најобухватније синтезе о развоју књижевности (ре)конструишу књижевну прошлост и/или садашњост, у раду настојимо да утврдимо начела периодизације и укажемо на главне мене у развоју словеначке литературе ХХ века. Корпус сачињавају историје словеначке књижевности Станка Јанежа (1959), Антона Слодњака (1972), Јожа Погачника и Франца Задравеца (1973), те књижевноисторијски преглед Марије Митровић (1995). У раду ћемо се осврнути и на српско-словеначки културни дијалог у оквирима социјалистичке Југославије.</p> <p><em>&nbsp;</em></p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/725 КУЛТУРА СВАКОДНЕВНИЦЕ: РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ДРУШТВЕНЕ СТВАРНОСТИ У ДУБРОВАЧКОЈ КОМЕДИЈИ ЈЕРКО ШКРИПАЛО 2022-06-09T07:13:15+02:00 Христина Аксентијевић hristina.aksentijevic@filfak.ni.ac.rs <p><em>&nbsp;</em></p> <p>Рад истражује начине књижевног моделовања дубровачких културолошких образаца у анонимној драми <em>Јерко Шкрипало</em>, са циљем осветљавања репрезентација (тумачених у кључу теоријских концепата савремених културолошких студија) дубровачке социјалне стварности, односно елемената нематеријалне и материјалне културе. Анализирањем рефлекса свакодневног живота дубровачког друштва 17. века у књижевном свету драме, као и осцилација између жанровског и реалног у обликовању ликова, указује се на спектар односа стварносног и фикционалног у уметничком обрасцу дубровачких анонимних комедија, чиме се, у крајњој линији, упућује и на њихов културолошки значај у ширем контексту дубровачке барокне књижевности.&nbsp; &nbsp;&nbsp;</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/726 ГРОТЕСКА КАО КОГНИТИВНИ ФЕНОМЕН ПОЕТИЧКОГ ДИСКУРСА У ПРЕДРОМАНТИЗМУ И РОМАНТИЗМУ 2022-06-09T07:15:10+02:00 Оливера Марковић olivera.markovic@filfak.ni.ac.rs <p>Надовезујући се на наше истраживање о схватању гротеске од антике до предромантичарског периода (Marković 2018) и полазећи од тезе да је природа испитиваног феномена прагматички условљена, тј. да дијахронијско проучавање истог неће дати једнаке одговоре на то шта дата категорија јесте, гротески прилазимо из позиције когнитивних наука, дефинишући је као когнитивни оквир при чијем моделовању учествују чиниоци различитих нивоа (синтаксичког, семантичког, прагматичког). Гротеску дефинишемо као лиминални феномен одређен разликом према историјски променљивој&nbsp; категорији лепог, односно ружног, што и тип догађајности (емоционалне реакције) који гротеска производи код реципијента чини варијабилним. Из датог закључујемо да, иако се о инваријантности испитиване категорије може дискутовати у вези са њеним синтаксичким, семантичким и прагматичким нивоима, ниједан од ових нивоа није строго фиксиран, што категорију чини отвореном и контекстуално динамичном. Посебна пажња у раду усмерена је на истраживање односа између гротеске и хумора, те на могућности проучавања ове релације у дијахронијском контексту. На крају рада указујемо на могуће трасе проучавања гротеске и хумора у вези са инконгруентношћу, те указујемо на модел вишеструко утемељене семантике (Antović 2016, 2021) као алтернативно методолошко средство за разумевање семантичко-прагматичке дистанце која постоји између два концепта која су доведена у везу у оквиру гротескног споја.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/727 НАЧИНИ УМЕТНИЧКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ МУШКОГ ИДЕНТИТЕТА У ПРИПОВЕТКАМА БОРИСАВА СТАНКОВИЋА 2022-06-09T07:17:09+02:00 Јелена Стојковић Стојанов jelenast.stojkovic@gmail.com <p>У раду се указује на појам и схватање идентитета. Рад нуди потенцијалну класификацију мушког идентитета. Представљање мушког идентитета остварено је преко пожељног модела и одступања од пожељног модела мушког идентитета. Таквој категоризацији одговара подела на нормативни и алтернативни модел. Мушки ликови се посматрају кроз улоге које се остварују на плану приватног и јавног патријархата. Изградња мушких ликова у приповеткама Борисава Станковића остварена је преко широког дијапазона мотива. Праћење техника, начина изградње и заступљености мотива у функцији је ближег одређења различитости мушког идентитета. Анализа одабраних карактерних особина мушких ликова указује на постојање различитих идентитета који се могу груписати око нормативног идентитета и алтернативних идентитета. Сагледавање мушких ликова и њихова међусобна компарација вршена је у циљу приказивања могућих начина изградње мушког идентитета у приповеткама Борисава Станковића.