PHILOLOGIA MEDIANA

ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ О ДЕЦИ: ЛИЛИКА У ОСНОВНОЈ И СРЕДЊОЈ ШКОЛИ

2024-06-02T07:19:21+02:00

Централни проблем којим се рад бави тиче се једне од најбоље писаних
српских приповедака у форми сказа, која је своје место нашла у средњошколском настав-
ном програму. То је Лилика Драгослава Михаиловића, први пут објављена 1962. годи-
не под називом Сирена пева у недељу. С обзиром на то да је главна јунакиња приче де-
сетогодишња девојчица која живи у великом сиромаштву, истовремено злостављана и
занемарена од својих родитеља, невидљива системима заштите, наратив ћемо тумачити
кроз сазнајну и етичку функцију књижевности, које у споју са естетском (као примар-
ном) отварају простор за васпитавање и оснаживање младих у препознавању девијантих
облика понашања и правилном реаговању на њих. Показаћемо којим поступцима текст
омогућава већи степен емотивног урањања реципијента, уз искључивање ризика да се
склизне у нелитерарну патетику. Интердисциплинарни приступ обради приповетке по-
моћи ће ученицима и у развоју критичког мишљења и бољем разумевању поетике прозе
новог стила / црног таласа.

КАКО ИГРАТИ ТЕРМИНОЛОГИЈУ – ИГРОЛИКИ ПРИСТУП УСВАЈАЊУ КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИХ ПОЈМОВА У МЛАЂИМ РАЗРЕДИМА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

2024-06-02T07:20:36+02:00

Полазећи од теоријских поставки које наглашавају важност дечје игре и
активног учешћа детета у усвајању знања, циљ овог текста је двојак: а) да пружи преглед
књижевнотеоријских термина у првом циклусу образовања и систематично предложи
захтеве којима се може испитивати и подстицати њихово усвајање код ученика; б)
да понуди модел интегрисања књижевнотеоријских садржаја и форме игре. Додатну
вредност оваквог приступа и предложених игара представља њихов холистички
карактер: он отвара простор за укључивање развоја моторичких, ликовних, музичких
и других способности детета, као и за интеграцију с другим развојним и образовним
областима. Њихова примена омогућила би да се рад на усвајању терминологије реализује
на адекватан начин с обзиром на когнитивне и социо-емоционалне карактеристике
детета – кроз терминолошке (књижевнотеоријске) игре.

ЈЕДНА ЗАБОРАВЉЕНА ПОЕМА ЗА ДЕЦУ АЛЕКСАНДРА ВУЧА – ХУНИ, ЈАПАНЦИ, КИНЕЗИ И ВРБИЦА

2024-06-02T07:22:16+02:00

Рад је посвећен мање познатој поеми за децу Александра Вуча Хуни, Јапанци,
Кинези и врбица. Настоји се на примеру ове поеме одгонетнути сложен однос између над-
реализма и социјално ангажоване књижевности а да се при томе не испусти из вида ни
уметничка, тј. естетска успелост дела. Исто тако, идеја је да се поема сагледа у контексту
целокупног опуса за децу Александра Вуча и размотри њен допринос модернизацији срп-
ске књижевности за децу преко, у првом реду, радикалних новина које ово дело доноси.

ФИКЦИОНАЛНИ СВЕТОВИ „ЧУДНИХ ПРИЧА” И ЊИХОВИ ВИРТУЕЛНИ АСПЕКТИ У РОМАНИМА ЗА ДЕЦУ ГОРДАНЕ ТИМОТИЈЕВИЋ

2024-06-02T07:23:38+02:00

Користећи методолошке основе савремених теорија књижевне фикције и
читања, рад истражује специфичности фикционалних и наративних стратегија којима су
конституисани фикционални светови у романима за децу Гордане Тимотијевић (Владимир
из чудне приче, Свракин сат и Седмо краљевсто), са посебним освртом на виртуелне
аспекте и њихове потенцијале у домену интензивнијег активирања читалачке инстанце
и јачања дечјих интерпретативних и литерарних компетенција. Многи виртуелно
засновани светови прича у овим романима фунционишу као сложене фикционалне игре
прожете разноврсним интертекстуалним релацијама и културолошким садржајима,
као и битним етичким питањима, што у едукативном погледу ову литературу чини
изразито значајном за млађе нараштаје. Експерименталним наративним формама и
фикционалним поигравањем са конвенцијама досадашње праксе писања за младе,
ауторка отвара савремену српску књижевност за децу ка модерним и деци изазовним
литерарним поступцима, који, прилагођени различитим узрасним нивоима, утичу на
усавршавање њихових читалачких способности, оснажујући дечје интересовање за
чудесне и интерпретативно изазовне фикционалне светове књижевности.

ИНТЕРТЕКСТУАЛНИ АСПЕКТИ РОМАНА О АЖДУ И БОСТАНУ ГОРДАНЕ ТИМОТИЈЕВИЋ

2024-06-02T07:25:00+02:00

Предмет овог рада јесте интертекстуална анализа новијег романа за децу
Гордане Тимотијевић – О Ажду и бостану. Овим текстом, као и својим укупним опусом,
ауторка доказује важност прожимања свеколиких наратива, те неминовност утицаја
традиције и њеног значаја. Сагледавање интертекстуалних аспеката романа О Ажду и
бостану подстрек је и за закључке о укупном прозном опусу за децу Гордане Тимотијевић
(кроз интертекстуална преплитања на нивоу ауторске поетике, као и у жанровским
оквирима), као и за позиционирање њеног стваралаштва у оквиру књижевности за децу,
али и шире књижевне и културне традиције с којом остварује комуникацију.

ЧОВЕК КАО ДРУГИ У ПОЕЗИЈИ ЉУБИВОЈА РШУМОВИЋА

2024-06-02T07:26:09+02:00

Ослањајући се на ставове претходних истраживача књижевности за децу који
сматрају да свака опозиција приказана у тексту може бити повод његовог имаголошког
тумачења, јер се преко ње показује потрага за идентитетом карактеристична за одраста-
ње, покушавамо да покажемо на које је све начине Човек (неоптерећен националним,
верским или било којим другим друштвеним обележјем) приказан као Други у поезији
Љубивоја Ршумовића. Примећује се како, у тумаченим песмама, насупрот детета стоји
човек са обележјем одраслости. Ипак, преко њиховог ривалства се доказује да другост не
мора да има негативан предзнак, јер дете том Другом непрестано тежи у периоду одра-
стања. Посебна пажња биће посвећена циклусу песама „Још нам само але фале” јер је он
повод поновног сагледавања Човека као Другог у односу на дете – одраслост још једном
одликује неразумевање разлика и одсуство емпатије према угроженима.

КУЛТУРА ЧИТАЊА НА ДЕЧЈЕМ ОДЕЉЕЊУ ЛЕСКОВАЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ

2024-06-02T07:27:24+02:00

Овај рад говори о култури читања која се негује на Дечјем одељењу Народне
библиотеке „Радоје Домановић” у Лесковцу, чији су корисници деца од најмлађег узра-
ста до ученика осмог разреда основних школа. У раду су приказани статистички подаци
преузети из локалне електронске базе података COBISS.SR – Кооперативни онлајн библи-
ографски систем и сервиси, за период од 2018. до 2022. године, који показују укупан број
активних чланова, размењених и приновљених публикација и наслова на Дечјем одељењу,
као и то који су наслови били најчитанији у наведеном периоду. Описане су активности,
радионице и манифестације за децу и младе које подстичу на читање; наводе се публи-
кације које се најчешће читају и обрађују на радионицама; описане су и неке од активно-
сти Библиотеке: традиционална манифестација „Добро дошли, прваци!”, Фестивал дечјег
стваралаштва „Уметник из школске клупе”, литерарне, ликовне и Мејкерс спејс радиони-
це и активност „Библиотекари читају за најмлађе”. Све наведене активности организују
се у сврху популаризације књижевности за децу и представљају неке од начина како ле-
сковачка Библиотека учествује у процесу развијања културе читања код деце и младих.

АНТИТЕТИЧКО КЛАТНО КЊИЖЕВНОСТИ

2024-06-02T07:06:07+02:00

(Јелена Арсенијевић Митрић, Дијалектика антрополошког песимизма и оптимизма,
Крагујевац: Филолошко–уметнички факултет, 2023)

ИЗНАД И НАКОН МАГЛИ: ДРАГИША ВАСИЋ

2024-06-02T07:09:07+02:00

(Драгиша Васић: век црвених магли, уредници Драган Хамовић и Недељка Бјелановић,
Институт за књижевност и уметност, Београд, Музеј рудничко-таковског краја, Горњи
Милановац, 2023)

НОВИ ПРИЛОГ РАСТКОЛОГИЈИ

2024-06-02T07:10:27+02:00

(Александрa Матић, Растко Петровић у огледалу искони – прилози расткологији,
Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет, 2023)

АНЂЕОСКА СРЕДИНА

2024-06-02T07:11:42+02:00

(Анђели у књижевности, ур. Милан Громовић, Филозофски факултет, Издаваштво
„Битије“, Нови Сад, 2023)

ЗБОРНИК РАДОВА У ЧАСТ АКАДЕМИКА СТАНИШЕ ТУТЊЕВИЋА

2024-06-02T07:12:53+02:00

(Ради свога разговора. Зборник радова у част академика Станише Тутњевића, уредили
др Саша Шмуља и др Андреја Марић, Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци,
Академија наука и умјетности Републике Српске и Институт за књижевност и уметност у
Београду, 2023, 646 страна)

О ЗБОРНИКУ ПОЕТИКА СВЕТИСЛАВА МАНДИЋА

2024-06-02T07:14:14+02:00

(Поетика Светислава Мандића, уредио Милан Громовић, Нови Сад: Филозофски
факултет Универзитета у Новом Саду, 2023, 462 стране)

ЗАВЕШТАЈНА ПЕСНИЧКА КЊИГА АЦА ШОПОВА

2024-06-02T07:15:23+02:00

(Ацо Шопов, Дрво на брегу, прир. и прев. Данијела Костадиновић, Библ. Код, Књ. Прва,
Ниш: Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, 2024)

НОВА СТИЛИСТИЧКА ИСТРАЖИВАЊА: ПРИКАЗ КЊИГЕ ПОЕТИЗМИ И ПРОЗАИЗМИ МИЛКЕ НИКОЛИЋ

2024-06-02T07:16:31+02:00

(Поетизми и прозаизми, Андрићев институт, Андрићград, 2022. год., 374 стр.)

КА КВАЛИТЕТНИЈОЈ НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА: ПРИКАЗ УЏБЕНИКА ДА ЛИ ЈЕ ВАШ ЧАС НЕМИ ФИЛМ? ПРОФ. ДР ЈЕЛЕНЕ РЕДЛИ

2024-06-02T07:17:44+02:00

(Редли, Јелена. Да ли је Ваш час неми филм?. Нови Сад: Филозофски факултет, 2023)

EMMA TENNANT’S TESS: HARDY’S CANONICAL NOVEL FROM A FEMALE REVISIONIST PERSPECTIVE

2024-06-02T07:28:40+02:00

Depending on the perspective, Emma Tennant’s Tess (1993) can be interpreted as a
neo-Victorian, postmodernist, and revisionist novel. This paper is aimed at analyzing Tess from
the aspect of revisionism. By offering a familiar story from a female perspective and combining
it with an imaginative biography of Hardy’s life and a polemic account of the history of women’s
oppression, the narrator intends to challenge the well-known past and rewrite it. The Victorian
era is represented as “the last great age of punishment for women”, but such representation is
extended to Thomas Hardy. By presenting unknown facts that portray the writer in a negative
context, the narrator intends to “shake” our understanding of the allegedly well-known past and
break into history. The novel implies that the Victorian age was even bleaker than it is usually
thought of, but this vision is extended to the present, which is arguably represented in an even
grimmer light. By pointing to the patterns visible both in the past and the present, the narrator’s
purpose is to highlight the timeless, universal topics that permeate all the literary and historical
periods, such as the oppression of women. As suggested by the novel, the only way to end the
tradition of women’s subordination and punishment is to allow women to tell their own stories.

ПРОЦЕС РОМАНЕСКНОГ ОБЛИКОВАЊА ФИГУРЕ УМЕТНИКА – ОД (АУТО)БИОГРАФСКОГ ДО АУТОРЕФЕРЕНЦИЈАЛНОГ У РОМАНУ ЈАН НЕПОМУЦКИ

2024-06-02T07:29:56+02:00

Циљ истраживања јесте да представи процес обликовања фигуре уметника –
музичара, али и писца – Јана Непомуцког, у истоименом роману чији садржај представља
рукопис насловног јунака. Јан Непомуцки настаје на основу (ауто)биографског, докумен-
тарног предлошка, и упућује на чешког музичара Емила Хајека, оца списатељице Јаре Риб-
никар. Ауторка у мемоарској прози експлицитно указује на сопствени литерарни проседе
и белешке из живота које су транспоноване и преобликоване у књижевном тексту. У про-
цесу конституисања средишњег лика, међутим, роман се удаљава од веристичке подлоге
и примиче дискурсу романа о уметнику (нем. Künstlerroman). Дело отуд предочава поста-
јање уметника, његово стасавање, као и артистичку самоспознају, што су неизоставни
елементи овог књижевног жанра. У средишту тумачења је начин на који се од почетног
(ауто)биографског импулса дело остварује кроз аутореференцијални наратив, метатекст
– онај који, према теоретичарки Линди Хачион, приповеда о себи самом. У истраживању
ћемо пратити процес развоја уметника Непомуцког, његова интроспективна превирања,
меланхолична расположења, али и (само)спознајна опажања, чије се крајње исходиште
огледа управо у блоховском рођењу дела – стварању књижевног текста.

ПРОЦЕС ИНТЕГРАЦИЈЕ РОМАНЕСКНОГ ДЕШАВАЊА И ДЕЗИНТЕГРАЦИЈЕ НОВЕЛИСТИЧКОГ ДОГАЂАЈА У УСПЕЊУ И СУНОВРАТУ ИКАРА ГУБЕЛКИЈАНА БОРИСЛАВА ПЕКИЋА

2024-06-02T07:32:26+02:00

Фокусни моменат овог истраживања претпоставља изналажење сегмената
Пекићевог дела Успење и суноврат Икара Губелкијана, у којима се осећа потенцијал
процеса трансгресије и хибридизације појединачних жанровских облика. Како је, у
неким интервјуима, аутор ово дело назвао новелом, иницијални истраживачки покрет
усмерен је ка детектовању и анализи начина на који су новелистичке особености
тематизованог догађаја дезинтегрисане процесима интегрисања других, особито
романескних, жанровских тенденција. Однос жанрова сагледаваће се кроз призму
напетог и континуираног саодношења стварности и имагинације, а посредством
уочавања процеса брисања границе која их диференцира. Када се аналитички приступи
начину на који се новелистички догађај гради на подлози митске теме, ово истраживање
ће даље бити окренуто ка изналажењу жанровске подлоге на којој се темеље романескни
пасажи присутни у делу, а који своје присуство потврђују и у тенденцијама књижевне
критике да се оно жанровски детерминише и као кратки роман, односно, као прелазни
жанр између новеле и романа. Управо ће се у том домену анализе отворити хоризонт
за увиђање различитих поступака романсирања новеле, мита, исповести. Све ове
истраживачке тенденције побуђене су идеолошко-друштвеном условљеношћу Пекићевог
дела и одговором на њу, који се заснива на процесима умногостручавања, хибридизације
и превазилажења задатих матрица и међа како у егзистенцијалном смислу, тако и у
литерарној, овде Пекићевој, пракси.

