ОСОБИНЕ ГОВОРА ЈЕДНОГ ТРОГОДИШЊАКА

Abstract

Циљ ове студије је био утврђивање особина говора једног трогодишња-
ка. С једне стране требало је испитати фонематски капацитет, а с друге стране утврдити
развој падежног система српског језика, адекватност употребе прилога, као и могућност
причања приче на основу личног доживљаја. У ту сврху смо користили: тест за испи-
тивање артикулације (VASIĆ 1980: 137), тест за испитивање дискриминације гласова
(VASIĆ 1980:149) и реченице за допуњавање (VASIĆ 1980:188). Посебну пажњу смо по-
светили употреби наратива код детета на овом узрасту. Наратив је у овом раду технички
термин, који се користи да означи причање приче на основу личног искуства. Од секун-
дарног је значаја како је то искуство стечено. Испитаник је имао задатак да преприча
цртани-филм. Дете, које усваја српски језик, налази се пред врло сложеним задатком, када
је у питању усвајање падежног система тога језика. Фазу пре појаве падежних облика ка-
рактерише употреба основног облика речи, за који се може рећи да је када су именице у
питању, номинативни облик. У овом истраживању, пронашла сам примере типичних од-
ступања, неадекватну употребу падежа или предлога уз падеж. Најчешће грешке су биле
везане за неодговарајућу употребу акузатива и локатива. Главни резултат нашег истражи-
вања је да се испитивано дете у највећој мери понаша према предвиђањима досад форму-
лисаних теорија. На основу експерименталног дела дошли смо до одређених ставова, који
су наишли на подударност са прочитаном литературом.