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/730 МАГБЕТ – ОД ИДЕАЛНОГ ДО ТРАГИЧНОГ ЈУНАКА 2022-06-09T07:25:29+02:00 Соња Павловић sonja9538@gmail.com <p>Предмет овог рада је Магбет – главни јунак и носилац Шекспирове истоимене трагедије. Трагедији <em>Магбет</em> приступићемо најпре указивањем на карактерне особине главног јунака тако што ћемо испитати на који начин Магбет може бити детерминисан као идеални, а на који начин као трагични јунак. Аналитичким приступом трагедији, усмерићемо се на три кључна чиниоца која се постављају за темељ истраживања: вештице, Магбетову амбицију и утицај који леди Магбет има на Магбета. Испитивањем ова три фактора ћемо указати на Магбетов продор у свет злочина који започиње вештичјим пророчанствима и потпуно изобличује моралне норме које је до тада следио. Магбетова амбиција, постављена у центар као преломна тачка његове злобе, нарочито је оснажена пророчанством треће вештице и има највећег удела у Магбетовом трагичном паду. Леди Магбет је додатни &nbsp;елемент претходно поменутим чиниоцима. Не допушта да се већ усађена злочиначка нит у Магбету прекине и улога јој је да га подстакне на криминогену активност. Међусобно испреплетани, ови фактори утичу на корениту метаморфозу Магбетове личности, урушавају његов интегритет, његово племенито унутрашње биће које се окреће злу и погубно делују на његово психичко стање. Стога је циљ указати на генезу коју је лик Магбета прошао – од идеалног до трагичног, као и на то како је тај нагли прелаз резултирао трагичношћу Магбетове судбине, односно како је Магбетова судбина у узрочно-последичној вези са његовим почињеним злоделима.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/731 PRESERVING ONE’S HUMANITY IN CHALLENGING TIMES: THE VARIOUS FORMS OF RESISTANCE IN GEORGE ORWELL’S 1984 2022-06-09T07:27:42+02:00 Anja Petrović a.petrovic-18516@filfak.ni.ac.rs <p>This paper will aim to analyze George Orwell’s novel <em>Nineteen-Eighty-Four</em> (1949) in order to uncover the ways in which the characters in the novel resist the influence of an oppressive totalitarian regime and preserve their humanity, that is, the instincts and impulses which characterize a human subject. The modernist point of view will be chosen as the theoretical framework for analysis, due to the fact that modernist literature focuses on the subjective outlook of a character and foregrounds the complex mental processes occurring in his psyche. The concepts evoked in Lionel Trilling’s essay, “Freud: Within and Beyond Culture” (1968), will be referred to when describing the means of resistance that are available to a human subject. Special emphasis will be placed on Freud’s idea of biological resistance which is grounded in a person’s physiology, and on the argument that exposure to different cultures allows an individual to oppose negative cultural influences. Additionally, the view that sexual liberty defies political authority, as is proposed in Martha Nussbaum’s essay “The Transfiguration of Everyday Life: Joyce” (2001), will be taken as an example of how erotic love can also function as a means of opposing the dominant regime.