ПОТРАГА ЗА ХУМАНИЗМОМ: ИСТРАЖИВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА И ПРИ- ПАДНОСТИ У СПИСИМА АМИНА МАЛУФА

2024-06-02T07:33:52+02:00

Овај рад настоји да истражи концепт хуманизма у делима Убилачки идентитети
и Поремећеност света аутора Амина Малуфа. У својим есејима, Малуф подробно прави
разлику између појма идентитета и припадности, те сматра да је идентитет само један,
да га доживљавамо као целину, за разлику од припадности којих можемо да поседујемо
неколико: припадност раси, нацији, религији, итд. Аутор полази од претпоставке да је
идентитет динамичан процес који се обликује и преображава током читавог живота, кроз
вишеструке припадности појединца, и као такав, није инхерентан људској природи. У раду
ћемо се користити теоријом процесног идентитета који је поставила Глинис Брејквел, као
и теоријом о културном идентитету Стјуарта Хола, како бисмо пружили свеобухватно
разумевање формирања идентитета као одговора на друштвене и политичке промене.
Полазећи од историјског развоја хуманизма и принципа универзалности Ханса Јонаса,
рад настоји да одговори на питање на који начин идентитети могу бити мање „убилачки”и
да ли хуманистичка перспектива може да искорени овакав начин увреженог мишљења.
Циљ овог рада јесте да се кроз објашњење појмова идентитета, припадности и хуманизма
покаже потенцијал хуманистичког приступа и да се прихвати аутентично и отворено
разумевање себе и Другог.

GOING UP THAT RIVER: WATER SYMBOLISM IN CONRAD’S HEART OF DARKNESS

2024-06-02T07:35:39+02:00

This paper seeks to interpret the foundational Modernist novella Heart of Darkness
by Joseph Conrad through a set of ideas existing in and arguably creating Modernism as it is
known: the mythology of water as the fundamental but fickle fluid Other subsisting at the basic
level of the world and giving life to it while constantly needing to be controlled and tamed by a
superior civilizing force, which is a mesmerizing narrative that lends itself all too easily to colonialist
abuses. This mythology of water has at its core the story of katabasis/nekyia, a symbolic
night journey over water deriving from ancient imaginaries, leading into Hell and back. The
journey begins with exile from the rational, stable civilized world, and descent into the irrational,
chaotic, watery depths of the unconscious and prime matter. In this underwater Hades or Hell,
the hero is confronted with the watery beast that is the basis of carnal life at whose hands he suffers
a symbolic death, which leads to a rebirth. The beast is often a guardian of precious life-giving
treasure, and the victorious hero is allowed to take the spoils with him back to the surface.

THE LIVING CITY: CULTURE, TRANSFORMATION, AND THE URBAN ENVIRONMENT IN N. K. JEMISIN’S THE CITY WE BECAME

2024-06-02T07:36:54+02:00

The paper examines the process of urban transformation in N. K. Jemisin’s novel, The
City We Became. Through a close reading of the novel, the paper analyzes Jemisin’s portrayal of
New York as a dynamic and constantly evolving entity that undergoes profound transformations
throughout the narrative. Jemisin’s work offers a powerful and imaginative vision for how cities
can be understood and represented in literature and beyond. The complex social, economic,
and political forces actively shape cities are emphasized by presenting the city as a living and
breathing character. The city will be viewed through Henri Lefebvre’s theory of the production of
space, Edward Soja’s notion of postmetropolis, and Sharon Zukin’s conceptualization of the life
and death of cities. Jemisin’s use of magical realism, intertextuality, and metaphorical language
contribute to her vision of the city as a vibrant and multifaceted character that challenges and
subverts dominant narratives surrounding race, gender, power, and urban inequality. By exploring
the interplay between culture, urban theory, and literature, this paper offers a comprehensive
and innovative perspective on the city and its ongoing transformation in the contemporary
world.

FROM RENEGADE TO SACRED KING: HOW THE ENDING OF APOCALYPSE NOW WAS FILMED

2024-06-02T07:39:01+02:00

The paper discusses the process of filming the last section of Apocalypse Now (1979)
directed by Francis Ford Coppola, with emphasis on major differences between the 1969 and
1975 scripts and the film itself, within the New Hollywood auteur context. Instead of ending in
a macho manner with a devastating battle, the film features more fundamental anthropological
patterns. Willard plays a more important role than Marlow in Conrad’s novel Heart of Darkness,
Kurtz is more convincing and eloquent and towers as a titanic figure of the “sacred king”
from Frazer’s The Golden Bough. In the long process of shooting the final sequence, the director
allowed Marlon Brando and Martin Sheen to improvise and thus bring the film plot to the essential
ritual of sacrificing the king for the benefit of his people. The paper draws on film stills
to demonstrate the techniques of film composition with an immediate pictorial meaning which
surpass even the atmosphere of the novel.

ОГЊЕНА ВУЧИЦА ИЗМЕЂУ КРЕИРАЊА И ДЕСТРУКЦИЈЕ: ТРАНСФОРМАЦИЈА ФИГУРЕ ВУЧИЦЕ У ВУЧЈОЈ СОЛИ ВАСКА ПОПЕ

2024-06-02T07:40:44+02:00

Испевавши Вучју со, Васко Попа изградио је тотемистички, вучји пантеон,
чији су зачетници Хроми вук и Огњена вучица. Њихова божанска, прародитељска улога
опредмећена је кроз остваривање периодичних сусрета, на граници ове и оне стране неба,
чиме је обезбеђивана обновљивост целокупног живог света. Песнички циклус Огњена ву-
чица, коме је у раду посвећено највише пажње, тематизује митолошку визију вучице као
Велике мајке, од које све происходи и унутар које се све враћа. У Попиној вучици сажели
су се фрагменти неколиких симболичких представа, па се стога она сагледава као врхов-
но божанство специфичног животињског пантеона које преузима функцију матријарха
и истовремено се пројављује као отелотворење саме природе. Циљ рада јесте маркирање
физичких и симболичких трансформација које доживљава Огњена вучица кроз пет песа-
ма истоименог циклуса: од настанка света до есхатона.

ДИНАМИЧКИ ПРОЦЕСИ У ТЕОРИЈИ ЕМОЦИЈА

2024-06-02T07:42:20+02:00

У овом раду намеравам да прикажем теорију динамичких система и њену при-
мену и значај у теорији емоција. Теорија динамичких система преузета је из математике и
своју примену је нашла у филозофији духа и филозофији психологије. Динамички модел
емоција представља физички систем чији су сви делови повезани и који се континуи-
рано мења током времена. Теорије емоција које негују утеловљени приступ, према мом
мишљењу, пружају најадекватније објашњење феномена емоција. Оне, као базу своје ана-
лизе, узимају управо динамички модел емоција. Односе емоција са телом и спољашњом
околином утеловљени приступ емоцијама види као динамичке процесе који се мењају и
прилагођавају током времена. Предност оваквог приступа емоцијама је у томе што он на
адекватан начин приказује њихову двоструку природу, и феноменолошку и биолошку,
док, такође, чува једноставност самог објашњења.

ПРОЦЕС ОПАЖАЊА У САВРЕМЕНОЈ ФИЛОЗОФИЈИ ПЕРЦЕПЦИЈЕ: ДВЕ ВЕРЗИЈЕ НАИВНОГ РЕАЛИЗМA

2024-06-02T07:43:35+02:00

Наивни реализам је становиште у филозофији перцепције које има за циљ
да објасни процес формирања перцептивног искуства. Према наивним реалистима,
уопштено гледано, перцептивно искуство је одређено објектима независним од ума које
субјект опажа. Другим речима, перцептивно искуство се треба објашњавати у терминима
релација и узрочних процеса који се одвијају између субјекта и објекта који он опажа.
Сматрам да је унутар наивног реализма могуће разликовати два приступа која ћу
називати модерном и класичном верзијом. Циљ овог рада је да се поменуте две верзије
представе, анализирају и упореде. Класична верзија се одликује истицањем значаја везе
између наивног реализма и дисјунктивизма - становишта које следи из наивног реализма
и према којем постоји радикална и суштинска разлика између, са једне стране, веридичких
искустава и халуцинација и илузија са друге стране. Такође, класични реалисти доста
пажње посвећују покушајима да се оповргну аргументи који наивни реализам критикују из
перспективе феномена илузија и халуцинација. Модерни реалисти поричу претпоставку
о јакој вези између реализма и дисјунктивизма. Њихов примарни циљ јесте да објасне
сам процес чулног опажања, феноменологију перцептивног искуства и на крају природу
процеса чулног сазнања уопште. За разлику од класичних реалиста, модерни реалисти
тврде да су „грешке“ у опажању попут илузија и халуцинација ускладиве са основним
претпоставкама наивног реализма. На крају рада ћу настојати да покажем због чега
сматрам да је модерна верзија наивног реализма прихватљивија алтернатива од класичне
верзије.

ПРОЦЕС УМЕТНИЧКОГ ОБЛИКОВАЊА МОДЕРНОГ ТРАГИЧНОГ ЈУНАКА У ПРИПОВЕЦИ СРПСКОГ РЕАЛИЗМА

2024-06-02T07:45:27+02:00

У овом раду се, на основу естетичких ставова о трагичном у књижевности,
интерпретацијом одабраних дела, истражује процес трансформације трагичног јунака,
од антике до модерних времена и његово обликовање ван драмске форме, у приповеци.
У уводном делу дат је сажети осврт на дефиницију и редефиницију трагичног јунака и
преглед филозофских и књижевно-научних разматрања од антике до савременог доба.
Теоријско-методолошки оквир чине ставови Аристотела, Ф. Хегела, Ф. Шелинга, А. Шо-
пенхауера, Ф. Ничеа, Н. Фраја, те савремених истраживача К. Козака, Е. Пула, Ј. Борјева.
У средишњем делу, анализирају се главни ликови приповедака П. Кочића „Кроз мећаву“,
С. Матавуља „Пилипенда“, Р. Домановића „Идеалиста“, Л. Лазаревића „Ветар“. Утврђује се
присуство трагичних елемената својствених трагичним јунацима антике и особина које
их приближавају модерном трагичном јунаку. У завршном делу закључујемо да су српски
реалисти у процесу формирања трагичног јунака своје епохе, успели да одговоре есте-
тичким захтевима трагичног у форми приповетке. Циљ рада је да на конкретним приме-
рима покаже процес формирања модерног трагичног јунака у српској књижевности, чије
обликовање захтева примену сложенијих наративних поступака, којима се уједно указује
и на процес превазилажења захтева реалистичке поетике и појаву модерних тенденција у
српској приповедној прози.

LEARNING TO WORK WITH AI IN DIGITAL MEDIA COPYWRITING (DMC): A CASE STUDY ON INTRODUCING CHATGPT TO CORPORATE CONTENT CREATION

2024-06-02T07:46:41+02:00

The introduction of ChatGPT in late 2022 resulted in a paradigm shift within digital
media copywriting as a growing form of contemporary media, whereby artificial intelligence
(AI) has become an indispensable tool in content creation. This case study investigates the process
of introducing ChatGPT, a large language model, to corporate content creation and examines
its impact on human copywriters and their changing scope of work by means of measuring
the time logged for content creation and by a qualitative investigation of edits of the content draft
prepared by ChatGPT, as well as by means of interviewing the editors and authors. The study
was conducted in a corporate environment, with clearly defined voice and tone guidelines, where
ChatGPT was used to generate social media posts and blogs. The results of this case study show
that ChatGPT significantly reduced the time and effort required for copywriting, allowing copywriters
to focus on higher-level tasks such as fine-tuning the message, setting the proper voice
and tone, and coming up with better hooks. Additionally, ChatGPT generated content that was
found to be, on the whole, of similar or better quality to that produced by human copywriters,
demonstrating the potential of AI to augment human capabilities in content creation. As the
use of AI in content creation continues to expand, this study can serve as a baseline for further
investigations. Finally, it includes possible directions for copywriters’ and students’ up-skilling
efforts that enable them to work effectively with ChatGPT and similar AI tools.

MAĐARSKA REČENICA KROZ PRIZMU KULTURE SJEĆANJA

2024-06-02T07:47:55+02:00

Cilj ovog rada je analiza i potpunije osvjetljavanje koncepta kulture sjećanja, odnosno
načina njegove realizacije u romanu Mađarska rečenica Andreja Nikolaidisa, a sa ciljem potpunijeg
razumijevanja značenja teksta koji funkcioniše kao mjesto sjećanja i pamćenja prošlosti.
Istraživanje uticaja nostalgičnog sjećanja na sudbinu protagoniste romana, koji usljed rata bježi
iz Sarajeva u Crnu Goru, realizovano je na temelju Asmanove (Assmann) teorije. Ona predstavlja
značajno interpretativno polazište u prepoznavanju načina djelovanja individualnog sjećanja
pojedinca, koje se istovremeno transponuje i kao pamćenje kolektiva, te njegovih posljedica
po psihičko stanje junaka. Oblikujući naraciju tako da se u njoj udvajaju sjećanja junaka i pripovjedača
autor usložnjava semantičku ravan teksta, pri čemu uočavamo više temporalnih tačaka
koje su usmjerene prema prošlosti, a povezuje ih priča o njemačkom Jevrejinu i izbjeglici Valteru
Benjaminu (Walter Benjamin), kao i njegovom izgubljenom rukopisu koji se rekonstruiše. Svijet
destabilizovan ratnim dešavanjima, melanholija i opsesija sjećanjem, usmjeravaju nas prema kritičkoj
spoznaji prošlosti i pokušaju njenog prevazilaženja, odnosno nastojanja da se kroz proces
pamćenja suočimo sa prošlošću, izlazeći pročišćeni i oslobođeni njenih negativnih posljedica po
život u sadašnjosti.

