PHILOLOGIA MEDIANA https://philologiamediana.com/index.php/phm <p><strong><em>Philologia Mediana</em> is a Serbian national journal for human sciences (M51).</strong> <em>Philologia Mediana</em> publishes original papers from all fields of literature research (literary history, literary theory, the methodology of literature studies, comparative studies) and languages, materials and reviews.</p> <p><em>Philologia Mediana</em> is an open access, international, multi-disciplinary, refereed (double blind peer-reviewed) journal.</p> <p>It is indexed in PKP Index and Erih Plus. <em>Philologia Mediana</em> is classified as Class A journal on the Italian list of Humanities Sector 10 (Literature / Languages), approved by the ANVUR Ministerial Commission.</p> <p>ISSN (Printed): 1821-3332</p> <p>ISSN (Online): 2620-2794</p> Faculty of Philosophy Niš en-US PHILOLOGIA MEDIANA 1821-3332 <p>Authors retain the copyright of their manuscripts, and all Open Access articles are distributed under the terms of the <a href="https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/">Creative Commons Attribution License</a>, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided that the original work is properly cited.</p> РЕКОНСТРУКЦИЈА ГРАМАТИЧКИХ АРХАИЗАМА КАО ЛИНГВОТЕКСТОЛОШКИ ПРОБЛЕМ (НА ГРАЂИ ЊЕГОШЕВОГ ШЋЕПАНА МАЛОГ) https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/616 <p>У овом раду се разматрају, на грађи Његошевог спјева Шћепан Мали, граматички архаизми у облицима: а) именица, б) придјевских ријечи, личних и односних замјеница и в) глаголских ријечи. У раду се примјењује поредбена интертекстуална анализа с другим Његошевим дјелима (прије свега са спјевовима Горски вијенац и Луча микрокозма), као и с Мажуранићевим спјевом Смрт Смаил‑аге Ченгијића, баладом Жалостна пјесанца о племенитој Асан‑агиници те са староруским спјевом Слово о полку Игореве.</p> Радмило Маројевић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ФРАНКО БЕЛО И ЊЕГОВИ СРПСКИ ЈУНАЦИ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/617 <p>У овом раду обрађују се српске теме везане за Први светски рат присутне у делу италијанског аутора Франка Бела (Franco Bello), конкретно у роману L’eroina della Serbia. Romanzo patriotico (Јунакиња из Србије. Патриотски роман, 1913) и у драми L’eroe della Serbia. Dramma in 3 atti (Јунак из Србије. Драма у три чина, 1915). Ради се о делима популарне литературе, која су се појавила на тржишту у тренутку кад се у Италији формирала средња категорија читалаца која је читала тзв. лаку књижевност. У овом случају занимљива је и чињеница да ова два дела формирају женску и мушку верзију исте теме: борбе за слободу српске јунакиње / српског јунака против Турака.</p> Персида Лазаревић Ди Ђакомо Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ОД ОБНОВЕ СРБИСТИКЕ ДО ИМЕНА ДЕПАРТМАНА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/618 <p>У раду су представљени најзначајнији догађаји и процеси у последњој обнови србистике, која се везује за име професора Петра Милосављевића, као и за друге филологе окупљене око Покрета за обнову србистике. Посебна пажња је посвећена оснивању Друштва за обнову србистике у Приштини. У завршном делу рада акценат је стављен на развој националне филологије (посебна на фазе променa имена студијског програма и департмана) на Филозофском факултету у Нишу. Истиче се значај установљења и постојања имена србистика у оквиру студија српског језика и књижевности на овом факултету.</p> Драгиша Бојовић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 DIDEROT ÉPISTOLIER SUR L’AFFAIRE CALAS ET SUR LA DISSOLUTION DE L’ORDRE DES JÉSUITES https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/619 <p>Le propos de cette recherche est d’analyser comment Denis Diderot aborde les questions religieuses dans son échange épistolaire. L’édition de la Correspondance (1997) établie par Laurent Versini a servi d’instrument de travail. La problématique<br>du religieux figure dans soixante-sept lettres que Diderot a écrites à Sophie Volland, Voltaire, Damilaville, Vialet, d’Alembert, et à son frère, le prêtre Didier-Pierre Diderot. Le présent article se concentre sur les deux thèmes majeurs figurant dans<br>la correspondance diderotienne : le premier – l’affaire Calas et l’entreprise de Voltaire contre l’« Infâme » dans le procès de Toulouse, le second – la dissolution de la Compagnie de Jésus en France. L’analyse nous mène à la conclusion que Diderot<br>épistolier dénonce des absurdités de religion étant dangereuses pour la société et souligne la nécessité de l’esprit critique, qui est celui de la philosophie des Lumières, et l’importance de l’Encyclopédie pour éclairer les citoyens.</p> Nermin Vučelj Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ИНТЕРТЕКСТУАЛНЕ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ КОМАДА НОЋ У ВАЛОЊИ ЕРИК-ЕМАНУЕЛА ШМИТА И МОЛИЈЕРОВОГ ДОН ЖУАНА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/620 <p>У раду се бавимо најпознатијом модерном митском личношћу, Дон Жуаном, у првом комаду савременог француског писца Ерик-Емануела Шмита, Ноћ у Валоњи, из 1989.<br>Циљ рада је да покажемо трансформацију главног јунака у Шмитовој интерпретацији овог мита насталог у бароку. Кроз интертекстуално ишчитавање Шмитовог комада са најпознатијим, Молијеровим (Дон Жуан, 1665), утврдићемо које су додирне тачке, а које разлике између ова два позоришна текста. Покушаћемо да докажемо тезу да је Шмитов комад више класичарски од Молијеровог, који, по својим карактеристикама, више припада епохи барока.<br>Осим тога, показаћемо и релације Шмитовог комада са неким новијим реинтерпретацијама овог мита.</p> Никола Бјелић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 СЕНЕКИНА ФИЛОСОФИЈА ГНЕВА У ПОЕЗИЈИ ИЛИЈЕ ЦРИЈЕВИЋА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/621 <p>Не изневеривши ни начела античкога наслеђа, које му је као песнику и латинисти епохе хуманизма било непресушно врело, као ни завете хришћанске традиције, којој се као свештено лице окретао, Илија Цријевић је успео да иза себе остави дело које сведочи о намери да уравнотежи ова два традицијска извора. Отишавши корак даље и од антике и од хришћанских завета, но при томе, не одступајући од њих, створивши довољно обиман корпус, а поглавито поетски, који ће нас у овоме раду занимати, а којим се да показати како опстаје линија слеђених традиција, Цријевић је само потврдио своју на другим местима очевидну поетску и уопште уметничку самобитност. Пошавши од Сенеке као узора, који ће му послужити да осведочи своју припадност развојној линији антике, Цријевић се није задржао на неоригиналним и дилетантским имитацијама, као и преузимањима од свога учитеља, већ је философску концепцију гнева, коју је тај учитељ утемељио, дубље сагледао и битно проширио, не осујетивши ни Сенекино ни сопствено дело.