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/732 REPRESSED SOCIAL CONTENT IN A MODERNIST NARRATIVE: THE CASE OF LORD JIM 2022-06-09T07:29:29+02:00 Nataša Tučev natasa.tucev@filfak.ni.ac.rs <p>The paper starts from the assumption that the social content is not absent from the major works of Modernist literature, but merely repressed or displaced through various narrative strategies. While the early critical debate on Modernism – which started with Lukács' writings in the 1930s – condemned this literary movement as apolitical, and too narrowly focused on the subjective, inward experience of an individual, subsequent contributors to the debate took a more balanced approach. The paper pays special attention to Fredric Jameson's theory on the existence of repressed social meaning in Modernist works, and his view that by applying Marxist hermeneutics it is possible to discern it and show how it affects the narrative. Joseph Conrad's novel <em>Lord Jim</em> (1900) is used in this paper to exemplify the features of Modernism discussed by Jameson. Some of the key scenes and motifs in the novel are analysed with a view to establishing their underlying socio-historical dimension and demonstrating how it contributes to the overall understanding of Conrad's artistic vision.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/733 REVISITING A HISTORY OF THE WORLD IN 10 ½ CHAPTERS – ABOUT TWO EXPLANATIONS OF EVERYTHING AND THE UNRELIABLE NARRATOR 2022-06-09T07:31:08+02:00 Mirna Radin Sabadoš mirna.radin.sabados@ff.uns.ac.rs <p>The paper offers a reading of the novel <em>A History of the World in 10 ½ Chapters</em> by Julian Barnes introducing current theoretical frameworks dealing with the relationship of history and fiction from the perspective of the second decade of the 21st century. Although the novel explicitly deals with the issue of history, it was often insufficiently addressed in the critical analyses of Barnes’s work as well as in the treatment of history in fiction, especially in terms of the analysis of structure and the treatment of time explained as the experience of the present. Considering the processes Mark Currie defines as crucial for understanding the relationship of time in fiction, time-space compression, archive fever and accelerated recontextualization, the paper offers an insight how those function in the novel from the standpoint that the late XX century fiction is no longer considered to be a part of our ‘contemporary’ setting.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/734 О СВЕТИМ МЕСТИМА СВЕТОГ САВЕ: ХИЈЕРОТОПИЈА ИСТОКА И ЗАПАДА У ДОМЕНТИЈАНОВОМ И У ТЕОДОСИЈЕВОМ ЖИТИЈУ СВ. САВЕ 2022-06-09T07:32:57+02:00 Тамара Бабић tamaracezar59@gmail.com <p>Висока садржајност Доментијановог, и делимично Теодосијевог, својеврсног симболичко-просторног система је, уз његову врло изражену политичку актуелност кроз целокупну српску историју, била плодно полазиште за разноврсна тумачења током векова рецепције ова два дела. Темељна питања која се испостављају код ранијих проучавалаца тичу се смера и природе тумачења средњовековног приказа простора на оси исток-запад и стога се прва целина рада тиче управо проблема суштинског неразумевања природе средњовековног симболичког мишљења које резултује површним и погрешним закључивањем о значењу ових симболау контексту представљања Савиног мишљења и деловања. Новије теорије усмерене ка проучавању процеса стварања сакралних простора у средишту су нашег тумачења идејних полазишта и књижевних поступака у првом реду Доментијана, а потом и Теодосија. Сходно томе, други и трећи део рада појединачно се баве проблематиком хијеротопије истока и запада у поменутим житијима. Поетичке разлике и различит историјски контекст у ком су писци стварали своја дела и њихов утицај на приказивање простора у Савиним житијима јесу питања која се разматрају у последњој целини рада. Коначно, ова разматрања, ослањајући се и надовезјући се на претходна истраживања блиских тема, другачије осветљују неке од њених познатих проблема ‒ ауторску оригиналност, могућност спољашњих тумачења уметничког текста, однос између књижевног приказивања и физичког постојања стварности, природу западне позиције Савиног отачаства.