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ СИНОНИМА У ЈАПАНСКОМ ЈЕЗИКУ НА ПРИМЕРУ РЕЧИ 過程 /KATEI/ И 工程 /KOUTEI/ СА ЗНАЧЕЊЕМ „ПРОЦЕС“ – УПОТРЕБА КОРПУСА У НАСТАВИ СТРАНОГ ЈЕЗИКА

2024-06-02T07:49:08+02:00

Велики број синонима у јапанском језику, који се разликују функционално и
колокацијски, представља посебан проблем студентима јапанологије у Србији на средњем
и вишем нивоу учења. Један од разлога за то је непостојање одговарајућих речника
на српском језику, али и недовољно посвећивања пажње том питању у уџбеницима
јапанског језика. С друге стране, уколико, рецимо, потражимо преводни еквивалент
енглеске речи „процес“ („process“) у јапанским онлајн речницимa, као резултат добићемо
речи: 過程 /katei/, 工程 /koutei/, 処理 /shori/, 手順 /tejun/, プロセス /purosesu/ и др, између
којих је тешко направити дистинкцију чак и ако је, у циљу илустрације њихове употребе,
понуђено неколико реченичних или примера колокација. Из тог разлога смо у наставу
јапанског језика увели употребу онлajн алата Националног института за јапански
језик и лингвистику који омогућава студентима да самостално спроведу лексиколошка
истраживања на паровима речи сличног значења. У овом раду представићемо начин на
који се овај интернет алат примењује ради утврђивања разлике у употреби и значењу
јапанских речи 過程 /katei/ и 工程 /koutei/ („процес“). Дати алат нуди пуно информација,
као на пример о великој разлици (од чак 4,4 пута) у фреквенцији употребе речи 過程
/katei/ у односу на реч 工程 /koutei/, што нам, уз остале податке, говори о томе да је прва
реч ширег семантичког потенцијала и домена примене, док је друга углавном везана за
процесе стварања и производње. Примена ове методe омогућава студентима дубинску
обраду информацијa о речима, чиме долазе до њиховог бољег разумевања, што је основ
за правилно усвајање и употребу.

SINTAKSIČKO-SEMANTIČKE ODLIKE POPREDLOŽENIH PREDLOŠKOPADEŽNIH KONSTRUKCIJA SA SPACIJALNIM ZNAČENJEM U JEZIKU CRNOGORSKE DNEVNE ŠTAMPE I MEDIJSKIH PORTALA

2024-06-02T07:51:18+02:00

Broj popredloženih predloško-padežnih konstrukcija (za koje se koristi još i termin
predloški izrazi) neprestalno se povećava u savremenom crnogorskom jeziku, a posebno u njegovom
publicističkom stilu. Konverzija ove vrste tumači se kao rezultat uticaja stranih jezika i
potrebe za preciziranjem misli. U radu smo izdvojili i opisali imeničke predloške izraze u oblasti,
u osnovi, u domenu, na polju, u okviru, u sklopu i na nivou, koji u konstrukciji sa imenicom u
genitivu u medijskim tekstovima referišu kategoriju spacijalnosti na apstraktnom planu, te i one
koje, takođe u spoju sa genitivnim oblikom, služe za određenje konkretnih prostornih odnosa:
na području, na prostoru, na teritoriji, u blizini, u sredini, u centru. Cilj je bio da se pomoću metoda
analize i sinteze opiše sintaksa i semantika ovakvih konstrukcija, te da se kroz komparativni
pristup prouči priroda njihovog odnosa sa drugim konkurentnim predloškim sredstvima.Zaključeno
je da analizirane jedinice posjeduju široke i relativno ujednačene mogućnosti na planu
značenja i funkcija, te da su u istraživačkoj građi češće one forme koje vrše pozicioniranje u
okviru apstraktno shvaćenog prostora zbog čega nije očekivana njihova isključivo spacijalizovana
priroda. Bez obzira na adverbijalnu ili adnominalnu funkciju, zajednička karakteristika ovih
popredloženih konstrukcija je obilježje neposrednog prostornog statuiranja i neograničavanja
lokalizatora, te mogućnost semantičke transpozicije tek na unutarkategorijalnom nivou. Dvije
spacijalne potkategorije (apstraktno i konkretno shvaćeni prostor) često mijenjaju semantičke
uloge, pa se predloškim izrazom sa osnovnim značenjem konkretnog prostora konstituiše apstraktni
spacijalni plan i obrnuto. Popredložene predloško-padežne konstrukcije sa mjesnim
značenjem sinonimične su samo u pojedinim slučajevima sa primarnim predlozima i rjeđe sa
drugim složenim predlozima, dok se češće bilježi njihova međusobna korelacija (npr. na teritoriji
/ na prostoru / na području) uslovljena pretežno identičnom semantikom imenice u osnovi
izvedenog predloga.

ПРОЦЕС ДЕСАУТОМАТИЗАЦИЈЕ ПАРЕМИЈА ПОСРЕДСТВОМ ЕКСТЕРНИХ МОДИФИКАЦИЈА У НОВИНСКОМ ДИСКУРСУ ШПАНСКОГ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА

2024-06-02T07:52:47+02:00

Предмет анализе овог рада представљају паремије употребљене у канонском
облику у новинском дискурсу шпанског и српског језика код којих се уочава процес деса-
утоматизације посредством тзв. екстерних модификација. Анализа је вршена на корпусу
који обухвата 292 различите паремије у шпанском језику и 330 различитих паремија у
српском језику. Све паремије ексцерпиране су из дигиталних издања и са информативних
портала на територији Шпаније и Србије, а коришћене публикације обухватају период од
2001. до 2020. године. Анализом је уочено да код екстерних модификација истовремено
долази до активације глобалног значења паремије и независног, дословног значења једног
или више конституената који улазе у њен састав и обратно. Наведене прагматичке транс-
формације могу се проценити само уколико се анализирају у оквиру конкретног контек-
ста у коме су употребљене. У датој паремиолошкој игри између дословног и пренесеног
значења не долази готово ни до каквих промена у самом облику паремиолошке формуле,
већ се те промене огледају искључиво у њеном садржају који заправо служи као основа
за ову језичку игру. Наведена врста модификација се у новинским текстовима најчешће
среће у форми где аутор новинског текста најпре употребљава одређену паремију у њеном
канонском облику, а непосредно потом следи и понављање једног или више елемената
који улазе у њен састав, било да се дати елемент(и) понавља(ју) у идентичном или у нешто
измењеном облику.

ПОЈМОВНА ПРЕСЛИКАВАЊА ИЗМЕЂУ МАШИНЕ И ТЕЛА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

2024-06-02T07:54:04+02:00

Теорија појмовне метафоре заснива се на метафоричком пресликавању између
изворног и циљног домена. Неодвојиви део теорије појмовне метафоре је идеја да су пој-
мовне метафоре утемељене у телесном искуству, а као најбољи пример искуствено уте-
мељених метафоричких пресликавања наводи се наше тело. Циљ рада је проналажење
метафоричких пресликавања између машине и тела у српском језику. Истражена су два
техничка двојезична речника, груписани су метафорички термини, идентификована су
појмовна пресликавања и појмовне метафоре су формулисане и анализиране. Резултати
показују да су поједини делови машина на српском језику добили назив по деловима тела,
не само људског већ и животињског и биљног, што се објашњава појмом утеловљености у
когнитивној лингвистици. Друге метафоре које се односе на машине и њихове делове ан-
тропоцентричне су управо због њихове директне везе са активностима које су својствене
човеку. Осим тога, показано је да постоји различит ниво метафоричности код уочених
метафора. Пресликавања уочена у техничким речницима у сагласју су са претходним ра-
довима из теорије о појмовној метафори у којима се истраживало постојање појмовне
метафоре у језику науке. Стога је још једном показано да метафора има важно место у
научном језику и научној мисли, тј. још једном је показано да метафора није само ствар
језика већ и когниције, мишљења, знања и сазнања.

ГРАМАТИКАЛИЗАЦИЈА СУБОРДИНАТОРА УКОЛИКО У ТОКУ 19. ВЕКА НА ПРИМЕРУ ТЕКСТОВА АДМИНИСТРАТИВНО-ПРАВНОГ СТИЛА

2024-06-02T07:55:48+02:00

Према поставкама о граматикализацији субординатора и зависних клауза у
историјској синтакси пратимо граматикализацију условних клауза уведених везником
уколико у току 19. века на примеру текстова административно-правног стила. Савремена
граматичка литература третира везник уколико као везник условних реченица који се
јавља у свим функционалним стиловима, у трима позицијама у реченици. Релевантне
граматике 19. и почетка 20. века не бележе овај везник. Почетна хипотеза јесте да је условна
клауза са везником уколико граматикализована у току 19. века. Да бисмо ово проверили,
консултовали смо административно-правне текстове из 19. и с почетка 20. века. Утврдили
смо да је исходишна структура ове конструкције количинска и пропорционална реченица
уведена спојем у колико (понекад с корелативом у толико). Исходишна конструкција
била је везана за постпозицију. Процес граматикализације, који је трајао током 19. века,
обухватао је реанализу везника (у толико – утолико), промену семантике целе клаузе,
што је временом довело и до њене слободне дистрибуције. Теоријске импликације рада
односе се на то да се процес граматикализације у историјској синтакси не посматра само
на нивоу граматикализације везника, већ се узима у обзир клауза у целини, што се односи
и на промену њене семантике и на њену дистрибуцију.

ДЕТЕРМИНАЦИЈА СУБЈЕКАТСКЕ ИМЕНИЦЕ У РЕЧЕНИЦАМА НА ПОЧЕТКУ ТЕКСТА: АНАЛИЗА НА КОРПУСУ НАРОДНИХ БАЈКИ

2024-06-02T07:57:02+02:00

У раду се испитује детерминација субјекатске именице лексемама један, неки
или некакав, односно одсуство детерминације у реченицама које се јављају на почетку
наративног текста на српском језику. Сагледава се корелација између детерминације и реда
речи у три типа реченица: реченице с канонским редом речи, у којима субјекат претходи
предикату (С+П), оне у којима је ситуација обрнута — предикат претходи субјекту (П+С),
и егзистенцијалне реченице с глаголом бити или живети у крњем перфекту који претходи
граматичком субјекту у номинативу. Испитивање се врши на корпусу састављеном од
почетних реченица 338 народних бајки: Вукових бајки (1853. и 1870), бајки браће Грим
(превод с немачког из 1979) и Афанасјевљевих бајки (превод с руског из 1982). Анализа
корпуса показује да је детерминација фреквентнија у егзистенцијалним реченицама него
у другим типовима реченица, као и да је лексема један фреквентнији детерминатор од
лексема неки или некакав.

THE ROLE OF TRANSLATION STUDIES IN GERMAN LANGUAGE AND LITERATURE STUDIES

2024-06-02T07:58:13+02:00

The aim of this research is to examine students’ attitudes and experiences regarding
translation classes in German language and literature studies. This quantitative and qualitative
research was conducted on the basis of a questionnaire with third-year students who, as part of
the compulsory course Modern German Language 5, attended translation classes in the winter
semester, with two classes a week. The results of the conducted questionnaire represent an overview
of the current status and role of translation studies in the classes of German as a foreign
language in the German language and literature studies department at the Faculty of Philosophy
of the University of Niš. The results of the research indicate to what extent translation studies
affects the process of learning German as a foreign language and how translation teaching can
be improved in order for students to acquire linguistic and translation competence. In addition
to the practical significance of the research for translation classes, the work also has a theoretical
significance, since various approaches and theories in the teaching of translation are presented
that thematize translational categories (also areas of linguistics) such as lexicon, semantics,
pragmatics, etc. and the means by which the process and product of translation are described
or reflected. Many aspects of translation (understanding, intention, communication, mediation,
communication, etc.) are reflected and intertwined in the attitudes of the students.

ПОЛИТИЧКА (РЕ)КАПИТУЛАЦИЈА – ФЕЉТОНИ РАДОЈА ДОМАНОВИЋА

2024-06-01T16:22:41+02:00

У раду се из структурално-поетичког, генеалошког и културолошког угла анали-
зирају фељтони Радоја Домановића објављивани после Мајског преврата у часопису Стра-
дија (1904–1905). У уводном делу студије расправља се о поетичким и жанровским одлика-
ма српског фељтона с почетка 20. века и указује на најзначајније ствараоце. Посебна пажња
се посвећује наративним елементима фељтона (статус приповедача, анегдота, приче из жи-
вота, приче као илустрација става, мишљења, приче у функцији политичког обрачуна са
неистомишљеницима). Рад се бави ширим избором различитих тема фељтона, при чему је
нагласак на оне друштвено-политичке. Разматрају се промене Домановићевог политичког
ангажмана, изазване разочараношћу у нови режим када се он више бави свакодневним
проблемима грађанства и менталитетским наопакостима.

ПОБЕДА „АУТСАЈДЕРА“ И ШОКИРАНОСТ „ШАМПИОНА“: ФЕНОМЕН СВРГАВАЊА ДОМИНАНТНЕ ВРСТЕ КРОЗ ЕВОЛУЦИЈУ У РАНОЈ НАУЧНОФАНТАСТИЧНОЈ ПРОЗИ Х. Џ. ВЕЛСА

2024-06-01T16:24:25+02:00

Овај рад се бави свргавањем доминантних и успоном недоминантних врста у
борби за опстанак као репетитивним феноменом кроз еволуцију у раној научнофанта-
стичној прози Х. Џ. Велса. Рад проучава пет Велсових раних књижевноуметничких дела –
четири приче („Једна визија прошлости“, „Прича из каменог доба“, „Морски разбојници“,
„Царство мрава“) и један роман (Рат светова) – и пружа хронолошки приказ предметног
феномена, приказ који се састоји из три дела: од пада мезозојских рептила и успона си-
сара, преко пада крупних месождерних сисара и успона човека, до пада људске врсте и
успона неких других неантропоидних врста. Рад се темељи на идеји да је Велс свој рани
фикционални опус темељио на дарвинистичком, ателеолошком и неантропоцентричном
еволуционизму, а не на ономе ламаркистичком, телеолошком и антропоцентричном. Ау-
тор рада такође борбу доминантних и недоминантних врста за опстанак у природи по-
сматра у аналогији са надметањем „шампиона“ и „аутсајдера“ у спорту.

СЛИКА, ИКОНА И СКУЛПТУРА БОГОРОДИЦЕ У ПЕСМАМА ИВАНА В. ЛАЛИЋА

2024-06-01T16:25:48+02:00

Рад тумачи мотив Богогоридичине слике, иконе и скулптуре у четири песме
Ивана В. Лалића: „Фра Анђелико слика Благовестиˮ, „Кunsthistoriches Museumˮ, „Ша-
пат Јована Дамаскинаˮ, и „Пиетаˮ. Богородица има повлашћено место у поетском све-
ту Ивана В. Лалића, а начин на који је представљена у наведеним песмама зависиће од
медијума уметничког израза тј. од тога да ли је њено присуство дозвано посредством
слике, иконе или скулптуре. У зависности од тога обликује се различита представа Бо-
городице и покрећу различите теме – тема уметничког стварања и односа између умет-
ника и уметничког дела („Фра Анђелико слика Благовестиˮ), проблем рецепције умет-
ничког дела („Кunsthistoriches Museumˮ), однос између молитве и поезије („Шапат Јована
Дамаскинаˮ), екфрастична својства уметности и тема мајчинске љубави („Пиетаˮ). Ин-
термедијалности мотива доприноси чињеница да су све наведене представе Богородице
присутне у још једном уметничком изразу – у поезији. Кроз изабране текстове рад стога
још једном истиче интертекстуалност, интеркултуралност и интермедијалност Лалиће-
вог поетског израза.