</p> Константин Ађанин Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 БАРОК: ОД СВИЈЕТА КАО ИЛУЗИЈЕ ДО СИМУЛАЦИЈЕ И СИМУЛАКРУМА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/622 <p>У раду који слиједи, покушали смо да представимо барок као естетски правац, али и као одређену осјећајност која је изњедрила самосвојну барокну визију свијета. Након што смо се осврнули на историјско-културолошке услове у којима настаје, покушали смо да, на сажет начин, истакнемо најзначајније проблематике везане за дефинисање барока, а потом смо издвојили најбитније, општеприхваћене одлике овог правца, важеће за готово све врсте умјетничког израза, са одређеним оградама када је ријеч о барокној музици чији изражајни медијум излази из оквира наших компетенција за подробнији аналитички приступ. По питању појединих проблематика које смо покушали расвијетлити, тежиште смо ставили на француски барок, те за дефинисање барока и његових специфичних умјетничких израза и социјалних феномена користили смо се углавном, али не искључиво, дефиницијама француских теоретичара ове области. С друге стране, увели смо и појам интерполације барока у свакодневни живот тог доба, који ће довести до специфичних социјалних епифеномена који почивају на деликатном односу између референцијалног и његовог одсуства: с тим у вези, увели смо појмове симулације и симулакрума, а као методолошко-теоретски оквир за разматрање тих појмова послужила су нам размишљања Жана Бодријара (Jean Baudrillard). Тема инструментализације барока од стране контрареформације у потпуности је третирана у складу са бодријаровском аргументацијом.</p> Радана Лукајић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ГУНДУЛИЋЕВ ОСМАН ИЗМЕЂУ ХАМАРТИЈЕ И ХИБРИСА: ЖРТВА МЛАДОСТИ ИЛИ СВОЈЕ ОХОЛОСТИ? https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/623 <p>Предмет овог рада је анализа лика султана Османа II представљеног у Гундулићевом епу Осман. Приликом анализе овог епа теоретичари су углавном указивали на његов однос према историји, начину на који је уклопио конвенције барокне поетике у овај еп, а када су анализирали Османов лик, нарочито су истицали амбивалентни однос који је Гундулић имао према турском султану – охолом, а неискусном. У литератури је истицано да Гундулић има разумевања према Осману и његовим поступцима, јер је султан у тренуцима доношења одлука био млад. Такав приступ главном јунаку, доводи нас у дилему и наводи нас да се запитамо да ли je Осман само жртва своје младости или је његов трагични крај последица охолости као једног од седам смртних грехова у хришћанској теологији. Анализа Османовог лика помогла нам је да утврдимо да ли Османа можемо тумачити као трагичног јунака и оправдати његове поступке младошћу, грешкама учињених из незнања – хамартијом – или је његов трагични крај последица охолости, дрскости и претеране самоуверености – хибриса. Тема рада биће Османов пад, условљен његовим неискуством и непознавањем ствари или претераном гордошћу и надменошћу. Циљ овог рада је да изложимо чињенице које говоре у корист тврдњи да је Осман пример особе коју борба за моћ може да заслепи и да су његове грешке, иако је Гундулић, како тврде неки теоретичари, покушао да нађе оправдања за делање „охолог дијетета“, настале јер је мислио да може да учини оно чему није дорастао и тако се оглушио о божје законе, које је проповедала католичка црква.</p> Мирјана Кртолица Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ТЕОРИЈА ДРАМЕ ФРАНЦУСКОГ РОМАНТИЗМА: ИЗМЕЂУ РАСИНА И ШЕКСПИРА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/624 <p>Овај рад настоји да понуди сажети преглед основних поставки теорије драме француског романтизма која је настала као реакција на класичну трагедију француског 17. века, а истовремено и као продужетак Дидроове теорије о грађанској драми из 18. века. Нова драматургија изложена је у два кључна списа који ће бити основни предмет анализе: Стендалов Расин и Шекспир и Игоов Предговор Кромвелу. Међутим, критички осврт на драмску праксу епохе француског романтизма намеће преиспитивање, а тиме и ново вредновање романтичарских теорија о драми. У том погледу, истраживање ће се позвати на студију Џорџа Стајнера Смрт трагедије како би размотрило стварни домашај теоријског разматрања романтичара. Најпре ћемо изложити стање позоришта, друштва и политике у Француској у одабраном периоду, затим представити романтизам као књижевну револуцију, да бисмо се потом надовезали на теорију драме и њену друштвено-политичку обојеност, те коначно утврдили да ли је драма француског романтизма поетички ближа Расину, представнику класицизма у позоришту, или Шекспиру, новооткривеној инспирацији романтичара.</p> Вања Цветковић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ГАЗДА МЛАДЕН – ЖИВОТ У СТРАХУ2 (ПАТРИЈАРХАТ КАО ИНСТРУМЕНТ ОБЛИКОВАЊА КЊИЖЕВНОГ ЛИКА) https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/625 <p>У раду се разматра Станковићев недовршени роман Газда Младен у циљу анализе главног мушког лика. Намера је да се покаже колико неписани закони средине, нереализоване прилике, страх од разочарања ближњих, потреба да се буде увек у оквирима очекиваног, и начин одрастања имају утицаја приликом обликовања књижевног лика. За предмет рада узето је отуђење као последица прилагођавања неписаним законима патријархалне средине, где по правилу јунак страда. Између осталог биће речи и о скривеним коренима понашања, поступцима, (не)делању, затворености и заробљености животно неоствареног књижевног лика. Улога мушкарца заузима централно место и све остало подређено је њеном бољем расветљавању. Колектив и индивидуа стоје у опречном односу. Подређени су моралу, дужности, одговорности. Рад се позива и на разлику између улоге домаћина, газде, главе породице, бате. Осврће се и ка супституцији као чиниоцима који су утицали на формирање главног лика. У окретању прошлости, у раскораку између субјективног и објективног, приказана је и промашеност живота.</p> Јелена Стојковић Стојанов Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 УМЕТНОСТ – ЗЛОЧИН ИЛИ БОЛЕСТ: ГОЈА И КРЕГЕР У КОМПАРАТИВНОМ ТУМАЧЕЊУ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/626 <p>У раду ће бити тумачена фигура уметника у Андрићевим (1892‒1975) есејима „Разговор са Гојом“ и „Гоја“ и Мановој (Thomas Mann, 1875‒1955) новели „Тонио Крегер“ (Tonio Kröger, 1903). Компаративна анализа биће утемељена на Ничеовим (Nietzsche) филозофским становиштима, а књижевни јунак уметник сагледан као маргинализовани појединац који не успева да се уклопи у друштвене околности свога времена. Нестални идентитет и неутемељена друштвена позиција уметника омогућавају двоструки аспект тумачења – уметник може бити разматран као злочинац, индивидуа која чини преступ не би ли стварала; али и индивидуа са патолошким тенденцијама, која свој душевни немир испољава стваралачким напорима. У оба случаја, исход је исти – књижевни јунаци стварају и настаје уметност као једини облик егзистенције. Ипак, за Гоју и Крегера уметност је амбивалентног усмерења: она је истовремено и сужањство и слобода, и склад и деструкција – што ће такође бити додатно проблематизовано у овом истраживању.</p> Сара Арва Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ДРАМСКИ ЕКСПЕРИМЕНТИ БОРИСЛАВА ПЕКИЋА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/627 <p>Полазећи од аутопоетичких записа изнетих у есејима „Позориште као исповедаоница. Размишљања поводом драме До виђења друже, до виђења“ и „Позориште као соба за разбијање стакла“, у овом раду ће бити речи о делима Борислава Пекића која су извођена на Стеријином позорју: На лудом белом камену (1972), Цинцари или Корешподенција (1982), Одбрана и последњи дани (1985), Генерали или сродство по оружју (1992) и Златно руно (2001). Драме Борислава Пекића представљају својеврсни наставак романескног опуса, доследно пратећи трендове европског позоришта 20. века. Пекићеви „драмски екперименти“ недовољно су до сада истражени због упућивања рецептивне пажње на обиман прозни опус, остављујући притом нерешене жанровске одреднице појединих драма. Први део рада се бави, најпре, позоришно-драмским експериментима Борислава Пекића и његовом драматуршком поетиком, док је други део рада посвећен комадима који су извођени на Стеријином позорју.