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/735 СИЖЕЈНО-МОТИВСКИ КОМПЛЕКСИ У ПОВЕСТИ „ЖУТА СТРЕЛА“ ВИКТОРА ПЕЉЕВИНА И ПРОБЛЕМ ЊИХОВОГ ТУМАЧЕЊА 2022-06-09T07:34:57+02:00 Ненад Благојевић nenad.blagojevic@filfak.ni.ac.rs <p>У овом раду предлажемо један од могућих начина интерпретације Пељевиновог текста који је обележио један период стваралаштва овог руског писца. „Жута стрела“ је текст испуњен мноштвом мотива, који у целини претварају читаво дело у алегорију. Жута стрела из наслова је назив воза у којем се налази главни јунак повести на путовању ка „срушеном мосту“. Мотив воза и железничке пруге изједначава се са светом и животом главног јунака Андреја, чија потрага за одговорима на „вечита питања“ поприма облик дискурса ограничен искључивом железничком тематиком. Железничком терминологијом означава се практично сваки аспект живота главног јунака и путника у возу, док се однос према свету који се налази иза прозора воза заогрће велом тајне коју путници за живота не могу да разоткрију. Мотивском анализом утврђујемо да су многи мотиви које аутор користи за стварање приповедачког света повезани са културом и филозофијом Истока, али су дати у облику који је у најмању руку прилагођен руској свакодневници с краја 90-х година. То нас упућује на закључак о постмодернистичкој деконструкцији елемената источњачког и западног културног кода у руском друштву, који писац предузима са циљем приказивања стања колективне свести у једном крајње осетљивом периоду историје.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/736 СИМБОЛИЧКИ АСПЕКТ ФОЛКЛОРНОГ ЛИКА МОСКВЕ 2022-06-09T07:36:54+02:00 Велимир Илић velimir.ilic@filfak.ni.ac.rs <p>Проучавање градског текста на примеру анализе фолклорног лика Москве представља специфичну разраду традиционалног семиотичког модела, једног од основних начина истраживања текста градске културе, у оквиру кога се међу елементима текста посебно издвајају категорије симбола и мита. Симболичко-митолошки систем у том случају постаје својеврсни гравитациони центар, који онемогућује диференцијацију на појединачне локусе, чувајући тако целовитост и културну самобитност овог феномена. То је у складу са основним концептима семиотике градске културе тартуско-московске школе, у којој је и конципиран појам <em>градског текста</em>, са основним структурним елементима – <em>симбол</em> и <em>мит</em> града, касније обједињеним концептима <em>текста</em> (кода, знака, синтаксе, семантике) <em>простора</em>, као и његове митологије и симболизације.</p> <p>&nbsp;</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/737 ASSESSING THE NARRATIVE FROM THE SOCIAL AND LITERARY PERSPECTIVE: THE CASE OF MACINTYRE AND MURDOCH 2022-06-09T07:38:35+02:00 Vladimir Lukić vl.lukic.96@gmail.com <p>This paper deals with the topic of the narrative. The goal is to make a differentiation between the personal, social, and literary narrative. In order to do that, we need to provide a theoretical outlook of the social narrative which is found in the theory of Alasdair MacIntyre and suggest a method of making a differentiation. The method that will be used is the one of semiosis. Through this method we end with a role of the literary author, of the social narrative and the personal narrative. The author is burdened with the process of hermeneutics and mimesis he/she derives meaning and encrypts that meaning within the literary art-piece. The theory used for the description of this process has been developed by Iris Murdoch. After this elaboration, we will end up with clear difference between the personal narrative, social narrative, and literary narrative.