ХРОНОТОП, ПРОСТОР КУЛТУРЕ И(ЛИ) СВЕТИ ПРОСТОР: РАЗУМЕВАЊЕ ВИЗАНТИЈЕ У ВИЗАНТИЈСКОМ ЦИКЛУСУ ИВАНА В. ЛАЛИЋА

2024-06-01T16:28:25+02:00

У раду се испитује како се идеја Византије обликује у песмама Ивана В. Лалића
из збирке О делима љубави или Византија. Лалићева Византија се ситуира у три различи-
та просторно-временска теоријска концепта, чиме се проблем напоредо испитује из три
угла. Полази се од најопштијег, Бахтиновог термина, хронотопа, при чему се испитује у
којој мери га песнички концепт Византије у поменутој збирци изневерава. Пажња се за-
тим посвећује оним слојевима културе и традиције који творе идеју о Византији као про-
стору културе. У завршном одељку дискутује се о могућностима разумевања Византије
као светог простора у песништву Ивана В. Лалића. Циљ рада јесте да допринесе ближем
разумевању Лалићевог византинизма и понуди нове оквире за његово будуће тумачење.

РАДМИЛА ПЕТРОВИЋ У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ ПОЕЗИЈИ И КУЛТУРИ

2024-06-01T16:29:54+02:00

Појава збирке Моја мама зна шта се дешава у градовима (2020) Радмиле Петро-
вић издвојила се као посебан догађај у српској поезији, али и у српској култури савреме-
ног доба. У овом раду бавићемо се пре свега новом концепцијом песничког субјекта, суб-
верзивном естетиком и поетиком заснованом на активирању проблема рода и културно
условљених модела понашања. Ангажовани дискурс Радмиле Петровић који демитологи-
зује патријархалне концепте додатно је проговорио о двоструко маргинализованој групи
жена, сексуално и социјално-географски, те се кроз ову књигу о неприпадању и до краја
нереализованој идентификацији, отворило више кључних проблемских подручја унутар
доминантне културе, родних образаца, али и савремене поезије. Циљ рада је да укажемо
на неколико феномена. Најпре на велику популарност ауторке и њене књиге упркос по-
дељеним реакцијама, потом на њену рецепцију у књижевној критици, као и на основне
поетичке и естетске карактеристике у односу на доминантне праксе и моделе у савреме-
ној српској поезији. На крају, осврнућемо се на њену улогу у културној стварности нашег
доба и поднебља, као и на однос према патријархалном вредносном поретку.

РЕЦЕПЦИЈА АНДРИЋЕВОГ ДЕЛА У СТВАРАЛАШТВУ БОРИВОЈА ЈЕВТИЋА

2024-06-01T16:31:05+02:00

У односу на експлицитније аналогије између дела Ива Андрића и Боривоја Јев-
тића, присутних у погледу њиховог историјског периода, регионалног простора, књижев-
ноисторијског раздобља, па и делом политичког деловања у „Младој Босниˮ, овај рад се
усмерава ка теми која је у исти мах важна у стваралачком, нарочито књиженокритич-
ком домену Јевтићевог стваралаштва, и опседантна у укупном деловању Боривоја Јевти-
ћа – писца, новинара, уредника, режисера, културног ангажованог посленика. Тумачећи
Јевтићеву грађу о Андрићевом делу – белешке, записе, огледе, не заобилазећи наведене
контексте Јевтићевог посезања за Андрићем и његовим делом, можемо боље разумети
Јевтићев књижевнокритички метод. Истраживање показује да се схема Јевтићевих крат-
ких осврта кроз друштвенополитички и књижевноисторијски контекст „јављањаˮ писца,
кратак преглед његовог књижевног развоја, сажет преглед рецепције његовог ствара-
лаштва, експликацију његових типичних и специфичних поетичких црта, усмерење ка
најзначајнијем делу и експлицитно вредновање естетске вредности датог дела и укупног
стваралаштва, као и указивање на допринос поднебљу на којем се као писац обликовао и
коме се као стваралац обраћа, у белешкама о Андрићу додатно усложњава (постаје ком-
плетнија), али и мења у смеру структуралистичко-наратолошког правца.

ГРАД(ОВИ) У ЛИРСКИМ ЗАПИСИМА МИЛОСАВА ТЕШИЋА

2024-06-01T16:32:52+02:00

Основна намера рада јесте сагледавање симптоматичног саодношења лирског
субјекта и града на примеру лирских записа Са станишта брезових дедова Милосава
Тешића. Град је у поменутом делу представљен као антипод завичају, па је иницијално
означен као негативан ентитет. Лирски субјект настоји да кроз повратак природи свог
родног краја оснажи своје аутентично постојање, које је у градском окружењу угрожено.
Међутим, унутар структуре лирских записа могуће је уочити формирање још једног, са-
свим другачије конципираног града.

БЛАЖЕ КОНЕСКИ – НОВА ЧИТАЊА У СРПСКОЈ НАУЦИ О КЊИЖЕВНОСТИ

2024-06-01T16:34:09+02:00

Kњижевно и научно дело Блажа Конеског је од самих почетака изазивало па-
жњу српске научне јавности. О стваралаштву Конеског написан је завидан број студија,
огледа, чланака и монографских публикација. У уводном делу рада најпре се осврћемо на
претходна читања поетског, приповедачког и есејистичког опуса Конеског која су отво-
рила могућност за нова истраживања у генолошком, наратолошком, методичком, ин-
тертекстуалном, књижевнотеоријском, књижевноисторијском, књижевнокритичком и
компаративном кључу. Према новијим читањима његовог дела усмерена су испитивања у
средишњем делу рада са циљем да се проучи критичка рецепција у актуелном културном
и књижевном времену.

„КУЛТУРНА ПИСМА” ЧЕДОМИЉА МИЈАТОВИЋА И ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА: ОД ПУТНИЧКЕ ЕПИСТОЛОГРАФИЈЕ КА ПУТОПИСНОJ РЕПОРТАЖИ

2024-06-01T16:35:51+02:00

Главни предмет нашег проучавања су чланци Чедомиља Мијатовића („Писмо
из Лондона”) и Владана Ђорђевића („Једна ноћ у Атинама”), публиковани у последњем
годишту часописа Отаџбина (1892). Према замисли уредништва Отаџбине, очекивало
се да „културна писма” буду стални прилози сарадника који бораве у иностранству, као
„периодични извештаји о главнијим и значајнијим цртама” духовног/културног покрета
код разних европских народа. Са становишта историјске поетике путописа, посебно су
занимљиви трансформациони процеси на морфолошком плану, тј. преобликовање мо-
дела путничког писма у онај тип путописне репортаже која ће у српској књижевности
остварити доминацију тек у периоду између два светска рата. С обзиром на то да је реч о
непроученим, па и незапаженим текстовима двојице значајних српских писаца XIX века,
остварени аналитички увиди омогућили би прецизирање и кориговање формираних
књижевноисторијских судова, као и ближе одређење идеолошке тачке гледишта са које се
моделује слика страног света у њиховој путописној прози.

POJAM BOR HESOVSKA PRIČA (Povodom 80 godina Maštarija)

2024-06-01T16:37:22+02:00

U ovom radu1 izdvajaju se prepoznatljiva svojstva borhesovske priče. Posredstvom studije
slučaja analiziraju se poetička svojstva Borhesovih priča na nivou povesti, pripovesti i teksta.
Nivo povesti sagledan je na osnovu strukturne zastupljenosti aktanata narativne sintakse i podeljen
u četiri tipa: akterske (težište na akteru), detektivske (težište na događajima), hronotopske i minus
povesti (težište na nekom nefabularnom elementu). Pojam ogledala navodi se kao dominantni
princip strukturne organizacije akterskih povesti, dok su priče detektivskih povesti ostvarene na
organizacionom načelu lavirinta. Borhesove priče hronotopskih povesti predstavljaju „putopise”
metafizičkim i oniričkim predelima. Minus povesti potcrtavaju činjenicu da su sve priče u povesnom
smislu izrazito difuzne jer obuhvataju različite tipove povesti. Na nivou pripovedanja kao karakteristična
svojstva izdvajaju se enciklopedijski diskurs i komentar, dok tekstualni nivo upućuje
na palemsističku organizaciju. U zaključku se navodi da je ono što predstavlja distiktivna svojstva
borhesovske priče prevashodno vezano za dekompovanje tradicionalnih (realističkih) povesnih i
pripovednih modela posredstvom istoriografskog (enciklopedijskog) diskursa radi upućivanja na
metafizičke/transcedentne domene – univerzalna pitanja o sopstvu (identitetu, sudbini), vremenu
(prolaznosti) i gnoseologiji.

ФИЛОСОФИЈА ЉУБАВИ У ШАНСОНИ

2024-06-01T16:38:43+02:00

У овом раду се аналитички разматрају максиме о љубави које се могу извести из
шансоне, на основу чега се нуди известан преглед поимања природе љубавног осећања у
класицима популарне француске музике. Кроз петнаест тематски репрезетативних, а овде
анализираних, музичких нумера систематизује се шансоњерска ауторефлексија о љубави
као таквој. Овим истраживањем се настоје образложити поставке да шансона представља
сусрет поезије и философије, као спој лепоте и мудрости, и да музичка снага и стиховна
дубина чине популарну француску песму мудром и поучном – што значи философском, и
лепом и заводљивом – што је њена естетска раван. Истраживање се ослања на стручне ра-
дове и студије у којима се популарна француска песма аналитички рашчлањује на мисао,
осећање и певање, као саставне чиниоце њене метафизичке драматургије, захваљујући
којој се класична шансона може уврстити у књижевно-философско стваралаштво.

L’IMAGE DE LA SERBIE DANS L’USAGE DU MONDE DE NICOLAS BOUVIER

2024-06-01T16:40:20+02:00

Dans son célèbre récit de voyage L’Usage du monde, publié pour la première fois chez
Droz à Genève en 1963, dix ans après l’aventure vécue, Nicolas Bouvier nous livre, entre autres,
ses souvenirs de la Serbie et des Balkans. Le voyage que Bouvier entreprend en compagnie de
son ami Thierry Vernet commence en juin 1953 et finit en décembre 1954 ; il les conduit de Genève
à la Passe de Khyber, située à la frontière de l’Afghanistan et du Pakistan. Mais, en réalité,
le voyage commence à Travnik, qui se trouve aujourd’hui en Bosnie-Herzégovine et appartenait
alors à la Yougoslavie. L’avant-propos et le premier chapitre de ce récit viatique sont consacrés
aux différentes étapes dans les Balkans, plus précisément en Serbie, en Macédoine, en Grèce et
en Turquie. En Serbie, les deux voyageurs ont visité Belgrade, Bačka (partie de la Voïvodine),
Kragujevac, avant de rejoindre la Macédoine via Niš et Priština.
Le but de notre article est d’essayer de montrer comment l’écrivain a ravivé la mémoire
dans son récit et reconstruit son voyage à bord d’une minuscule Fiat 500 Topolino. En utilisant
la méthode comparative et imagologique, nous analyserons l’image de la Serbie de l’après-guerre
qu’il dépeint dans son livre. Nous porterons une attention particulière à sa présentation du
temps, des lieux, de la musique, des moeurs et surtout des gens que Nicolas Bouvier a rencontrés.

LA FIGURE DE LA MÈRE DANS LES CHRONIQUES FAMILIALES DE MARGUERITE YOURCENAR ET DE LUAN STAROVA

2024-06-01T16:42:02+02:00

Cette communication se veut complémentaire à notre étude précédemment publiée,
traitant de la figure du père dans les chroniques familiales de Marguerite Yourcenar et de Luan
Starova. Elle adoptera la même méthodologie comparative et examinera les représentations littéraires
des deux mères dans ce qu’elles ont de semblable et de divergent. Notre analyse aura pour
toile de fond une différence majeure, originelle et déterminante – la mère de Yourcenar appartenait
à la bourgeoisie aisée belge tandis que la mère de Starova venait d’un milieu traditionnel et
patriarcal albanais. Elle traitera également de la similitude, tout aussi déterminante pour l’évolution
affective et intellectuelle de ces deux femmes – restées orphelines de mère depuis leur petite
enfance, elles ont connu des « mères de substitution », des femmes de nationalité étrangère qui
ont exercé une forte influence sur leurs formations. Ces figures féminines constituaient ce qu’on
peut définir comme « la liaison germanique » pour la mère de Yourcenar et « la liaison italienne »
pour la mère de Starova. Ces lignes de ressemblance et de divergence s’entrecoupent avec des positionnements
romanesques divers que prennent les deux écrivains dans la présentation de leurs
mères respectives et que cette étude tentera d’élucider: positionnement onomastique (les noms
que les auteurs utilisent pour désigner leurs mères) ; positionnement chronologique (la retour
en arrière dans l’évocation de leurs ascendances maternelles) ; positionnement documentaire (la
façon dont ils se servent de « la poétique de la trace » pour conjecturer historiquement, par de
véridiques dates et personnes, les événements et les personnages dans leurs romans).

ТЕАТАР И СТВАРНОСТ: РАНИ ПОЕТИЧКИ СТАВОВИ ПЕТЕРА ХАНДКЕА У КОМАДУ ПСОВАЊЕ ПУБЛИКЕ

2024-06-01T16:43:26+02:00

У раду се разматрају рани поетички ставови Петера Хандкеа које је нобеловац
изложио у својим есејима насталим током 60-их година и њихова актуализација у говор-
ном комаду Псовање публике. Ово провокативно драмско остварење одсликава Хандкеову
критику позоришног наслеђа, али и побуну против употребе устаљених језичких образа-
ца, који, како тврди писац, неминовно искривљују стварност и својим сугестивним дело-
вањем појединцу одузимају способност критичког промишљања. Хандке у раним есејима
упућује низ замерки на рачун савремене књижевности, а своју драматургију заснива на
опозицији са Бертолтом Брехтом; док је Брехт, поборник марксистичке идеологије ношен
револуционарним тежњама, сматрао да је путем позоришта могуће мењати политичку
реалност, Хандке, који припада млађој генерацији стваралаца, не дели то уверење. Њега у
књижевности не занима ни „превладавање прошлости“ нити критика друштвено-поли-
тичке стварности. Он, за разлику од Брехта, трага за иновативном методом, како би пре-
дочиосубјективни доживљај отуђења и егзистенцијалну проблематику у модерном добу,
које је уједно и доба хиперпродукције и засићења на књижевној и позоришној сцени.