</p> Милена Кулић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 COLONIALISM AND CAPITALIST IDEOLOGY IN ROBINSON CRUSOE https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/628 <p>This paper will aim to analyse the ways in which Robinson Crusoe corresponds with the ideology of early colonial capitalism which was burgeoning in Defoe’s time, and of which he was a great proponent. Arguably, the novel presents the worldview of the flourishing capitalist class to which Defoe belonged, especially concerning the matters of trade, entrepreneurship, and colonial rule. This is particularly present in Crusoe’s actions upon becoming shipwrecked, which embody the Protestant ethics of hard work, and also in the way he observes the island as his colonial dominion and Friday as his natural servant. The paper will seek to describe how the novel illustrates the economic background which leads to colonialism, and how the two give rise to a particular ideology which was present not just in Defoe’s time, but in various shapes survives until today. For that purpose, the paper will rely on the way in which Terry Eagleton views and defines ideology, in the hope of giving an insight into the interplay of material conditions and ideology in the novel.</p> Stefan Čizmar Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 МЕХАНИЗМИ ПРЕГОВОРА СА ГУБИТКОМ: ТРАУМА МРТВЕ ДРАГЕ У ГАВРАНУ И МОРЕЛИ ЕДГАРА АЛАНА ПОА И У РОМАНУ САБО ЈЕ СТАО ОТА ХОРВАТА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/629 <p>Заједничка нит која повезује Морелу и Гаврана Едгара Алана Поа и роман Сабо је стао аутора Ота Хорвата јесте тематизација мртве драге која је основ трауме све тројице јунака. Најпре, у раду ће бити речи о трауми као психичком стању, потом ћемо указати на мотив мртве драге који је један истовремено један од најлепших и најтрагичнијих мотива у књижевном стварању. Рад ће се бавити преиспитивањем трауматских и посттрауматских стања субјеката, односно, истраживаће који и какви механизми преговора са губитком у поменутим делима постоје, у коју сврху служе и да ли субјектима омогућавају избављење из трауме. Дакле, указаћемо да ли је и на који начин у поменутим делима могуће превазилажење трауме. Мртве драге – Ленора, Морела и А. – различито су приказане и на различите начине је тематизована њихова смрт. Субјекти на све могуће начине мртве драге настоје да одрже живим макар у тексту, макар дискурзивно, макар у сећању. Циљ је указати и на принципе функционисања (и покушаја превазилажења) трауме од најблажег примера, Гаврана, до најекстремнијег, романа Сабо је стао у ком је субјект са траумом постао сасвим саживљен. Морела ће нам, поред тематизације мртве драге, послужити и као пример како погубно и трагично по субјекат могу деловати непревазиђене трауме услед њиховог нагомилавања.</p> Александра Чебашек Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 СЛИКЕ С ПУТОВАЊА У ПЕШЧАНИКУ ДАНИЛА КИША https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/630 <p>У раду ћемо са когнитивног аспекта, полазећи од појмовне метафоре ЖИВОТ ЈЕ ПУТОВАЊЕ, роман Пешчаник читати као књигу о путовању, а путовање, које је стални мотив епике, сагледати као вид јунакове потраге за изгубљеним сопством. Е. С. је путник који, крећући се светом приче романа, говори о себи, о својим жељама, надама, склоностима, ставовима према животу, о свом интимном свету, страховима, приказујући историјску истину епохе коју су обележили ужаси Другог светског рата. Дестинација Е. С.-а, односно крајње исходиште његовог путовања, креирано је у свести јунака као дуго плутање по таласима вечности чиме је истакнута ахасверска природа јунака и у смрти.</p> Маша Станишић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ДЕТЕ-НАРАТОР КАО НАРАТИВНА СТРАТЕГИЈА: ОДЛИКЕ И ФУНКЦИЈЕ (НА ПРИМЕРИМА ЦИКЛУСА ПРИЧА РАНИ ЈАДИ ДАНИЛА КИША И THE HOUSE ON MANGO STREET САНДРЕ СИСНЕРОС) https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/631 <p>Рад истражује појаву детета-наратора као наративне стратегије у делима из две различите књижевне традицие, са циљем да испита да ли искуство детињства пружа довољан основ за поетичке подударности на плану одлика и функција детета-наратора. Доказује се да је културолошка артикулација егзистенцијалне чињенице детињства после Другог светског рата у Европи и Америци условила појаву подударних карактеристика. Приповедачима у циклусима прича Рани јади Данила Киша и Кућа у улици Манго Сандре Сиснерос заједнички су маргинална позиција приповедања у односу на породицу и друштво, семантичка слојевитост нарације, стварање паралелног света са другачијим моралним кодексом, невиност, игра, и критика друштва. Експлицирано је од стране писаца да су у питању наратолошке конструкције а не елементи аутобиографије, због природе својих порука и слободе коју нуди дете-наратор као наративна стратегија.</p> Сара Мајсторовић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 БУЛАТОВИЋЕВА ЛОГИКА ФИКЦИЈЕ: МОГУЋИ СВЕТОВИ У РОМАНИМА ХЕРОЈ НА МАГАРЦУ И РАТ ЈЕ БИО БОЉИ МИОДРАГА БУЛАТОВИЋА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/632 <p>Предмет истраживања у овом раду јесте издвајање и анализирање фикционалних светова и ликова који их настањују у наведеним Булатовићевим романима, ослањајући се на основне постулате теорије могућих светова и радове водећих аутора који се баве овом облашћу у науци о књижевности. Тема пружа бројне могућности иновације, јер се бави недовољно истраженим аспектима Булатовићеве прозе, који остају изван фокуса књижевнокритичке литературе. Корпус проучавања чини романескни диптих сачињен од романа Херој на магарцу (1967) и Рат је био бољи (1969) које, у контексту поменуте методолошке основе, сагледавамо као фикционалну целину обухваћену релацијом између једног матичног фикционалног света и његовог текстуалног сукцесора. Основно методолошко усмерење представљају класичне и посткласичне наратолошке студије, са посебним фокусом на когнитивна наратолошка истраживања.</p> Христина Аксентијевић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ПРИМИЈЕЊЕНО КАФКИЈАНСТВО У ДЈЕЛУ УСТА ПУНА ЗЕМЉЕ БРАНИМИРА ШЋЕПАНОВИЋА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/633 <p>Роман Уста пуна земље је универзална прича о људској самоћи и страдању. Приказ је прогоњеног и гонитеља који су у датом моменту, усљед недостатка комуникације, створили кафкијанску атмосферу надреалнога свијета у којем се распадају сви планови у сукобу са (не)видљивом силом која се не може побиједити. У жељи да прикаже људску усамљеност, писац залази у дубље слојеве личности Безименог који је прогоњен. Кроз ретроспекције и интроспекције Безименог читалац урања у свијет апсурда којим је обојена јунакова судбина. Писац је овим романом приказао бесмисао и усамљеност на којима често почива живот, а смисао свакога живота, по њему, започеће и завршиће у тачки из које је започео, враћање мјесту рођења. Концентричним круговима изнијеће нам психолошку увјерљивост и симболику људске судбине над којом се може примијенити кафкијанство у компаративном проучавању ликова, догађаја, простора, осјећања и судбине јунака у роману Процес и Уста пуна земље.