ХРОНОТОП, ПРОСТОР КУЛТУРЕ И(ЛИ) СВЕТИ ПРОСТОР: РАЗУМЕВАЊЕ ВИЗАНТИЈЕ У ВИЗАНТИЈСКОМ ЦИКЛУСУ ИВАНА В. ЛАЛИЋА
Keywords:
Византија, Иван В. Лалић, хронотоп, простор културе, свети простор, срп- ска књижевност, поезија, хијеротопија, херменеутика, МедитеранAbstract
У раду се испитује како се идеја Византије обликује у песмама Ивана В. Лалића
из збирке О делима љубави или Византија. Лалићева Византија се ситуира у три различи-
та просторно-временска теоријска концепта, чиме се проблем напоредо испитује из три
угла. Полази се од најопштијег, Бахтиновог термина, хронотопа, при чему се испитује у
којој мери га песнички концепт Византије у поменутој збирци изневерава. Пажња се за-
тим посвећује оним слојевима културе и традиције који творе идеју о Византији као про-
стору културе. У завршном одељку дискутује се о могућностима разумевања Византије
као светог простора у песништву Ивана В. Лалића. Циљ рада јесте да допринесе ближем
разумевању Лалићевог византинизма и понуди нове оквире за његово будуће тумачење.
Downloads
Downloads
Published
Issue
Section
License
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Authors retain the copyright of their manuscripts, and all Open Access articles are distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided that the original work is properly cited.