„POLITIKA STILA“ KERIL ČERČIL: KRITIKA KAPITALIZMA I NEOLIBERALNOG FEMINIZMA NA PRIMJERU DRAME FEN (1983)

2024-06-01T16:44:50+02:00

Drama Fen nastala je nakon drame Top djevojke, koja važi za najpoznatiju feminističku
dramu Keril Čerčil i tematski je nadopunjuje. Dok u prethodnoj drami Keril Čerčil prikazuje
žene na vrhu društvene ljestvice, u ovoj drami ona se bavi isključivo ženama koje se nalaze na
društvenom dnu. Ovo je drama o ženama koje nisu predmet pažnje ni feministkinja, a ni tzv.
Novih ljevičara, čiji je pokret smišljen da bi diskvalifikovao prvobitnu marksističku Ljevicu, i
koje su prepuštene isključivo vlastitim nastojanjima da prežive dan. Da bi prikazala isprazne
i teške živote ovih žena zaglibljenih u baruštinama istočne Engleske, Keril Čerčil kombinuje
mnogobrojne pozorišne tehnike čija raznovrsnost ovu dramu čini jedinstvenom. Tako autorka
njenim uobičajnim strategijama epskog teatra pridodaje tehnike eksperimentalnog teatra,
kao i nove dokumentarističke tehnike usavršene tokom saradnje sa pozorišnom trupom Joint
Stock Company. Brehtova tipologija i efekat otuđenja samo su neke of tehnika kojima je autorka
uspjela da istorizuje pojave o kojima piše i ukaže gledaocima na kontinuiranu zloupotrebu moći
i podjarmljivanje širokih narodnih masa od strane kapitalističkih tiranina. S druge strane, njeno
insistiranje na emocionalnom angažmanu i empatiji ukazuje da samo sprega emocije i razumijevanja
može dovesti do toliko željene revolucionarne promjene u zapadnom društvu. Pored kritike
kapitalizma i cjelokupne zapadne ideologije moći i eksploatacije, u ovoj drami Keril Čerčil
takođe aludira na nedovoljnosti i nedostatke liberalnog feminizma koji ona suštinski tumači kao
ideološku podkategoriju patrijarhalno-kapitalističkog sistema.

THE HEROINE’S JOURNEY IN ANGELA CARTER’S THE BLOO DY CHAMBER AND OT HER STORIES

2024-06-01T16:46:21+02:00

Over the past decades, cis-women have obtained opportunities to demonstrate their
skills and voice their opinion in what had predominantly been male-dominated settings, establishing
that there is no such environment unbefitting of their presence. However, this development
in gender equality carries the question whether people of all genders are conditioned to
change their innermost self in order to feel welcomed in Western societies which are predicated
on masculine principles. In The Heroine’s Journey: Woman’s Quest for Wholeness Maureen Murdock
utilizes Jungian archetypes to examine the methods in which collective and one’s individual
femininity keeps being suppressed in favor of traditionally established masculine traits. Outlining
each stage of the heroine’s journey, a psychoanalytic model of her own making, Murdock
asserts that each individual must strike the balance between masculinity and femininity within
themselves in order to complete their own, and others’, quest for wholeness. Considering that in
The Bloody Chamber Angela Carter transforms masculine-driven fairy-tales into those celebrating
the aforementioned quest for balance, the purpose of the paper is to provide a detailed examination
of how Carter’s anthology follows the heroine’s journey. The paper establishes that each
story corresponds to a stage in the heroine’s mythic quest, and that Murdock’s interpretation of
Jungian archetypes echoes the character arcs of Carter’s heroes and heroines.

СИМБОЛИКА СВЕТЛОСТИ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ XIII И XIV ВЕКА (ДОМЕНТИЈАНОВО И ТЕОДОСИЈЕВО ЖИТИЈЕ СВЕТОГ САВЕ И КРАЉЕВСКА ЖИТИЈА АРХИЕПИСКОПА ДАНИЛА ДРУГОГ: ЖИТИЈЕ ЦАРА УРОША, ЖИТИЈЕ КРАЉА ДРАГУТИНА, ЖИТИЈЕ КРАЉИЦЕ ЈЕЛЕНЕ И ЖИТИЈЕ КРАЉА МИЛУТИНА)

2024-06-01T18:25:19+02:00

Предмет рада усмерен je на стваралачку делатност три најзначајнија српска
средњовековна писца, која су стварала и својим делом повезивала XIII и XIV век, а то
су: јеромонах Доментијан, Теодосије Хиландарац и архиепископ Данило Други. Наш циљ
је да у делима поменуте тројице, сем дословног навођења цитата из Светог писма, ра-
светлимо учесталост коришћења светлосних симбола и појаснимо њихово присуство и
значај навођењем конкретних примера. Због тога ћемо у поменутим делима, компара-
тивном методом, методом пажљивог читања и методом плурализма, настојати да препо-
знамо тражене симболе светлости (неприступне, вечне, праведне, истините, бесконачне,
многоразумне, небеске и пресветле), прецизније - симболе Сунца, звезда, Данице, анђела
(херувима и серафима), зраке (богоразумне), сванућа, свеће, огња, седмосветлих небеса
и очију (златозарних, срдачних, ((бого)умних), али и њихове антиподе – симболе таме,
мрака, сумрака, огња (злонесрећног), помрачења, слепоће и слепила, затим осуду матери-
јалног света и свега што је пролазно, али и лепоту учења о вечном животу.

РЕЦЕПЦИЈА ЗАНЕМАРЕНЕ СВЕТОСТИ: КУЛТ СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ У СРПСКОЈ ЦРКВЕНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ XIII – XV ВЕКА

2024-06-01T18:27:00+02:00

Будући да један број питања која су отворена проучавањем светитељског култа
краља Стефана Првовенчаног нису до данас у потпуности решена, ми смо у овом раду
кренули од уверења да је потребно истражити рецепцију његовог светитељског култа у
делима српске црквене књижевности од XIII до XV века. У раду су најпре сагледани доса-
дашњи научни резултати који су дотакли један део ове тематике. Потом је истраживање
заокружено на осталим изворима који до сада нису били предмет научног испитивања,
односно тема је обухваћена у континуитету српске средњовековне литературе. На поједи-
ним местима понуђена су нова тумачења. У раду се показује, на основу анализе изворних
података, да је култ светог краља Стефана Првовенчаног у српској црквеној књижевности
изграђиван само у Доментијановом Житију Светога Саве. Код Теодосија Хиландарца,
Стефан Првовенчани је доживљаван као светитељ, али није књижевно стваран његов
култ. Каснији аутори краља Стефан Првовенчаног нису доживљавали као светитеља.

ЈУЖНА СРБИЈА У ПУТОПИСИМА ДУБРОВЧАНИНА СПИРЕ КАЛИКА

2024-06-01T18:28:25+02:00

У раду се говори о путописним белешкама Из Београда у Солун и Скопље с Бео-
градским певачким друштвом заборављеног Дубровчанина Спире Калика. Посебан осврт
рада је на доживљају данашње Јужне Србије и градова које је том приликом Калик по-
сетио. Уз реалистични приказ тек ослобођених српских крајева од Турака, својствен за
путопис као књижевну врсту, дата је и лирска нота која нас повезује са карактером аутора
Спире Калика, заборављене и скрајнуте личности која је оставила видљиве трагове на
пољу српске културе.

THE RELATIONSHIP OF LUDOVIK PASKVALIĆ TOWARD LITERARY CONTEMPORARIES IN KOTOR IN THE 16TH CENTURY

2024-06-01T18:31:22+02:00

The topic of this paper explores the relationship between Ludovik Paskvalić (1500
- 1551), the poet from the Bay of Kotor and his literary contemporaries: Kamil Drago, Đorđe
and Marjan Bizanti, Ivan Bon Boliris and the brothers Buća. Previous scientific studies have not
been analyzing these friendships from a literary aspect, making this topic relevant and under-researched.
A comprehensive insight into the mutual influences of literary creators who marked
the cultural climate of Kotor during the 16th century indicates the importance of social ties,
literary role models and mutual inspiration, illuminating the dynamic and inspiring atmosphere
that shaped the literature of that period. Also, the chronicling style of writing that is recognizable
by the poet Paskvalić, left significant testimonies about the life and work of his contemporaries.
The intention of this paper is to complete the existing knowledge about this critical aspect of
Paskvalić’s life and creativity with the help of comparative, research and literary-historical methods,
i.e. to provide a deeper understanding of the relationship between the circle of Renaissance
writers from Kotor, which Paskvalić preserved from oblivion in with his verses.

ЗНАКОВИ У ДРВЕТУ (Митолошка симболика дрвета у збирци Дрво на брегу Аца Шопова)

2024-06-01T18:32:42+02:00

У овом раду бавимо се митолошком симболиком централног мотива Шоповље-
ве збирке ― дрвом на брегу. Слику дрвета најпре доводимо у везу са прастаром архетип-
ском представом о Космичком дрвету, која се још у праиндоевропској митологији узима
као симбол регенаративне моћи Универзума. Такође, позивамо се на Елијадеова митоло-
шка, психолошка и религијска тумачења, која митологему Космичког дрвета повезују са
човековом „носталгијом за Рајем” и потребом да превазиђе сопствена ограничења и сла-
бости. У средишту збирке Дрво на брегу, препознајемо космогонијски мит о поновном ро-
ђењу кроз свети чин уграђивања жртве, који је Фрејзер ставио у центар свих митологија
древног света (тзв. златна грана). Мотив болесног тела тумачимо као ритуално-магијски
чин лустрације првобитног човека, који Дрвету живота треба да донесе моћ поновног
васкрсења. Како долази до митолошке метаморфозе тела/песника у дрво, збирку тумачи-
мо као „метафизичку побуну” и „метафизичку револуцију” (Ками) песника за другачији
положај Човека и Света пред лицем немилосрдних божанстава.

НАРАТИВНО-ПСИХОЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА АНДРЕАСА САМА: О МЕЛАНХОЛИЈИ ЈА-ПРИПОВЕДАЧА У РОМАНУ БАШТА, ПЕПЕО ДАНИЛА КИША

2024-06-01T18:33:55+02:00

У раду се разматра меланхоличност која се појављује на различитим семантич-
ким нивоима Кишовог романа Башта, пепео. Значењско средиште односи се на мелан-
холију Андреаса Сама и нераскидиву везу према оцу/мајци. Значењска парадигма про-
ширује се, додатно, интензивним присуством мајке и одсутним присуством фигуре оца,
те је циљ рада да покаже како меланхолија функционише у текстуалним и психолошким
празнинама ја-приповедача и приповедача. Методолошка заснованост на анализи деча-
ковог карактера, кроз патолошки страх, омогућава да се проговором о сопству, проговара
о другости и обратно.

МОДЕРНИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ И ПАРИЗ КАО МЕТРОПОЛА У ПРИПОВЕЦИ У СЕНЦИ СЛАВЕ МИЛАНА КАШАНИНА

2024-06-01T18:35:11+02:00

Рад се бави приповетком Милана Кашанина У сенци славе, издатој у истоименој
збирци из 1961. године. Основни фокус рада је смештање приповетке у контекст поле-
мика наше културне историје у току прве половине 20. века, а у нешто мањој мери и на
разматрању положаја приповетке у оквиру наше књижевне историје, будући да спада у
Кашанинова дела која су слабије проучена. Самим тим, и поетичке и наратолошке од-
лике приповетке у ужем смислу биће разматране у контексту репрезентације друштве-
них односа у поменутом временском периоду. Три су основне тематске окоснице које се у
делу идентификују: 1) репрезентација модерног велеграда (Париза), 2) супротност између
стране и националне културе, и 3) опозиција између малограђанског и интелектуалног
сталежа у српском грађанском друштву раног 20. века. Са друге стране, у приповеци је,
као што је случај са бројним другим делима Милана Кашанина, приметна и поетизација
аутобиографских црта, услед чега овај рад расветљава барем један њихов део присутан у
приповеци „У сенци славе“, у којој је аутобиографски аспект слабије проучен.

GOOD MOANING ! THE HUMOROUS ALTERATIONS AND TRANSLATION MECHANISMS IN THE LINES OF ‘ALLO ‘ALLO!’S OFFICER CRABTREE

2024-06-01T18:36:42+02:00

Officer Crabtree is a memorable character from the British sitcom ‘Allo ‘Allo!, characterized
by his pseudo-English speech. The ways in which his language deviates from the standard
English bring about a very humorous effect. This paper introduces the main tenets of the
incongruity theory and the main types of wordplay through which Crabtree’s speech is delivered,
before defining the relevant morphological and morphosyntactic shifts which dominate his lines
in the series. Next, the paper collects all of his original lines from the show, analyzes them for
different morphological changes and classifies them accordingly, while the Serbian translation of
his lines is also taken into account and analyzed for further morphological and morphosyntactic
shifts. Additionally, the direct translation mechanisms from English to Serbian are analyzed and
classified as well. The results are first expressed in terms of percentage, and then compared between
the two languages, with the aim to discover which of the presented alterations dominate
in creating the comical effect for the audience.

DER MAGISCHE REALISMUS ALS GEDANKENGUT DER POSTMODERNE

2024-06-01T18:38:21+02:00

Nach mehr als hundert Jahren seit der Schöpfung des Begriffs des Magischen Realismus
(1923) scheint es, dass dieser Terminus immer noch inkohärent definiert ist und unterschiedlichsten
Interpretationen unterliegt, weshalb der Magische Realismus auf dem europäischen
Kontinent nie den Status einer literarischen Richtung erlangt hat, sondern als Erzählstil,
narrative Technik oder ästhetische Kategorie bezeichnet wird, d. h. als eine besondere Weltanschauung.
Gleichwohl wurde das Konzept unter verschiedenen Aspekten und in Bezug auf
verwandte literarische Erscheinungen wie fantastische Literatur, traditioneller Realismus und
Science-Fiction betrachtet. In der Literaturtheorie und Literaturkritik wird der Magische Realismus
immer häufiger mit der Postmoderne verknüpft. Vor dem Hintergrund, dass dieses Bezugsverhältnis
im wissenschaftlichen Diskurs bisher ohne detaillierte Analyse geblieben ist, ist es
das Ziel des vorliegenden Beitrags zu untersuchen, ob und inwieweit das Konzept des Magischen
Realismus mit der Poetik der Postmoderne übereinstimmt. Aufgrund des betonten Prinzips der
ontologischen Grenzenüberschreitung und der Relativierung der Realitätsvorlagen ist das erwartete
Ergebnis ein Verständnis des Magischen Realismus als Gedankengut der Postmoderne.

МОДЕЛ КУЛТУРНЕ ЕКОЛОГИЈЕ ХУБЕРТА ЦАПФА И МОГУЋНОСТИ ЊЕГОВЕ ПРИМЕНЕ НА ЧИТАЊЕ КЊИЖЕВНИХ ТЕКСТОВА

2024-06-01T18:39:55+02:00

Екокритичка мисао доживљава експанзију у области науке о књижевности то-
ком последњих неколико деценија. Развијајући се у више школа и праваца ова, изворно
англосаксонска теорија, почиње да добија на значају и у континенталном делу Европе, где
се, у првом реду захваљујући англистима и американистима, оснивају истраживачки цен-
три за проучавање књижевности, културе и екологије. Уз њих, јављају се и нове теорије
које проширују досадашња знања и отварају нове видике екокритичког приступа. Једна
од поменутих савремених теорија јесте и културна екологија, која се посебно истиче на
немачком говорном подручју. У раду ће бити приказан модел културне екологије књижев-
ности немачког американисте Хуберта Цапфа са акцентом на његовом тријадном систему,
који представља комбинацију три међусобно повезана дискурса: културно-критичког ме-
тадискурса, имагинтивног контрадискурса и реинтегративног интердискурса. Циљ рада
је да се укаже на предности читања књижевних текстова кроз призму овог модела, као и
на вишеструке могућности његове примене при интерпретацији књижевних дела.