</p> Андријана Николић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 КА ПОЕТИЦИ САВРЕМЕНОГ СРПСКОГ ПУТОПИСА – НАГРАДА „ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ” ЗА НАЈБОЉА ПУТОПИСНА ОСТВАРЕЊА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/634 <p>У раду је сагледано савремено путописно стваралаштво кроз дела награђена Наградом „Љубомир П. Ненадовић”. Анализирана су дела Долина српских краљева, пролећно путовање 2013. Милисава Савића, Koreja post scriptum Радмиле Гикић Петровић, До Оба и Хуангпуа: путописи Љубомира Симовића, Gle!: bedeker jednog lakomislenog Kanta Ласла Блашковића, Ta mjesta: putopisi Стевана Тонтића и Хиландар и Света Гора између мита и историје: путопис у слици и речи Александра Б. Лаковића. Циљ рада је да кроз анализу награђених књижевних дела оцрта контуре за неку будућу обухватнију поетику савременог српског путописа. Рад покреће питање да ли се може говорити о систематичној поетици савременог путописа из данашње перспективе. Даље проучавање неопходно је проширити увидом у корпус текстова који нису носиоци награде „Љубомир П. Ненадовић”, као и оних који нису објављени као засебне публикације.</p> Невена Живановић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 АВАНГАРДНА КЊИЖЕВНОСТ КАО СТИЛСКА ФОРМАЦИЈА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/635 <p>У раду се разматра поетика авангарде као опште појаве у првим деценијама 20. века. Најпре је указано на потребу периодизације како би се позиционирале књижевне и теоријске тенденције, а потом је извршено терминолошко одређење. Авангарда је детермисана као стилска формација у сложеној номенклатури на основу решења Александра Флакера, а специфичности које су карактеристичне за књижевност овог доба показале су се неодвојивим од друштвено-историјског контекста. Промене које су настале након 19. века сматране су деструктивним и бунтовним због тежње ка аутентичности на свим плановима књижевноуметничког текста, али су допринеле томе да авангарда постане један од најинвентивнијих периода у историји књижевности.</p> Милица Стојиљковић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ИВАНОВИЋЕВ ДРАИНАЦ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/636 <p>Предмет рада је анализа стваралачке, друштвене и приватне личности Рада Драинца у есејистичком и књижевноуметничком стваралаштву Ивана Ивановића, са циљем праћења генезе Ивановићевог интересовања за поменутог ствараоца и указивања на његову вишеаспектну заступљеност у делу Ивана Ивановића. Тумачењем начина обликовања Драинчеве личности у делима Ивана Ивановића долази се до закључка о њеном узрастању у фигуру (симбол бунтовника и сувишног писца), кључну у идејној равни Ивановићевог стваралаштва и друштвени феномен перманентног критичког преиспитивања који у делу Ивана Ивановића, управо кроз Драинчев лик, бива деконструисан (превреднован) у своју позитивну крајност.</p> Мирјана Бојанић Ћирковић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ЕЛЕМЕНТИ НАДРЕАЛИЗМА И НЕОСИМБОЛИЗМА У ПОЕЗИЈИ ГОРДАНЕ ТОДОРОВИЋ: СУНЦЕ, СРЦЕ ЗАВИЧАЈА И ПОНОСНО КЛАСЈЕ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/637 <p>Гордана Тодоровић (1933–1979), песникиња српског социјалног реализма, (обновљеног) надреализма и неосимболизма, у периоду од 1950. до 1980. године објавила је четири књиге поезије: Гимназијски тренутак, Сунце, Срце завичаја и Поносно класје. У истом периоду објавила је и око три стотине песама у књижевним часописима и листовима остављајући на тај начин богату рукописну и књижевну заоставштину која је публикована постхумно. Структуралистичким методом и анализом збирки песама Сунце, Срце завичаја и Поносно класје, издвајајући доминанте симболе, мотиве и теме њеног песништва у овим књигама, настојимо да укажемо на појаву и елементе надреализма и неосимболизма у једном делу стваралаштва ове песникиње.</p> Милица Миленковић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 REFLECTIONS ON POPULAR CULTURE IN SANDRA CISNEROS’S THE HOUSE ON MANGO STREET https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/638 <p>This paper explores elements of popular culture in Sandra Cisneros’ novel The House on Mango Street. The theoretical approach in the first section of the paper introduces the most relevant aspects of early U.S. popular culture, while the second section discusses U.S. popular culture with respect to ethnic minorities, predominantly Chicanas portrayed in Cisneros’s novel. The paper highlights certain ambiguities of popular culture in relation to minorities in the U.S., as well as the fact that, though having embraced egalitarian ideals and having general progressive views, popular culture nevertheless has failed to integrate specific cultural and gender perspectives of Latinas, as demonstrated by the lack of representation and stereotyping of female characters in the novel.</p> Mirna Ćurić Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 САВРЕМЕНА И НОВА ДРАМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/639 <p>Намјера је нашег рада да у току све присутнијег раздвајања умјетничког стваралаштва Босне и Херцеговине, назначимо могуће правце и моделе типолошког развоја драмског стваралаштва у Републици Српској. Ради се о активној посљедици актуелних настојања да се, по сваку цијену, разграничи бошњачка, хрватска и српска књижевност постдејтонске Босне и Херцеговине која се, у каузално-посљедичном уланчавању, посредно преноси на социјалистичку, монархистичку, аустроугарску, османску и средњовјековну Босну и/или Херцеговину. До сада се о овом проблему углавном расправљало са позиције културно-историјског насљеђа, умјетничке прозе и поезије, док је драмско стваралаштво спорадично дотицано и недовољно истражено.</p> Раде Симовић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 LIHNIDOS ИЛИ ГРАД КОЈИ СВЕТЛИ НА ГОРИ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/640 <p>У овом раду бавимо се поетиком топоса града Охрида у македонској поезији 20. века. Неке од најзначајнијих одлика књижевног топоса Охрида у македонском песничком дискурсу прошлог века, тумачићемо на корпусу одабраних текстова: Св. Наум Михаила Ренџова (1936), Охрид Христа Попсимова (1916–1989), Охридска куќа Љиљане Чаловске (1920–1997), Самуилова тврдина Србе Ивановског (1928–2014), Во цркватa Свети Климент Љупчета Стојменског (1931–2007) и Наши фрески Милована Стефановског (1952). Песничке текстове посматраћемо у контексту библијске симболике и Јунгове теорије архетипова и колективно несвесног, уз позивање на теорију хијерофаније Мирча Елијадеа.</p> Милена Станковић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ХАРОЛД И СЕБАСТИЈАН https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/641 <p>Као прво књижевно дело које је аутор написао на енглеском језику и публиковао у Сједињеним Државама, Стварни живот Себастијана Најта у опусу Владимира Набокова заузима по много чему посебно, мада међу тумачима недовољно препознато место. Уз констатацију да је посреди класичан „роман лика“ (В. Кајзер), у раду се пажња усмерава ка генолошком устројству и метафизичкој димензији самог штива. Притом се поставке и резултати биографске критике разматрају како у контексту романескног заплета, тако и у контексту релација између текстуалне и вантекстуалне онтолошке равни. У закључку се интерпретативни ослонац проналази у теорији стваралаштва Харолда Блума.