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/738 ФУНКЦИЈЕ И ОБЕЛЕЖЈА РЕЛАЦИОНИХ КОМПОНЕНАТА У НЕМАЧКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 2022-06-09T07:40:50+02:00 Бранислав Ивановић ivanovic.branislav17@gmail.com <p>Термин релационе компоненте у фразеологији немачког језика представља збирни назив за предлоге, конјункторе, субјункторе, заменице и детерминативе у формалној структури фразеологизма. У досадашњим истраживањима квалификоване су као компоненте од секундарног значаја, чиме је успостављена јасна дискрепанца измађу њих и базичних елемената као скупа оних компонената, које потичу од аутосемантичних врста речи и за које се везују све релевантне функције, али и доминантна фразеолошка обележја замрзнутости морфолошког облика и уникатизације. Померање истраживачког фокуса у последње две деценије са глобалних и компонентних идиома на мање прототипичне супкласе провоцирало је и редефинисање функција, али и обележја релационих компонената. У раду се указује на функционални паралелизам између две групе компонената, што представља нови теоријски постулат за даља системска питања везана за компонентски састав фразеологизама.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/739 СЕМАНТИЧКA И ПРАГМАТИЧКA ДЕТОПИКАЛИЗАЦИЈА АГЕНТИВНОГ КАУЗАТОРА НА ПРИМЕРУ ПАСИВНИХ И ДЕКАУЗАТИВНИХ КОНСТРУКЦИЈА У НОРВЕШКОМ ЈЕЗИКУ 2022-06-09T07:43:57+02:00 Софија Биланџија sofija.bilandzija@gmail.com <p>У раду се полази од тога да се каузатор може формално периферизовати, при чему се у норвешком језику прототипични каузатори измештају на периферију у пасивним конструкцијама, а мање прототипични се, схваћени као околности, измештају у декаузативним конструкцијама. На основу овог запажања, испитали смо семантичке сличности пасива и декаузатива у норвешком језику посматрајући судбину каузативне компоненте – њену семантичку, прагматичку или комбиновану детопикализацију, полазећи од запажања превасходно руских аутора Падучеве, Куљикова и Плунгјана. У посебном фокусу је процес деагентивизације који нужно претходи декаузативизацији, и који мења семантичке улоге учесника и тематску класу глагола. Посебно се испитује однос једне врсте пасива (s-пасива) с обзиром на то да он дели формални маркер са декаузативом – полифункционални рефлексивни маркер.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/740 OVER AND PREKO – AN IMAGE SCHEMA-BASED APPROACH TO CONTRASTIVE ANALYSIS 2022-06-09T07:46:55+02:00 Mladen Popović mladen.popovic@filfak.ni.ac.rs <p class="Standard" style="margin-left: 42.55pt; text-align: justify; text-justify: inter-ideograph; line-height: 150%;"><span lang="EN-US" style="font-size: 10.0pt; line-height: 150%; font-family: 'Times New Roman',serif;">Prepositions as a grammatical category are highly resistant to propositional definitions and as such they present a significant challenge not only for semantic analysis but also for in-class descriptions, each preposition generating a network of senses with no easily discernible core meaning. These factors contribute to a relative lack of theoretical frameworks devoted to prepositional meaning, preposition translation as well as effective methods via which they could be taught. This paper argues that a useful model for translation and teaching of prepositions can be derived from a revised form of Image Schema theory. For this purpose, a contrastive analysis of two prepositions – the English OVER and Serbian PREKO was performed, with the aim of demonstrating how Image Schema theory, with its inherent focus on universally understandable spatial scenes can easily account for divergent senses of translation-equivalent prepositions. Furthermore, the paper argues that the language-neutral medium of visual scene description provides a natural basis for a ‘tertium comparationis’, while also serving as a useful starting point for language teaching as it circumvents many of the problems inherent in propositional definitions.</span></p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/764 РУКОПИС КОМЕДИЈЕ ШТЕФИЦА ФИЛМСКА ЗВЕЗДА БРАНЕ ЦВЕТКОВИЋА 2022-06-09T08:39:00+02:00 Александар С. Пејчић sasa.pejcic@yahoo.com <p>У раду је приређен и критички прокоментарисан рукопис једночинке/комедије <em>Штефица филмска звезда</em> Бране Цветковића. Његова биографија и библиографија допуњена је новим сазнањима. Указано је на историјат рукописа и на рад „Браниног позоришта”. Издвојене су поетичке особености његове комедиографије и укратко анализирана комедија, с нагласком на аспекте модерности.