LA BEAUTÉ ET LA VERTU DANS LES CONTES DE JEANNE-MARIE LEPRINCE DE BEAUMONT : UN MIROIR À TROIS REFLETS

2024-06-01T18:41:17+02:00

Particulièrement connue pour sa version du conte La Belle et La Bête, Jeanne-Marie
Leprince de Beaumont (1711-1780) est autrice de nombreuses oeuvres éducatives écrites spécialement
pour les enfants et adolescents, ce qui témoigne de son rôle important dans le panorama
historique de la littérature d’enfance et de jeunesse en France. Il s’agit dans cet article d’examiner
les motifs de beauté et de vertu, étroitement liés au motif du miroir (au sens propre et au sens
figuré – de l’objet à la métaphore) dans les contes de Madame Leprince de Beaumont. C’est ainsi
que ce travail analyse l’aspect moralisateur et didactique particulier des contes de l’écrivaine et
pédagogue française des Lumières, dont le but n’est pas seulement d’émerveiller, mais d’instruire.
Cette contribution porte sur les contes du Magasin des enfants (1756) qui, à travers leurs morales
et thèmes abordés, peuvent être considérés comme un miroir à trois reflets : le reflet extérieur (la
beauté et la laideur des héros), le reflet intérieur (la vertu et l’esprit des personnages) et le reflet
de la société de l’époque.

LA LANGUE ET LA CULTURE FRANÇAISES DANS LA PRESSE MACÉDONIENNE

2024-06-01T18:42:36+02:00

Suite à la situation complexe de l’apprentissage du français durant ces dernières décennies
en République de Macédoine du Nord, nous nous proposons d’étudier la présence du
français dans le système éducatif macédonien (à travers une analyse des parutions médiatiques
dans la presse écrite, s’étalant globalement de 1970 à 2007) afin de rendre compte des tendances
qui accompagnaient cette présence du français et de son apprentissage ainsi que de l’importance
conférée à l’acquisition des langues étrangères par la société macédonienne au cours de cette
période de près d’un demi-siècle. Notre hypothèse est que la presse en tant que média écrit était
tout à fait en mesure de donner une image concrète de l’état d’esprit de la société macédonienne
et plus particulièrement des milieux scientifiques et culturels lorsqu’il s’agissait de l’apprentissage
des langues étrangères et de leur maîtrise. Cette recherche s’ajoute à une étude antérieure sur l’enseignement
du français en République de Macédoine, entreprise par les auteures Irina Babamova
et Snežana Petrova et publiée en 2016 (BABAMOVA&PETROVA, 2016).

ЧОВЕК СА КАРТИЦАМА, ИЗРАЖАВАЛАЦ ВРЕМЕНА: МОСКОВСКИ КОНЦЕПТУАЛИСТА ЛАВ РУБИНШТАЈН

2024-06-01T18:44:35+02:00

Рад представља осврт на стваралаштво Лава Рубинштајна и написан је поводом
трагичне смрти аутора, која је наступила као последица саобраћајне несреће 14. јануара
2024. године у Москви. Након кратког прегледа основних постулата поетике московског
концептуализма, као и контекста у коме је овај правац настао у Русији, у раду се говори о
оригиналној жанровској форми у оквиру које је Л. Рубинштајн реализовао основне идеје
новог књижевног покрета, као његов оснивач и један од најзначајнијих представника. Рад
се наставља прегледом његовог каснијег стваралаштва и завршава се прилозима, међу
којима је и превод одломка Рубинштајновог дела написаног на библиотечким картицама,
објављеног 1996. године.

АНАЛИЗА СРПСКИХ ПРЕВОДА ПОЕЗИЈЕ ЈОСИФА БРОДСКОГ У ОДНОСУ НА ОРИГИНАЛ НА ПРИМЕРУ ИЗАБРАНИХ ПЕСАМА

2024-06-01T18:45:51+02:00

Предмет овог рада је анализа превода поезије Јосифа Бродског са руског на срп-
ски језик. Полазећи од теорије књижевног превођења анализирали смо песме руског пе-
сника и успешност њиховог превода. У раду се предлаже аргументована анализа позитив-
них и негативних аспеката превода датих песама, као и проблематика превођења поезије
са руског на српски језик у контексту стваралаштва Бродског. Анализа превода поезије
Ј. Бродског није била предмет детаљних анализа у истраживачким радовима на нашем
говорном подручју, и у томе се огледа значај и актуелност ове студије.

КЊИЖЕВНОСТ У МЕДИЈИМА: СТУДИЈА СЛУЧАЈА ОНЛАЈН ПОРТАЛА НОВИНА ПОЛИТИКА

2024-06-01T18:54:28+02:00

У ери таблоидизације и комерцијализације медија, културне рубрике полако
нестају, а са њима и извештавање о књижевности. Циљ истраживања у раду је утврђи-
вање начина представљања књижевности (књижевних дела, књижевника и књижевних
догађаја) на онлајн порталу дневно-информативних новина Политика, током 2022. го-
дине. Методом квантитативне и квалитативне анализе садржаја обухваћен је узорак од
192 текста објављена у рубрици Култура, од којих 36 о књижевности, што је, после филма,
најучесталија тема. Истраживачка питања на која рад одговора су: колико су садржаји о
књижевности заступљени (у односу на друге уметности), који текстови доминирају (о на-
ционалној или светској књижевности), о којим књижевним издавачима се најчешће изве-
штава, колико је заступљена новинарска књижевна критика, а колико остали новинарски
жанрови, али и да ли постоји скривено рекламирање у извештавању о књижевности

ПРИПОВЕТКА ВОЂА РАДОЈА ДОМАНОВИЋА КРОЗ ПРИЗМУ САВРЕМЕНИХ ТЕОРИЈА ПОЛИТИЧКОГ КОМУНИЦИРАЊА

2024-06-01T18:56:23+02:00

Приповетка Радоја Домановића Вођа објављена је 1901. године. С обзиром на
садржину, кроз векове служи као алегорија за политичке односе у српском друштву, а
неретко се наводи и као пример у савременој српској политичкој комуникацији. Њена
актуелност произлази из чињенице да је српски народ политички орјентисан ка лидери-
ма, а не ка странкама, те програмским и институционалним решењима које би оне као
политички субјекти требало да понуде грађанима. Користећи теоријски концепт теорије
о двостепеном току комуникације, и методолошки поступак анализе садржаја, у раду се
анализирају функције политичке комуникације на примеру дијалога из поменуте при-
поветке. Основни истраживачки циљ јесте да се утврди која је функција политичког ко-
муницирања од постојеће три – информативна, социјализујућа или персуазивна – најза-
ступљенија у Домановићевом Вођи, на који начин се наведене функције смењују, те који
језички разлози доприносе таквој употреби.

ПРЕПОЗИТИВНИ И ПОСТПОЗИТИВНИ ЧЛАН У АЛБАНСКОМ И РУМУНСКОМ ЈЕЗИКУ ИЗ БАЛКАНОЛОШКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

2024-06-01T18:57:55+02:00

Овај рад се бави проучавањем система чланова у албанском и румунском је-
зику у поређењу са системом чланова језика балканског ареала. Балканско полуострво
представља један од најбоље документованих и најчешће истраживаних вишејезичних
простора на свету. Трубецки је 1928. године увео термин Sprachbund за дефинисање зајед-
ничких особина балканских језика, које су настале као резултат дугог историјског проце-
са међусобних утицаја ових језика и заједничког живота њихових говорника. Језици који
показују највећи број сличности су албански, румунски, бугарски и македонски и један
део српског језика, a као главна карактеристика ових језика издваја се употреба постпо-
зитивног члана за формирање одређеног вида именица. Научници који се баве проуча-
вањем Балканског језичког савеза, дошли су до закључка да је албански језик имао важну
улогу у формирању општих карактеристика балканских језика. Као резултат блиских
контаката албанског и румунског народа, нарочито у време формирања румунског језика,
овај језички пар дели највећи број заједничких карактеристика.

ТВОРБЕНА СТРУКТУРА МИКРОТОПОНИМА ЗАПЛАЊА

2024-06-01T18:59:30+02:00

У раду су са творбеног аспекта приказани топоними заплањских села Горњи
Барбеш и Сопотница. Класификација је урађена према моделу који је применио А. Лома
у студији Топонимија Бањске хрисовуље. Микротопонимску грађу поделили смо у шест
творбених типова: атрибутивне синтагме и асуфиксална универбизација, универбизација
са суфиксацијом, топонимизовани антропоними, секундарна деривација од других то-
понима, сраслице и синтагме. Циљ је да се на основу историјске класификације изврши
анализа савремених топонима на географском подручју.

О ХИПЕРКОРЕКЦИЈАМА У НАГЛАШАВАЊУ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

2024-06-01T19:01:39+02:00

Рад се бави анализом прозодијских обележја у говору новинара, водитеља и
спикера у електронским медијима у Нишу. Имајући у виду чињеницу да ово говорно по-
дручје припада призренско-тимочком дијалекту чији је акценатски систем најудаљенији
од стандарда, у јавном простору присутна је стална тежња говорника ка приближавању
норми стандардног српског језика. У том процесу који подразумева и акценатско обли-
ковање текста често долази до тзв. хиперкорекције, односно везивања акцента за почетне
слогове у речи, иако му ту по пореклу није место. Резултати квалитативне анализе усме-
ног (говореног) медијског дискурса показују да је хиперкорекција присутна у неколико
граматичких категорија које се систематски јављају код говорника на југу Србије.

ОДНОС РЕЧЕНИЧНОГ АКЦЕНТА И ПОЈМОВНЕ МЕТАФОРЕ

2024-06-01T19:03:36+02:00

На основу анализе спонтаног говора, у раду се указује на однос појмовне ме-
тафоре и реченичног акцента код женских изворних говорника српског језика. Језичку
грађу чини транскрибован текст звучних записа (24 минута и 25 секунди, 3283 речи) који
представљају говор монолошког типа. Анализа подразумева: а) издвајање потенцијално
метафоричких језичких израза забележених у говору испитаника, и б) испитивање начи-
на на који се акценат реченице може довести у везу са појмовном метафором. Основни
циљ јесте установити да ли долази до истицања метафоре у први план, што поједини ау-
тори доводе у везу са активирањем метафоре у мишљењу. Након одређивања интонаци-
оних јединица и смисаоница унутар њих, анализа је показала да се свега 37,40% израза
може сматрати наглашеним метафоричким језичким изразима услед повишеног тона и
интензитета.

КОНКУРЕНТНОСТ СУФИКСА КОД ОДАБРАНИХ ИМЕНИЧКИХ ДЕМИНУТИВА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

2024-06-01T19:05:13+02:00

Предмет анализе у овом раду представљају конкурентни облици именичких
деминутива у српском језику. Грађа обухвата 45 примера ексцерпираних из Речника срп-
скохрватскога књижевног језика (RMS). Ексцерпирани деминутиви мотивисани су име-
ницама брдо, брег, девојче, дрво, дугме, змија, коњ, кревет, облак, прозор, ствар и трава.
Циљ истраживања јесте издвајање конкурентних суфиксалних морфема код именичких
деминутива и уочавање фреквентности ексцерпираних речничких облика у говору и пи-
саним изворима. У грађењу издвојених деминутива од именица сва три рода учествује 20
суфиксалних морфема, међу којима су и најпродуктивнији суфикси у српском језику (-ић,
-ица, -че). За испитивање њихове фреквентности коришћени су упитник, у коме су сту-
денти бирали облике које сматрају исправним, као и електронски корпуси (SrpKor2013;
SrWaC). Испитивање је показало да се код свих конкурентних облика именичких деми-
нутива издваја један као изразито најфреквентнији, изузев парова креветац : креветић и
облачак : облачић, који су подједнако чести. Међутим, њихова семантика се диференци-
рала, те су се креветац и облачић лексикализовали: креветац означава и дечји кревет, а
облачић ‒ илустрацију у стрипу на којој се исписује текст који изговара јунак. Анализом
је потврђено да језик тежи ка томе да за једну предметност постоји једно одређено име
које ће је означити.

ДИСТРИБУЦИЈА (КО)РЕФЕРИШУЋИХ ИМЕНИЧКИХ И ЗАМЕНИЧКИХ АНАФОРСКИХ ИЗРАЗА У БИОГРАФСКОМ ТЕКСТУ СА ЈЕДНИМ РЕФЕРЕНТОМ

2024-06-01T19:06:38+02:00

Предмет овог рада јесу могући разлози употребе различитих реферишућих из-
раза у дискурсу у ком је референт јединствен, те не постоји потреба за контрастирањем
или поновном спецификацијом референта. Употребом спецификованијих уместо мање
спецификованих реферишућих израза обично уводимо референт (прво помињање пу-
ним именом и презименом, или дескриптивно, у односу на каснија краћа означавања),
мењамо дискурсну тему, или нудимо разрешење неке врсте амбигвитета (употребом ис-
казане уместо нулте заменице указује се на то да референт није онај који је претходно био
најсалијентнији). У биографском тексту, какав анализирамо у овом раду, нема потребе ни
за поновним увођењем или установљивањем теме, нити за контрастирањем, будући да
је читав дискурс посвећен једном референту. Циљ овог рада био је да утврдимо факторе
употребе различитих реферишућих израза који би обухватили и примере без промена
референата или топика. Наша хипотеза, потврђена квалитативном анализом примера
свих реферишућих израза ексцерпираних из биографског текста, била је да се употре-
бом „преспецификованихˮ израза читаоцу указује на непостојање оквира као једног од
критеријума доступности (обрнуто од ситуације где се непоменути референт означава
изразима који сугеришу доступност јер је део заједничког знања), због тога што циљ био-
графског текста јесте да то промени; односно, да се тиме постиже стилско-прагматички
ефекат указивања на значај различитих нових информација које текст пружа у изграђи-
вању менталне представе о референту. У будућем истраживању потребно је проширити
корпус и на друге врсте текстова са једним референтом. Теоријске импликације истражи-
вања тичу се бољег разумевања скале реферишућих израза, те указивања на спектар мо-
гућности утицаја избором реферишућег израза на концепт познатости референта, поред
јасног утицаја познатости на избор реферишућег израза.