</p> Предраг Бребановић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ЗНАЧЕЊЕ И СИМБОЛИКА ИМЕНА ЛИКОВА У РОМАНУ БЛЕДА ВАТРА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/642 <p>Рад представља покушај читања Набоковљевог романа Бледа ватра у светлу књижевне ономастике при чему се посебна пажња посвећује именовању ликова. Теоријски оквир ослања се на увиде разних поддисциплина ономастике, од хронолошког приказа развоја дисциплине, преко најважнијих одлика књижевне ономастике као релативно нове академске дисциплине. У том смислу, рад покушава да примени овај приступ на читање књижевног дела. Аналитички део рада бави се именима четири главна лика у роману, односно, њиховим митолошким, значењским, симболичким и иронијским димензијама и потенцијалним тумачењима која из такве анализе проистичу. Једна од кључних претпоставки рада је да се значење, како имена ликова тако и самог романа, открива у интеракцији између различитих симболичких значења и импликација, кроз својеврсну „игру” поетске истине и лажи. Закључак је да Набоков вешто користи значења и симболику имена како би их уградио у структуру Бледе ватре и, на неки начин, додатно закомпликовао већ ионако довољно комплексан однос стварности и маште и чудне споне паралелних интерпретација књижевног дела и света око нас.</p> Душан Стаменковић Ана Коцић Станковић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 О ПОРЕКЛУ, ИНВЕНТАРУ И ЗНАЧЕЊИМА ПРОСТОРНИХ ЗАМЕНИЧКИХ ПРИЛОГА У СТАРОСЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/643 <p>У раду смо се бавили просторним заменичким прилозима са дијахронијског аспекта. Дате су напомене о њиховој етимологији, као и преглед инвентара и значења ових речи у старословенском језику на основу података које пружа Slovník jazyka staroslovĕnského. Значења просторних заменичких прилога разматрана су у оквиру теорије семантичких локализација, а према подели на заменичкоприлошке локализаторе и заменичкоприлошке квантификаторе, у оквиру које су били релевантни критеријуми говорног лица (код локализатора) и директивности. Кратак преглед значења ових прилога у старословенском језику показао је одређене специфичности овог подсистема заменичких прилога.</p> Јелена Стошић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 DE LA SÉMANTIQUE DU PRONOM PERSONNEL DE LA 2e PERSONNE DU PLURIEL EN FRANÇAIS ET EN SERBE https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/644 <p>En français et en serbe, la valeur sémantique principale du pronom personnel de la 2e personne du pluriel est de marquer un ensemble d’interlocuteurs ou un ensemble d’individus qui inclut au moins un interlocuteur, mais qui exclut toujours le locuteur. Outre cette signification, les formes pronominales vous et vi disposent d’autres valeurs d’emploi qui sont multiples et qui leur sont en général communes, mais qui révèlent des spécificités dans leur fonctionnement syntactico-sémantique. Dans cet article, notre attention se porte sur leurs valeurs suivantes : (a) l’identité du groupe d’interlocuteurs et (b) l’identité soulignée du groupe d’interlocuteurs, en tant que leurs traits distinctifs, (c) la possessivité ou le sens du datif possessif, valeur caractérisant tous les pronoms personnels, et (d) la signification du datif éthique, particularité qui concerne uniquement les pronoms des deux premières personnes du singulier et du pluriel. Notre objectif est de déterminer les similitudes et les divergences dans la concrétisation des valeurs sémantiques mentionnées entre les deux langues observées. En nous appuyant sur la méthode descriptive et le procédé contrastif, nous faisons notre analyse sur le matériel constitué d’exemples tirés d’oeuvres littéraires d’auteurs français et serbes et de leur traduction respectivement en serbe et en français. Comme point de départ théorique, nous prenons des explications et des définitions exposées par la littérature linguistique qui étudie la catégorie<br>grammaticale de pronoms personnels en français et en serbe.</p> <p>&nbsp;</p> Selena Stanković Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 SYNONYMES COMME UN DES PROBLÈMES DE TRADUCTION DU FRANÇAIS VERS LE SERBE SUR L’EXEMPLE DE L’ACCORD DE CIEL OUVERT ET DES ACTES ANNEXES https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/645 <p>En partant du modèle théorique situationnel (dénotatif) de la traduction et du principe d’équivalence fonctionnelle (CATFORD 1965), nous porterons notre attention particulière aux types de relations sémantiques, c’est-à-dire à la synonymie entre les termes juridiques français et serbes. Lorsque nous analysons l’original français et la traduction serbe de l’Accord de ciel ouvert et des actes annexes, malgré des instructions clairement définies dans le Manuel de traduction des actes juridiques de l’UE, il y a une incohérence de terminologie, ce qui conduit à une confusion dans l’interprétation des documents. Nous montrerons également que dans certains cas le traducteur n’a pas utilisé de solutions de traduction adéquates et que les significations des lexèmes donnés dans le contexte approprié ne sont pas suffisamment nuancées.</p> Nađa Miljković Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 LES QUESTIONS, CONSIGNES ET ACTIVITÉS COMME FACTEUR DE CONSTRUCTION DES SAVOIRS DANS L’APPRENTISSAGE DU FLE https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/646 <p>Les questions, consignes et activités font partie intégrante de tout manuel. Leur rôle est de permettre et de faciliter l’apprentissage et l’évaluation de l’apprenant lui demandant une réponse, l’incitant à une activité et surtout créant des situations propices à l’apprentissage. Le processus de l’apprentissage ne consiste pas en accumulation des savoirs. Par contre, apprendre c’est construire des savoirs par l’activité de l’apprenant. C’est la raison pour laquelle le manuel voire les questions, consignes et activités doivent permettre les situations dans lesquelles l’apprenant peut agir d’une façon active et construire les savoirs. Les questions et consignes sont justement conçues et formulées de manière à mener l’apprenant vers la construction des savoirs à travers la réalisation des tâches et des activités. Un emploi réfléchi de ces outils didactiques permet un travail centré sur l’acquisition et la maîtrise des compétences ciblées.<br>Dans le présent article, on analyse les questions, consignes et activités présentes dans quelques manuels du FLE récents (Belleville, Panorama, Tout va bien !, Version originale) et les compétences visées ainsi que la manière dont leur acquisition se réalise. On essaie de répondre si les questions et consignes accompagnant les documents écrits, plus précisément les textes littéraires dans les manuels du FLE ont d’autres fonctions que la compréhension du texte ; si elles incitent l’apprenant à la réflexion et à un comportement actif devant le texte, si elles le motivent à un travail autonome, développent une réflexion critique et créative, etc.