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/767 ИНОВАТИВАН ПРИСТУП ПРОЗНОМ ДЈЕЛУ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА 2022-06-09T08:42:51+02:00 Горан Максимовић goran.maksimovic@filfak.ni.ac.rs <p>Љиљана Костић, <em>Прозно дело Владана Ђорђевића</em><em>, </em>Посебна издања / Српска академија наука и уметности, књ. 700, Одељење језика и књижевности, књ. 60, Београд, 2021.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/768 СЛИКА: ИСТОРИЈСКО–ПОЕТИЧКО И ГЕНОЛОШКО ЧИТАЊЕ 2022-06-09T08:44:24+02:00 Снежана Милосављевић Милић snezana.milosavljevic.milic@filfak.ni.ac.rs <p>(Ана С. Живковић, <em>Слика у српском реализму: историјскопоетичка студија</em>, Крагујевац: Филолошко–уметнички факултет, 2019)</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/769 ПОЛИФУНКЦИОНАЛНОСТ КЊИЖЕВНОГ ТЕКСТА У НАСТАВИ СТРАНОГ ЈЕЗИКА 2022-06-09T08:45:51+02:00 Снежана Божић snezana.bozic@filfak.ni.ac.rs <p>(Vesna Simović, <em>Кnjiževnost u nastavi stranog jezika</em> [Elektronski izvor], Niš: Filozofski fakultet, 2021)</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/770 НУЛТА ДИСЦИПЛИНА ДАНИЛА КИША ИЛИ ЕСЕЈИЗАЦИЈА КАО ИНТЕГРАТИВНИ ПРОЦЕС 2022-06-09T08:47:56+02:00 Мирјана Бојанић Ћирковић mirjana.bojanic.cirkovic@filfak.ni.ac.rs <p>(др Мирјана Бечејски, <em>„Нулта дисциплинаˮ Данила Киша</em>, Лепосавић: Институт за српску културу Приштина – Лепосавић / Institute for Serbian Sulture Prishtina – Leposavic, 2020)</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/771 ТОПЛИЦА КАО СИМБОЛИЧКИ ТОПОС ДРАИНЧЕВОГ СТВАРАЛАШТВА 2022-06-09T08:49:18+02:00 Нина Судимац nina.sudimac@filfak.ni.ac.rs <p>(Мирјана Бојанић Ћирковић, <em>Топлица у делу Рада Драинца</em>, Ниш – Прокупље, Филозофски факултет – Народна библиотека „Раде Драинацˮ, 2021)</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/772 И ПРИПОВЕСТ И ПОВЕСТ: ПРИВАТНА ИСТОРИЈА ЧИТАЊА РАНКА ПОПОВИЋА 2022-06-09T08:50:43+02:00 Александра Чебашек aleksandra.cebasek@filum.kg.ac.rs <p>(Ранко Поповић, <em>Очитавање душе</em>, <em>Кратка приватна повијест читања</em>, Бања Лука: Центар за српске студије; Београд: Српска књижевна задруга, 2021, 357 стр.)</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/773 АНДРИЋЕВА ПРИЧА ОД КОНВЕНЦИЈЕ ДО ТРАНСЦЕДЕНЦИЈЕ 2022-06-09T08:52:35+02:00 Јелена Милић jelenamilic018@gmail.com <p>Снежана Милосављевић Милић, <em>Хоризонти приче: Андрићева поетичка тежишта</em>, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград, 2021.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/774 ЛИНГВОСТИЛИСТИЧКА АНАЛИЗА РЕКЛАМНО-ПРОПАГАНДНОГ ЖАНРА У СРПСКОМ ПОЛИТИЧКОМ ДИСКУРСУ 2022-06-09T08:54:08+02:00 Анђела Васиљевић andjela.vasiljevic.ue@gmail.com <p>(Светлана Слијепчевић Бјеливук, <em>Рекламно-пропагандни жанр у српском политичком дискурсу</em>, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2021)</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/775 ЈЕДИНА СВЕТЛОСТ КОЈА СЕ НИЈЕ СРЕЛА СА ТАМОМ ИВИЦЕ ЖИВКОВИЋА 2022-06-09T08:55:50+02:00 Сара Јекић sara.jekic@pr.ac.rs <p>Живковић, Ивица. <em>Једина светлост која се није срела са тамом: Богословски допринос професора Драгише Бојовића</em>. Ниш: Међународни центар за православне студије, 2020.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022 http://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/776 ДУБРОВАЧКЕ СЛИКЕ И ПРИЛИКЕ: У ПОТРАЗИ ЗА АУТЕНТИЧНИМ БЕРСОМ 2022-06-09T08:57:22+02:00 Христина Аксентијевић hristina.aksentijevic@filfak.ni.ac.rs <p>Josip Bersa, <em>Dubrovačke slike i prilike 1800</em><em>–</em><em>1880</em> <em>I–II</em><em>,</em> Zadužbina Vladete Jerotića, Domus editoria Ars Libri, Beograd, 2021.</p> 2022-06-10T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2022