ПРАГМАЛИНГВИСТИЧКА УПОТРЕБА ПОКАЗНИХ ЗАМЕНИЦА У ДРАМСКИМ ДИЈАЛОЗИМА

2024-06-01T19:08:05+02:00

Показне заменице су изузетно значајне за комуникацију уопште, а посебно за
ону која се остварује у тексту кроз говор ликова или нарацију. У оквиру драмског као пер-
формативног текста показне заменице замењивачком и упућивачком функцијом контек-
стуализују значења. У овом раду, уз помоћ квалитативног методa, истражујемо деиктичку
и анафоричку употребу показних заменица у контексту драмских дијалога. Корпус обу-
хвата три потпуно различита драмска текстa: Чекајући Годоа С. Бекета, То Алије Исакови-
ћа и Електра Д. Киша. Дошли смо до закључка да се у наведеним драмским текстовима
у већини случајева може говорити о трансфрастичком упућивању показних заменица. У
оквиру такве целине налазе се искази у којима показне заменице ступају у различите од-
носе, па је њихова употреба контекстуално условљена. Показне заменице могу анафорич-
ки и катафорички упућивати на целине у тексту. На тај начин њихова употреба у великој
мери утиче на разумевање говора у драми.

УПОТРЕБА И ФУНКЦИЈА ЦРТЕ У РОМАНУ КОНАК ЋАМИЛА СИЈАРИЋА

2024-06-01T19:09:56+02:00

У раду се бавимо језичком анализом материјала ексцерпираног из романа Ко-
нак Ћамила Сијарића. Настојимо да прикажемо употребу црте као интерпункцијског
знака, који је у контексту романа носилац стилских ефеката. Будући да се црта, према
правописној норми српског језика, третира као знак који нема обавезну примену, а који
најчешће замењује запету када је потребан изразитији знак одвајања или наглашавања, те
који се користи и да би се избегло нагомилавање запета, за замењивање двеју тачака, те,
у приповедачком тексту, и уместо наводника, настојимо указати на све ефере употребе
црте у креирању књижевноуметничког израза овог аутора – од употребе у служби јаког
изражајног средства, којим истиче контекстуално битне делове текста, до употребе у слу-
жби пауза, које нису ни сасвим кратке да би их означио запетом, нити су сасвим дуге да би
их означио тачком. У његовим цртама је, стога, садржана читава експресија. Њима аутор
указује на изузетну семантичку битност исказа који је додат након црте. Ту је, заправо,
чин писања повезан са потребом живог казивања, где реченичне конструкције наводе на
утисак да аутор не жели читаоца свог текста колико слушаоца.

ALTERNATIVES IN TRANSLATING CERTAIN GRAMMATICAL STRUCTURES FROM ENGLISH INTO SERBIAN

2024-06-01T19:11:22+02:00

This paper analyses several syntactic structures (English passive forms, non-finite
clauses, clefts) in the EFL tertiary-level students’ translations from English to Serbian and
the various translation alternatives.The selection of this topic was determined by the author’s
long experience in teaching grammar and translation to the tertiary-level students of English at
the Faculty of Philosophy, University of Niš. This teaching experience has initiated a particular
interest in the students’ linguistic performance when using certain structures that differ from the
structures in their mother tongue by their form and function and register. The aforementioned
structures were selected because they represent the point of contrast between the two languages
since they are either used in different registers (passive), or differ in both form and function
(non-finite clauses) or nonexistent in one language and used in almost all registers in the other
one (clefts).

BARBENHEIMER OR OPPENBARBIE: A CASE STUDY IN LEXICAL CREATIVITY AND LUDICITY IN ENGLISH

2024-06-01T19:12:44+02:00

Language creativity is a complex topic involving many different and mutually intertwined
aspects. In this paper we deal with lexical creativity in English and discuss several key
issues relevant to it: the relationship between productivity and creativity, the concepts of ludicity
and wordplay, the attention-seeking function of lexical creativity, and the importance of extralinguistic
factors in lexical creativity. To illustrate how these issues pertaining to lexical creativity
are reflected in the actual process of forming creative coinages, we focus specifically on the attention-
grabbing and the naming functions of lexical blending as one of the most creative and
most playful word formation processes in English, using as an example the blend Barbenheimer,
recently coined for a particular purpose of a double feature of the two different films premiering
on the same date. We discuss the formal structure of this blend, its semantic features, as well as
its iconicity and the degree of predictability exhibited in the way the names of two blockbusters
were amalgamated to form a blend.

“WITH A MILLION PRODUCTS OUT THERE, HOW DO YOU ADVERTISE? YOU DON’T. YOU ODDVERT ISE.”: A CORPUS-BASED STUDY OF SOME -VERT ISE, -VERT ISING, AND -VERT ISEMENT LEXICAL BLENDS IN ENGLISH

2024-06-01T19:14:28+02:00

The paper deals with certain formal and semantic aspects of 197 English lexical blends
the right-hand elements of which are the splinters -vertise (← advertise), -vertising (← advertising),
and -vertisement (← vertisement). It aims to give a detailed analysis of the formal as well
as semantic behavior of the three splinters. The formal analysis of the data shows that all three
splinters prefer to be combined with full left-hand elements, thus forming relatively transparent
structures. The semantics of the analyzed blends indicates that the primary meanings of the
source words advertise, advertising and advertisement, respectively, have remained unchanged,
i.e. that the splinters -vertise, -vertising, and -vertisement simply represent abbreviated forms of
their respective source words. Finally, the results of the analysis of the -vertise, -vertising, and
-vertisement blends suggest quite strongly that, in the people’s constant battle for attention and
profit, almost everything can be a billboard nowadays, from parts of the human body (e.g. legvertising),
animals (e.g. sheepvertising) to roofs (e.g. roofvertisement), sky (e.g. skyvertisement) and
even egg shells (e.g. egg-vertising).

THE INCREASING UNJUSTIFIABLE PRESENCE AND USE OF ANGLICISMS IN “YOUTH VIBES”

2024-06-01T19:15:50+02:00

The paper deals with the cultural issue of the increasingly widespread use of lexis
imported from English in Serbian daily news reports, which has given way to the lexical style of
the Anglo-Serbian language variety. Using techniques of selective contrastive analysis of comparing
microlinguistic elements, the paper explores the use of these items and their adequate
counterparts in the Serbian language. The analysis deals with news articles published in 2023
by Youth Vibes, a news portal aimed at a younger audience. The obtained results illustrate how
some word forms imported from English could have been avoided and substituted by translation
equivalents and correspondents that are much more acceptable as lexis of the standard Serbian
language. The results also show that most often a correspondent can be found in Serbian rather
than a translation equivalent, the relationship implying that the anglicisms that have been isolated
due to their falling into this category are inessential when referring to particular concepts.

IMPOLITENESS IN ONLINE DISCOURSE: ANALYSIS OF READER COMMENTS ON SERBIAN NEWS SITES

2024-06-01T19:17:27+02:00

Online discourse represents an important part of human communication. When expressing
their opinions in an online environment, people are empowered to be more direct,
often without considering other people’s face. In certain situations, they may even be offensive
or impolite. The focus of this study is the manifestation of impoliteness in reader comments on
Serbian news sites. The study adopts Bousfield’s (2008) extended framework of Culpeper’s model
of impoliteness strategies (1996, 2005) in order to examine and classify different manifestations
of impoliteness. It relies on the analysis of a small specialized corpus which consists of the data
collected from reader comments on Serbian online news articles related to Novak Đoković being
denied entry into Australia in January 2022 due to the men’s number one tennis player not being
vaccinated, which was one of the most vigorously debated topics in both mass media and social
media in Serbia amid the coronavirus pandemic. The data were analyzed qualitatively. This study
reflects how Serbian language users engage in impolite communicative behavior by identifying
the most common impoliteness strategies, as well as their functions, and indicating distinctive
features of Serbian impolite online discourse.

IMPOLITENESS STRATEGIES IN ONLINE DISCOURSE: A COMPARATIVE STUDY OF ENGLISH AND SPANISH COMMENTS ON KING CHARLES III’S CORONATION

2024-06-01T19:18:50+02:00

Impoliteness strategies are communicational strategies through which the speaker performs
a threat to the face of the hearer. This research explores impoliteness strategies employed
by Spanish and English CNN Instagram commenters to criticize the coronation of King Charles
III. Drawing on Culpeper’s (1996) Impoliteness Framework, the research examines how positive
and negative impoliteness strategies are applied to attack King Charles’ face, exploring potential
combinations and language-based differences. What has been observed is that impoliteness, or
more precisely face-threatening acts (FTA), may be a multi-layered phenomenon, in the sense
that commenters may simultaneously use multiple impolite strategies. This as a result produces
much stronger effect on the attack of the face than the use of a single strategy. Furthermore,
there may be cultural implications in the employment of strategies for FTA. Namely, Spanish
commenters appear to perform stronger FTA due to the use of three strategies at the same time
as opposed to English ones who are found to use two of them simultaneously. Moreover, sarcasm
as one of impoliteness strategies has also been found to be used only by Spanish commenters,
adding up to the possibility of cultural differences. Despite the need for further research, these
results yield a deeper insight into the complexity of the phenomenon of impoliteness within the
realm of online discourse concerning public figures.

DIE BESTIMMUNG DES MOTIVATIONSPROFILS VON SERBISCHEN UND TÜRKISCHEN GERMANISTIK-STUDIERENDEN ZUM DEUTSCHLERNEN

2024-06-01T19:20:32+02:00

In der Literatur besteht Einigkeit darüber, dass bei jedem Lernen und selbstverständlich
auch beim Fremdsprachenlernen die Motivation notwendig ist. Dieser Beitrag befasst sich
mit der Frage, welche Motive einen Lernenden dazu bewegen, Deutsch zu lernen. Er enthält eine
vergleichende Analyse der Antworten von 46 Germanistik-Studierenden aus Serbien und 54
Germanistik-Studierenden aus der Türkei, die an der Philosophischen Fakultät der Universität
Niš und an der Pädagogischen Fakultät der Nevsehir Haci Bektas Veli Universität Germanistik
studieren. Anhand eines Fragebogens erläuterten die Germanistik-Studierenden ihre Motivation
und Gründe für das Deutschlernen. Die Forschungsfrage nach den spezifischen 13 Motiven
für das Erlernen der deutschen Sprache ergab, dass es kein niedriges Niveau in den beiden Hochschulgruppen
gibt. Sowohl serbische als auch türkische Studierende zeigen beim Deutschlernen
insbesondere eine starke Neigung zu integrativen und instrumentellen Orientierungen sowie
zur Relevanz. Man kann feststellen, dass beide Gruppen einen inneren Wunsch haben, sich in
die deutsche Kultur zu integrieren. Zudem verspüren sie das Bedürfnis, Deutsch aus pragmatischen
Gründen zu erlernen. Für die serbischen Studierenden sind die Motivationsvariablen
Wissensorientierung (knowledge-orientated) und Selbstwirksamkeit (self-efficacy) von größerer
Bedeutung als für die türkischen Studierenden. Die Motivationsvariablen Leistungsmotivation
(need for achievement) und Bindungsmotiv (affiliation drive) spielen dagegen für die türkischen
Studierenden eine wichtigere Rolle als für die serbischen Studierenden. Die Ergebnisse zeigen
auch, dass beide Gruppen keine geringe Gesamtmotivation zum Deutschlernen aufweisen.

ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ ПАРТИЦИПА I ИЗ НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

2024-06-01T19:22:46+02:00

Аутор се у раду бави преводним еквивалентима граматичке категорије парти-
ципа 1 (П1) из немачког језика у српском језику. Материјал који је том приликом обрађен
јесу преводи студената германистике. Аутор је настојао да проблему приступи из пер-
спективе контрастивне анализе и радом да допринос дидактици наставе превођења. П1 је
језичка категорија која у српском језику као (делимични) еквивалент има глаголски при-
лог садашњи (ГПС). Међутим, преводиоци се често суочавају са проблемом нулте екви-
валенције на морфосинтаксичком нивоу. Тада се морају одлучити за неки други начин
којим ће, у складу са граматичким правилима српског језика, пренети значење које П1
има у немачком језику. Стога је циљ рада да квантитативном анализом установимо које
конструкције у српском језику студенти германистике најчешће бирају као еквиваленте
немачком П1 у двема синтаксичким позицијама: адвербијалној и атрибутивној. Квалита-
тивном анализом превода настојимо да установимо и у којој мери су њихови преводи се-
мантички адекватни у односу на изворне реченице. Истраживање је спроведено тако што
су на основу посебно припремљеног теста испитаници (студенти треће и четврте године
германистике Филозофског факултета Универзитета у Нишу у школској 2021/22. години)
преводили аутентичне примере са немачког на српски језик. Анализа преводних еквива-
лената које су учесници у истраживању понудили показала је да je у српском глаголски
прилог садашњи (ГПС) најчешћи еквивалент П1 у ситуацијама када је П1 у адвербијалној
употреби, а придев када је П1 у атрибутској функцији. Студенти у великој мери исправно
интерпретирају значење које П1 у немачком има и правилно га преносе. Имајући у виду
одређени број неадекватних превода (који су искључени из анализе), аутор сматра да би
требало на часовима вежби посветити посебну пажњу преводним еквивалентима ове гра-
матичке категорије, уз указивање на важност познавања норме српског језика.

FRAZEOLOGIZMI U NESTROJEVOM DJELU „DER ZERRISSENE“ I NJIHOVI EKVIVALENTI U SRPSKOM JEZIKU

2024-06-01T19:24:25+02:00

U ovom radu se istražuju frazeologizmi u satiričnom djelu „Der Zerrissene“ poznatog
austrijskog pisca satira Johana Nepomuka Nestroja. Njegov oštri jezik, prepun podsmijeha i ironije,
oduvijek je privlačio pažnju pa se upravo iz tog razloga u ovom radu jezikom i bavimo. Cilj
ovog istraživanja jeste da se sa stanovišta kontrastivne analize utvrde sličnosti i razlike prilikom
analize izabranog korpusa frazeologizama na njemačkom i srpskom jeziku u pomenutom djelu.
Metoda rada je, dakle, kontrastivna analiza, koja nam omogućuje da na najbolji način sagledamo
sve osobenosti jezičkog izražavanja i kulturnih pojava u uspoređivanim jezicima. Takođe, u
radu su posebno izdvojeni komparativni frazeologizmi (njem. vergleiche Phraseologismen) koji
slikovito opisuju određene jezičke izraze te tako utiču i na slikovitost jezika.

УПОТРЕБА ДЕКОМПОНОВАНИХ ПРЕДИКАТА У ОДАБРАНИМ НОВИНСКИМ ТЕКСТОВИМА НА СРПСКОМ И НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ

2024-06-01T19:25:49+02:00

Декомпоновани предикат представља граматичку конструкцију насталу ра-
злагањем пунозначног глагола на глагол општег значења и глаголску именицу изведену
од тог пунозначног глагола. Предмет овог истраживања јесте декомпоновани предикат
у одабраним новинским текстовима на српском језику и његов еквивалент у немачком
језику – функционални глаголски спој. Истраживање се бави декомпонованим предикатом
у новинарском функционалном стилу у српском и немачком језику, при чему је посебна
пажња посвећена истраживањима М. Радовановића и обрасцима које је постулирао, а
тичу се структуре декомпонованих предиката. Део истраживања посвећен је и бирокра-
тизацији језика, до које долази када се бирократски језик користи као део свакодневне
комуникације. Анализирани декомпоновани предикати / функционални глаголски спо-
јеви ексцерпирани су из новинских текстова на српском и немачком језику при чему се
водило рачуна да текстови буду приближно исте дужине и исте тематике, а са циљем да
испитамо: да ли се, и у којој мери декомпоновани предикати употребљавају у новинским
текстовима, као и њихову структуру. Анализирани корпус обухвата двадесет новинских
текстова – десет на српском језику и десет на немачком језику.