</p> Vesna Simović Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 COMMUNITY AND FAN TRANSLATION: POTENTIALS FOR NEW DIRECTIONS IN TRANSLATION STUDIES IN THE DIGITAL SPACE https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/647 <p>The aim of this paper is to present two relatively new trends in Translation Studies in the digital space and to present some of the interdisciplinary implications new directions might have in Translation Studies in the future. Not only does the digital space provide new tools and technologies, but it also enables the investigation of phenomena and practices beyond existing interdisciplinary relationships that Translation Studies has established so far. In this paper we shall present the relatively new trends of community translation and fan translation with the aim to draw attention to the necessity to investigate these two forms of translation further as they may be beneficial to all stakeholders in translation, i.e. researchers, practitioners, trainees and representatives in the translation industry at large. The final presentation of the potential implications of new interdisciplinary directions might motivate theoretical investigations of Translation Studies in the digital space that may have been underestimated so far with the outcome to open a door to the application of community and fan translation in a context beyond the entertainment industry where they currently occur.</p> Jasmina Đorđević Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 КАТЕГОРИЈАЛНА ОБЕЛЕЖЈА ИМЕНИЦА У НЕМАЧКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ЊИХОВО ПРЕДСТАВЉАЊЕ У ВИШЕЈЕЗИЧНИМ СТРУЧНИМ РЕЧНИЦИМА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/649 <p>Предмет овога рада је утврђивање морфолошких карактеристика именица у немачком и српском језику и начина њиховог представљањa у вишејезичним стручним речницима објављеним у другој половини двадесетог века. Урађена је анализа именица у немачком и српском језику, без обзира да ли се ови језици налазе у позицији језика изворника или језика циља. Циљ рада је да се утврди у којој мери се морфолошке категорије рода, броја и падежа нaводе уз именице у немачком и српском језику у вишејезичним стручним речницима с обзиром на ограниченост простора и компликовано устројство речника овог типа због пратећих регистара који су њихов неизоставан саставни део. Добијени резултати посматрају се у контексту потреба корисника стручних речника који углавном немају филолошко образовање, па је стога присуство граматичких информација уз одредницу веома битно за успешно коришћење речника.</p> Добрила Бегенишић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ЗБИРАЈТЕ СЕ МОМЕ И ДЕВОЈКЕ: СРПСКИ СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ ВЕЗАНИ ЗА ЗБОРЊАК – ТЕРЕНСКА ИСТРАЖИВАЊA У БЕЛОМ ТИМОКУ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/650 <p>Предмет истраживања у овом раду представљају сегменти свадбених обичаја у Белом Тимоку који се везују за обредне и магијске радње, као и песме које су певане око главног свадбеног хлеба који се на истраживаном терену назива зборњак/зборник, у суседним областима и шире, на српском терену, познат је и под називом саборник, саборњак, соборњак. Ови називи одговарају поменутом ритуалном објекту и његовим функцијама, будући да се током свадбе око зборњака, вршећи различите радње, окупљају чланови заједнице који у њој учествују. Свадба у Тимоку зборњаком почиње, кад га у петак меси комшиница коју домаћица позива да то учини, а завршава се, односно „растура“ ломљењем зборњака и у кувањем попаре од тог хлеба, коју онда кусају прво младенци, а затим и остали присутни млађи чланови заједнице, момци и девојке. У основи главна функција овог ритуалног хлеба је интегративна – радњама око њега потврђује се заједништво групе, које је за премодерног човека традиционлне културе услов опстанка, што се у раду и показује.</p> Зоја Карановић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 LES THÈMES ÉTHIQUES DANS LES CONTES DE DIDEROT https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/651 <p>Le but de cet article est de faire un aperçu des thèmes éthiques traités dans les contes de Denis Diderot (1713‒1784). Dans la période 1769–1776 l’auteur français écrivait ses contes dialogués sur les différents sujets éthiques dont nous avons aujourd’hui : Les Deux Amis de Bourbonne (1770), Entretien d’un père avec ses enfants (1771), le fameux triptyque sur la morale qui se consiste de : Ceci n’est pas un conte (1773), Madame de La Carlière (1773) et Supplément au Voyage de Bougainville (1773/1796). Aussi, Diderot écrivit-il deux dialogues philosophiques, qui appartiennent au genre intermédiaire entre littérature et philosophie : Le Rêve de d’Alembert (1769/1830) et Entretien d’un philosophe avec la maréchale de *** (1776). À travers les chapitres thématiques, en utilisant la méthodologie philologique, notre analyse montrera tous les caractéristiques essentielles de la pensée éthique de Diderot.</p> Milan Janjić Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ОПИС ЧУДА У „ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА“ СВЕТОГА САВЕ И СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/652 <p>У раду се говори о описима чуда која су се, за време његовог земног битисања, пројавила на Светом Симеону, о свечевим постхумним чудотворењима, али и о њиховој паралели са библијским и ранохришћанским чудима. Корпус за ово истраживање представља „Житије Светог Симеона“ Светога Саве и Стефана Првовенчаног. Утврђено је да описи чуда у „Житију Светог Симеона“ одговарају описима Христових јеванђељских чудотворења, као и описима чуда која су чинили ранохришћански светитељи. Циљ рада је да се идентификују поменути описи чуда, као и да се укаже на њихове паралеле. Радом се указује и на особену структуру описа чуда које се сагледава, осим као подразумевани део композиционе схеме житија, и као поджанр у структури хагиографског текста.</p> Сара Немат Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 TОДОРОВА СУБОТА (ТОДОРОВДАН) У МАЛОМ КРЧИМИРУ: ТРАДИЦИЈА И РЕВИВАЛИЗАМ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/653 <p>У раду су представљени резултати истраживања обележавања Тодорове суботе (Тодоровдана) у Малом Крчимиру (Заплање, југоисточна Србија). Након прегледа досадашњих проучавања обреда Тодорица у балканском контексту и реконструкције ритуала сачињеног на основу расположивих студија и етнографске грађе, ауторке пружају слику ове ритуалне праксе, истраживане у оквирима традицијске културе Заплања. Анализирају се уочене промене (редукција ритуалних слојева, система табуа и сл.) и констатује да се у актуелном тренутку прослава Тодоровдана позиционира на размеђи ритуала и манифестације институционализованог типа. Други део студије доноси коментарисане транскрипте теренских разговора који илуструју емско вишегласје. Емски полилог, који некада има и полемички карактер, концентрише се око неколико тематских језгара: интерпретација континуитета и ревивализма, питање „права“ на традицију, носталгична сећања на прошлост и увођење релације некад / сад. У теоријско-аналитичком сегменту прилога обредно-обичајна пракса везана за обележавање Тодоровдана посматра се у контексту „преговарања око аутентичности“, у контексту сличних пракси „новог таласа“ фолклоризма (уз шири осврт на проблем ретрадиционализације у постсоцијалистичкој Србији), те у оквирима њеног значења и значаја с обзиром на специфичности демографске слике Заплања (доминација социјално-интегративних функција у условима изразите депопулације). Коначно, у закључном се делу поставља питање о одрживости праксе, те о могућностима и консеквенцама њеног евентуалног укључивања у систем заштите нематеријалног културног наслеђа.</p> Смиљана Ђорђевић Белић Данијела Поповић Николић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ОБРЕДИ ПРЕЛАЗА У ЖЕНСКИМ БАЈКАМА СРПСКОГ УСМЕНОГ КОРПУСА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/654 <p>У раду се пружа анализа елемената обреда прелаза у женским бајкама српског усменог корпуса (В. С. Караџић, В. Чајкановић, Д. Ђорђевић, В. Бован, С. Марковић, Д. Златковић), који се понајвише уочавају у мотивима иницијације, трудноће и свадбе. Највише простора посвећено је иницијацији, која у женској бајци подразумева одређене теме, мотиве и просторе. У свом корену, женска иницијација везана је за простор куће (Пепељуга). Слободним мешањем са другим типовима бајки, па и бледењем самих обреда у традицији, јунакиња је постепено напуштала кућу (круг бајки о маћехи и пасторки), да би напослетку и сама могла, као мушки јунак, да ,,пође у свет” (круг бајки о потрази жене за изгубљеним мужем).</p> Александра Миљановић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ФИГУРА АНЂЕЛА У ПОЕЗИЈИ Р. М. РИЛКЕА И МУЗИЦИ ЛОРИ АНДЕРСОН https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/655 <p>Рад настоји да доведе у везу фигуру анђела из поезије Р. М. Рилкеа и музичких нумера Лори Андерсон, узимајући у обзир пре свега песничку збирку Девинске елегије и албум Чудни анђели. Унутар јудео-хришћанске традиције, из које потичу, анђели су схваћени као бестелесна божанска дејства, чисто духовна бића предивног гласа и гласници који обављају посредничку функцију између бога и човека. Савремена „културна индустрија“ пак допринела је пролиферацији и декоризацији представе анђела те доместификацији искуства оностраног. Насупрот томе, Р. М. Рилке и Лори Андерсон наглашавају нелагодну туђост „анђеоских порука“ и немогућност њихове потпуне асимилације од стране људи. Међутим, док је у поезији Р. М. Рилкеа анђео метафора највише индивидуалне могућности човека, посебно његових стваралачких односно песничких потенцијала, код Лори Андерсон се домен анђеоског деловања – трагом идеја Валтера Бенјамина – проширује и на аспекте друштвено-политичке солидарности и повезивања.</p> Јован Букумира Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 НУДМИР И ЛУДМЕР: ЈОШ ЈЕДНОМ О ТОПОНИМУ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/656 <p>У чланку се полази од расветљујућег и обухватног рада о етимологији источнобосанског топонима/хоронима Лудмер и Лудмèрија Александра Ломе, где је аутор са опрезом дао „хипотетичну реконструкцију” као закључак, услед немогућности да пронађе недвосмислене историјске потврде пре 1900. Даљом претрагом, проналазе се додатне историјске потврде, или пак нова читања старих у периоду 1530–1712/13, као и прва недвосмислена историјска потврда 1363. у облику *Нудмūр и Нудмирија, на лат. Nudmiria. Коригује се Ломина етимологија тако да топоним/хороним потиче од *Нудмūр (ген. *Нудмūрја) односно *Нудмūр пòток (ген. *Нудмūрја пòтока) „Нудмиров поток”, што је изведено од личног имена Нудмūр, старије, несинкопирано, *Нудимūр. Ово старо српско лично име Нѹдьмирь забележено је у Крушевском поменику из времена пре краја XV в., а значење му је „ко (силом) принуди на / изнуди (мировни) споразум, мир”, и спада у тип именâ на -мūр са негативном семантиком.</p> Жарко Вељковић Милан Војновић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ЗООНИМИ У ФУНКЦИЈИ ИНВЕКТИВЕ: ДА ЛИ ЈЕ ЧОВЕК ЧОВЕКУ САМО ВУК? https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/657 <p>Секундарне семантичке реализације именица чија је примарна функција да именују животиње могу се односити како на предмете тако и на лица. Продуктивност секундарних значења која реферишу на лице веома је висока, понајвише када се њима указује на негативне карактеристике.<br>Овај рад се првенствено бави анализом и класификацијом инвективних секундарних значења забележених под одредницама за зоониме у руским и српским речницима. Резултати истраживања формирани су на основу поређења како секундарних значења тако и самих зоонима код којих су се таква значења развила у руском, односно српском језику. Поред лексичко-семантичких карактеристика, водећи се принципима компаративне анализе, у раду ћемо се осврнути и на творбени аспект, као и на особености развоја вишезначности.<br>У току истраживања примењиване су традиционалне лингвистичке методе: метода узорковања, лексичко-семантичка, компаративна, дескриптивна метода, квантитативна анализа и, када је грађа то захтевала, анализа речничких дефиниција.</p> Јелена Лепојевић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 НАЗИВИ БИЉАКА У МИКРОТОПОНИМИЈИ БУЏАКА – СЕМАНТИЧКО-ТВОРБЕНИ АСПЕКТ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/658 <p>У раду се са семантичко-творбеног аспекта анализирају микротопними који су изведени од назива биљака, односно лексеме које су мотивисане фитонимом. Грађа броји око 360 (од укупно 3170) микротопонима који су ексцерпирани из Микротопонимије Буџака Ј. Динића. Циљ рада је да се укаже на функцију коју имају фитоними приликом именовања локалитета, али и да се утврди заступљеност појединих творбених модела.</p> Сандра Савић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 СОЦИОЛИНГВИСТИЧКИ ПРИСТУП НЕКИМ ФОНЕТСКИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА ГОВОРА МЛАДИХ ВРАЊАНАЦА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/659 <p>Спроведено социолингвистичко истраживање усмерено је на испитивање следећих фонетских карактеристика у говору младих Врањанаца: полугласника, доследног екавизма у одричним облицима глагола јесам, губљења сугласника х и рефлекса -(ј)а од финалног л у наставку радног глаголског придева глаголског придева мушког рода. Наведене језичке варијабле посматрају се у односу на оне друштвене варијабле које су релевантне за језичко понашање деце: узраст, пол, образовање родитеља, место становања, похађање вртића / школе. Имајући у виду интензивно варирање дијалекатских и стандарднојезичких облика под утицајем стандардног језика, својствено говору младих, циљ нашег истраживања је да се опишу одређене фонетске карактеристике и прикажу њихове варијације, а затим да се утврди њихова заступљеност у говору младих Врањанаца и условљеност нејезичким факторима. Анализиране фонетске карактеристике показују варијабилност и висок степен изложености промени, замени стандарднојезичким формама. Највећу стабилност показује губљење сугласника х, а најмању екавски облици несам, неси..., на основу чега се може говорити о даљем правцу развоја фонетског система врањског говора. Нејезички чиниоци, у извесној мери, утичу на употребу фонетских дијалектизама, осим узраста – са узрастом се не смањује фреквенција дијалекатских облика.