ИТАЛИЈАНСКА ЕКОНОМСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА У ИЗВЕШТАЈИМА ИТАЛИЈАНСКИХ ИЗАСЛАНИКА ИЗ СЕВЕРНЕ АФРИКЕ У 19. ВЕКУ

2024-06-01T19:27:30+02:00

Италијански језик економије један је од варијетета италијанског језика који је
већ одавно у фокусу истраживача који се баве језиком за посебне намене. Његова терми-
нологија већ је добро описана и представља пример специјализоване лексике која настаје
на више начина: деривацијом и композицијом уз учешће латинских и грчких формана-
та, позајмљивањем термина из других језика и терминологизацијом речи општег језика.
Циљ овог рада јесте да пружи увид у један специфичан моменат развоја економске лек-
сике у италијанском језику који се може анализирати на примеру извештаја италијан-
ских изасланика који су боравили у земљама Северне Африке у 19. веку, у доба када је
ово подручје имало јаке и континуиране социоекономске и културне везе с Италијом.
Анализа садржаја извештаја који су описивали прилике у свим сферама живота у овом
делу Африке у доба када се економија све више утврђивала као не само практична, већ и
теоријска наука, показала је да лексичко-терминолошка база ових текстова садржи број-
не лексеме који се и данас препознају као термини економских наука али и многе који се
више не користе или нису до краја терминологизовани, те су остали на пола пута између
речи општег језика и језика струке. Поглед у стање економске лексике коришћене у јед-
ном значајном периоду развоја италијанског језика за посебне намене може допринети
да се из перспективе дијахроније боље сагледа развој термина економских наука у освит
савременог доба.

L’ANALYSE SEMANTICO -PRAGMATIQUE DE L’ADVERBE FRANCAIS AUTREMENT ET DE SES EQUIVALENTS SERBES

2024-06-01T19:29:18+02:00

Cet article examine les propriétés sémantico-pragmatiques de l’adverbe français autrement
et de ses équivalents serbes. Nous commençons par donner un survol de différentes
acceptions et fonctions syntaxiques / discursives de ce mot dans des co(n)textes et des registres
de langue variés. Puisque autrement peut fonctionner comme unité intraprédicative portant sur
un seul constituant phrastique, tout comme élément extraprédicatif articulant deux propositions
ou deux portions du discours, nous nous intéressons en particulier à ses traits distributionnels
en vue d’éclaircir des conditions propices à la genèse de ses usages discursifs et, notamment, celui
de marqueur de discontinuité thématique. La partie centrale est consacrée à l’étude contrastive
de ses équivalents serbes par le biais d’une analyse qualitative effectuée sur quelques centaines
d’exemples relevés dans deux corpus parallèles des langues en question (ParCoLab et FranSrp-
Kor). Des unités équivalentes sont comparées sur plusieurs niveaux : morphologique, syntaxique,
sémantique, pragmatique et stylistique. Vu qu’il existe à ce jour un nombre restreint d’études
dédiées aux outils langagiers remplissant le rôle de marqueurs de changement de topique en
linguistique serbe, le but de la présente contribution est double : non seulement elle vise à répertorier
un plus large éventail d’équivalents par rapport à celui que donnent les dictionnaires
bilingues consultés, mais elle a aussi pour objectif de montrer l’intérêt d’une analyse approfondie
des phénomènes de discontinuité thématique en serbe et en d’autres langues slaves

L’ANALYSE DES ACTIVITÉS PHONÉTIQUES SE RAPPORTANT AUX VOYELLES FRANÇAISES DANS LES MÉTHODES DE FLE

2024-06-01T19:30:50+02:00

Dans l’enseignement du FLE, dans l’approche communicative et actionnelle, la prononciation
est souvent mise à l’écart. Les méthodes de FLE offrent des rubriques avec des activités
phonétiques qui devraient répondre aux besoins du travail sur la compétence phonético-phonologique.
Dans la présente recherche nous nous intéressons aux activités phonétiques traitant
les voyelles françaises dans les méthodes de FLE, à leur rôle et leur emploi. L’objectif de cet article
serait d’analyser les méthodes universelles de FLE qui ont été utilisées ou/et sont toujours utilisées
dans nos établissement scolaires dix dernières années (Belleville 1-3, Le nouveau taxi1-3
et Version originale 1-4), afin de vérifier si les activités phonétiques se rapportant aux voyelles
correspondent aux besoins des apprenants serbophones car, vu la différence entre les systèmes
vocaliques des deux langues, le français et le serbe, certaines voyelles françaises représentent
souvent des difficultés de prononciation. Nous avons donc fait une analyse quantitative et qualitative
des activités phonétiques figurant dans les manuels de FLE choisis ayant pour objectif
l’appropriation des voyelles orales et nasales.

L’ENSEIGNEMENT DU FRANÇAIS PRÉCOCE À NIŠ : ÉVEIL ET DÉFIS

2024-06-01T19:32:18+02:00

L’apprentissage d’une langue étrangère dès le plus jeune âge s’avère très important
pour la propagation de l’idée du plurilinguisme. À partir de cette constatation, dans la présente
communication nous avons exploré les besoins et les défis de l’enseignement du français à l’âge
précoce pour les élèves serbophones. L’initiative d’introduire l’enseignement du français pour
un public tout jeune dans un milieu francophile et avec une longue tradition d’apprentissage
du français s’est montrée tout à fait naturelle et nécessaire. La Faculté de Philosophie de Niš a
monté le projet de coopération avec une vingtaine d’écoles maternelles à Niš et dans les villes
du sud de la Serbie pour ensuite lancer les ateliers du français destinés aux apprenants de 3 à 6
ans et réalisés par les étudiants de français. Nous allons passer en revue ce projet en analysant
tous les défis rencontrés pendant sa réalisation. Il s’est avéré que les petits apprenants ont fait des
progrès conséquents grâce aux approches diverses et complémentaires : plurisensorielle, discursive,
ludique, interculturelle et enfin l’approche interdisciplinaire. Cela leur a permis de vivre le
français « des pieds à la tête » ainsi que « leur corps prend toute sa place dans la classe de langue
» (VANTHIER 2009).

LE NE EXPLÉTIF ET LES ÉQUIVALENTS SERBES DES CONJONCTIONS TEMPORELLES DE POSTÉRIORITÉ AVANT QUE ET JUSQU’À CE QUE

2024-06-02T06:57:38+02:00

La présente analyse se donne pour but de comprendre, sous les angles comparatif et
traductologique, les inconséquences dans l’usage du ne explétif entre, d’un côté, jusqu’à ce que
et dok serbe, et de l’autre, entre avant que et pre nego što serbe. Cette étude contrastive des deux
paires de conjonctions vise également une meilleure compréhension du rapport logico-temporel
qu’expriment jusqu’à ce que et avant que. Alors que jusqu’à ce que exprime la continuité de
la situation principale jusqu’à la réalisation du procès de la temporelle, avant que exprime un
écart nécessaire entre les situations principale et temporelle. Nous considérons cet écart comme
responsable non seulement de ses valeurs logiques d’adversativité et de finalité négative, mais
aussi de l’emploi facultatif du ne explétif après avant que. Son équivalent serbe pre nego što n’est
pas suivi de ne explétif vu la négation intégrée dans le segment comparatif-négatif nego. Pour ce
qui est de jusqu’à ce que, il n’est jamais suivi de ne explétif non seulement parce qu’il indique la
succession sans pause entre les situations principale et temporelle, mais aussi et surtout parce
que sa valeur secondaire finale signale que le sujet de conscience souhaite la réalisation du procès
ultérieur. Toutefois, son équivalent serbe dok est régulièrement suivi de ne parce que cette
conjonction de simultanéité ne peut correspondre à jusqu’à ce que qu’en niant la simultanéité.

КОГНИТИВНОЛИНГВИСТИЧКА АНАЛИЗА ХРОНОТОПА ПОВЕСТИ ЛАКИ СВЕТОВИ (НА ПЛАНУ РУСКОГ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА)

2024-06-02T06:59:17+02:00

У раду истражујемо основне одлике филозофско-политичке повести Лаки све-
тови аутора Татјане Толстој са лингвистичког аспекта. Циљ рада је издвајање језичких
одлика специфичног уметничког и књижевног стила овог књижевног дела на плану фо-
нолошког, морфолошког, синтаксичког и језичког-стилског нивоа. Посебна пажња посве-
ћена је језичко-стилским елементима који осликавају разлике уочене на релацији језика
оригинала и језика превода, тј. преводиочевих решења, која нам неретко пружају могућ-
ност за другачија тумачења и дубљу анализу. Методолошки принцип обухвата конфрон-
тативну анализу, уз ослањање на релевантне речнике руског и српског језика, са циљем
што прецизнијег дефинисања оквира у коме ово дело савремене руске књижевности ко-
респондира са другим остварењима идентичног жанра.

ОДАБИР ПИСАНИХ ТЕКСТОВА ЗА ТЕСТИРАЊЕ ВЕШТИНЕ РАЗУМЕВАЊА

2024-06-02T07:00:45+02:00

У раду који следи бавићемо се првим практичним кораком у процесу креирања
задатака за разумевање писаног текста на страном језику. Ради се о одабиру материјала,
односно најприкладнијих писаних текстова који ће послужити као почетна тачка у по-
ступку стварања конкретних задатака за тестирање вештине разумевања. Након увода, у
другом делу ћемо најпре указати на значај одређивања теоријских конструката на којима
тест треба да се темељи, док ће у трећем и централном делу бити представљен преглед нај-
значајнијих критеријума за избор одговарајућих текстова у овој области. Поред каракте-
ристика самих текстова, одабрани критеријуми узимају у обзир и друге аспекте, као што
су практични и теоријски захтеви тестирања, али и особине испитаника. Посматрајући
ово питање из разлчитих углова, желели смо да истакнемо потребу за пажљивим анали-
зирањем сваке фазе језичког тестирања, ма колико она, на први поглед, изгледала једно-
ставно. У ужем, практичном смислу, циљ нам је био да давањем прегледа најзначајнијих
смерница за одабир текстова допринесемо што једноставијем и успешнијем стварању ко-
рисних материјала за тестирање.

ЗАПАЖАЊА О НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА НА ПОЧЕТКУ ТРЕЋЕ ДЕЦЕНИЈЕ XXI ВЕКА

2024-06-02T07:02:05+02:00

Предмет овога рада је анализа тренутног стања у настави српског као страног
језика са циљем стварања јасније слике о њеним актуелним карактеристикама. У раду су
коришћене метода теоријске анализе са техником анализе садржаја и дескриптивна мето-
да са техником анкетирања. Истраживање реализовано средином јула 2023. године пока-
зало је да се настава српског као страног језика континуирано развија и у трећој деценији
XXI века. Њен развој праћен је: 1) порастом интересовања предавача, свршених студена-
та српског језика и књижевности или страних језика (пре свих руског и грчког), који у њој
проналазе могућност алтернативног запошљавања у струци, али и 2) повећањем броја
странаца заинтересованих за учење српског као страног језика услед друштвено-поли-
тичких превирања у свету. Због тога она данас постаје једна од важних грана образовања,
али и српске привреде, којој предавачи доприносе на више начина – што кроз порезе и
доприносе, што кроз укључивање странаца(-инвеститора) из свих делова света у суживот
са српским домицилним становништвом.

ОСОБИНЕ ГОВОРА ЈЕДНОГ ТРОГОДИШЊАКА

2024-06-02T07:03:24+02:00

Циљ ове студије је био утврђивање особина говора једног трогодишња-
ка. С једне стране требало је испитати фонематски капацитет, а с друге стране утврдити
развој падежног система српског језика, адекватност употребе прилога, као и могућност
причања приче на основу личног доживљаја. У ту сврху смо користили: тест за испи-
тивање артикулације (VASIĆ 1980: 137), тест за испитивање дискриминације гласова
(VASIĆ 1980:149) и реченице за допуњавање (VASIĆ 1980:188). Посебну пажњу смо по-
светили употреби наратива код детета на овом узрасту. Наратив је у овом раду технички
термин, који се користи да означи причање приче на основу личног искуства. Од секун-
дарног је значаја како је то искуство стечено. Испитаник је имао задатак да преприча
цртани-филм. Дете, које усваја српски језик, налази се пред врло сложеним задатком, када
је у питању усвајање падежног система тога језика. Фазу пре појаве падежних облика ка-
рактерише употреба основног облика речи, за који се може рећи да је када су именице у
питању, номинативни облик. У овом истраживању, пронашла сам примере типичних од-
ступања, неадекватну употребу падежа или предлога уз падеж. Најчешће грешке су биле
везане за неодговарајућу употребу акузатива и локатива. Главни резултат нашег истражи-
вања је да се испитивано дете у највећој мери понаша према предвиђањима досад форму-
лисаних теорија. На основу експерименталног дела дошли смо до одређених ставова, који
су наишли на подударност са прочитаном литературом.

РАЗВОЈ ВЕШТИНЕ ГОВОРА У НАСТАВИ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА УЗ ПРИМЕНУ ДИГИТАЛНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У КОМБИНОВАНИМ ОДЕЉЕЊИМА НИЖИХ РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

2024-06-02T07:04:44+02:00

Будући да се сматра да је настава у комбинованим одељењима захтевнији облик
рада у односу на наставу у једноразредним одељењима, циљ овог рада је испитати да ли су
школе у којима се настава енглеског језика изводи у комбинованим одељењима опремље-
не дигиталним технологијама, а затим утврдити могућност развијања и усвајања вешти-
не говора на енглеском језику уз примену дигиталних технологија у оваквим одељењима.
У ту сврху спровели смо испитивање путем упитника у коме је учествовао 51 испита-
ник. Испитани су наставници који предају енглески језик у комбинованим одељењима.
Резултати овог истраживања показали су да су комбинована одељења прилично добро
опремљена дигиталним технологијама, да се, по мишљењу наставника, вештина говора
на енглеском језику може у довољној мери развијати и усвајати уз примену дигиталних
технологија, те да се као активност којом се највише може подстицати развој вештине го-
вора уз примену дигиталних технологија издваја слушање дијалога и понављање, односно
глума. Оно што се показало као главни недостатак јесте ограниченост наставе енглеског
језика у овим одељењима због једнообразног плана и програма који је истоветан за све
школе и од кога се не би требало много одступати. Осим тога, као недостатак се издваја и
недовољно времена да би се спровеле све активности на часу.