</p> Драгана Станковић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 КОМУНИКАТИВНА ФУНКЦИЈА УМЕТНУТИХ РЕЧЕНИЦА У ДЕЛУ DIALOGO SOPRA I DUE MASSIMI SISTEMI DEL MONDO ГАЛИЛЕА ГАЛИЛЕЈА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/660 <p>раду анализирамо комуникативну функцију уметнутих реченица које су у великој мери присутне у делу Дијалог о два главна система света италијанског научника Галилеа Галилеја. Осим изузетне важности овог дела за науку, оно представља репрезентативни пример коришћења народног језика у функцији исказивања научних знања и тиме даљој дифузији науке. У том смислу, синтакса чини посебно упечатљив језички ниво. Писац синтаксу у знатној мери реорганизује и кодификује, повећавајући фреквентност појединих елемената који су се до XVII века слабо користили. Наш циљ је да покажемо како један синтаксички елемент – уметнута реченица – доприноси комуникацији између научника и публике, утичући на тај начин директно и на разумљивост научног садржаја. Истраживање функција овог специфично употребљеног синтаксичког елемента сагледаћемо у ширем контексту дијалошког жанра чију динамичност Галилеј користи за представљање својих, а тиме и модерних научних ставова и сазнања, надовезујући се, али и надограђујући ову античку прозну форму, посебно прикладну за језичко експериментисање.</p> Јелена Дрљевић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 МОРФОСИНТАКСИЧКЕ И ПРАГМАТИЧКЕ ОСОБИНЕ ГЛАГОЛА ЛЮБИТЬ(СЯ) И ВОЛЕТИ (СЕ) КАО ЕКСПОНЕНАТА ГЛАГОЛА СА ЗНАЧЕЊЕМ ПОЗИТИВНИХ ОСЕЋАЊА У РУСКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/661 <p>У раду се сагледавају лексикографске, морфосинтаксичке и прагматичке особине глагола позитивно денотираних осећања у руском и српском језику – любить и волети, као и њихових рефлексивних облика – любиться и волети се у циљу дефинисања категоријалних карактеристика које би у потоњим истраживањима глаголске лексике с истоветним или сличним значењем служиле као демаркациони критеријуми класификацијe материјала. Дакле, упоређују се речничке дефиниције глагола любить(ся) и волети (се), њихов валенцијски и прагматички потенцијал, као и ограничења у употреби, те предлажу одређени маркери који могу представљати поредбену и класификациону матрицу приликом потоње анализе како граматичких деривата посматраних лексема, тако и свих других које спадају у дату лексичко-семантичку групу.</p> Тијана Балек Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 РАЗГОВОРНИ ЈЕЗИК У РОМАНУ СТИЛСКЕ ВЕЖБЕ РЕМОНА КЕНОА И ЊЕГОВ ПРЕВОД НА СРПСКИ ЈЕЗИК https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/662 <p>У овом раду пажњу усмеравамо на лексику француског разговорног језика, као својственог чиниоца сваког функционалног стила, присутну у роману Ремона Кеноа Стилске вежбе (Raymond Queneau, Les exercices de style, 1947, Paris: Gallimard) и њен превод на српски језик (Remon Keno, Stilske vežbe, 2008, Beograd: Paideia, prevodilac Danilo Kiš).<br>Истраживање се одвија у неколико етапа. Најпре испитујемо да ли ексцерпирани лексички елементи из оригинала (именице, придеви, глаголи/глаголске конструкције, прилози) разговорног језика добијају преводне еквиваленте који припадају такође разговорном језику. Затим сагледавамо којим се преводилачким механизмима преводилац служи како би пренео разговорни дух оригиналне слике. Преводилачке технике којима описујемо пренос лексичких елемената јесу оне које је саставио британски теоретичар Питер Њумарк (Peter Newmark, Textbook of Translation, 1988), ослањајући се на поставку канадских лингвиста Жан-Пола Винеа и Жана Дарбелнеа (Jean-Paul Vinay et Jean Darbelnet, Stylistique comparée du français et de l’anglais, 1977).<br>Полазећи од претпоставке да ће лексика разговорног француског регистра у великој мери бити пренета еквивалентима идентичног регистра, односно разговорног функционалног стила српског језика, долазимо до резултата који нам потврђују полазиште, али исто тако и упућују на то да у се у циљном језику појављују преводни еквиваленти који не припадају разговорном језику.</p> Наташа Живић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 MORBUS JOCOSUS ET MEDICUS RIDENS : МЕДИЦИНСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА У СРПСКОМ ПРЕВОДУ ГАРГАНТУЕ И ПАНТАГРУЕЛА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/663 <p>У раду се разматрају улога и значај медицине у књижевном делу Франсоа Раблеа (који је био и лекар) кроз традуктолошку анализу српских преводних еквивалената за Раблеове медицинске термине. Медицина је, како сматра Бахтин, била веома популарна међу хуманистима, а Рабле јој је у свом роману дао сопствени печат кроз бављење венеричним болестима и шаљиву анатомију понекад оличену у готово бесконачним набрајањима делова људског тела, гротескно изобличених, преувеличаних. Имајући у виду Раблеов однос према медицини и људском телу, те Њумаркове и Берманове ставове о превођењу техничких термина, у раду се анализира преводилачки поступак делимичног превода (најчешће промена језичког регистра), којим се служи српски преводилац, Станислав Винавер, са циљем да се провери да ли овај преводилачки поступак, у традуктологији често сматран недовољним, неадекватним, може да у циљном језику и култури оживи Раблеову веселу медицину, његовог и насмејаног лекара, односно да код читаоца из циљне културе изазове смех којем Рабле, и озбиљно, приписује терапеутску улогу.</p> Татјана Ђурин Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 АНАЛИЗА РОДНО ОСЕТЉИВИХ ТЕРМИНА У ПРАВНИМ ДОКУМЕНТИМА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/664 <p>У овом раду анализирамо родно осетљиве термине у документима законодавно-правног стила српског језика из две перспективе: из лингвостилистичке перспективе истражујемо језичка средства којима се именују женска звања и занимања у правним документима, док из перспективе правне регулативе разматрамо активности које правни документи доносе са циљем спровођења родне равноправности. Циљ истраживања је да се утврде сва могућа језичка средстава за остваривање родне равноправности у правним документима, те да се препознају разлози који доприносе употреби таквих средстава. Резултати лингвостилистичке анализе потврђују да се у правним документима употребљавају родно осетљиви термини исказани морфолошким и синтаксичким средствима, као и да су синтаксичка средства бројнија. Синтаксичка средства употребљавају се у случајевима када: 1) морфолошка форма није лексикализована, 2) морфолошка форма има више значења, 3) морфолошка форма има и негативно значење. Резултати из угла законодавно-правног оквира потврђују да су захтеви изнети у правним документима ограничени на само један домен језичких средстава. На основу анализе захтева које правни документи прокламују, а у складу са доступним језичким средствима употребљеним у њима, закључили смо да би захтеве који се тичу језичких средстава требало проширити како би се родна равноправност неометано реализовала у свим сферама друштва.</p> Ивана Митић Андреј Благојевић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 DIE KOMPONENTE MAGEN / ŽELUDAC IN DEUTSCHEN UND SERBISCHEN PHRASEOLOGISMEN https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/665 <p>Die vorliegende Arbeit vergleicht und analysiert deutsche Phraseologismen mit der Komponente Magen mit den serbischen Äquivalenten. Die Arbeit soll die Unterschiede und Ähnlichkeiten der Phraseologismen zeigen, aber gleichzeitig werden diese nach dem Äquivalenzgrad in verschiedene Klassen gegliedert, was auch das Ziel der Arbeit darstellt. Nach der Klassifizierung nach dem Äquivalenzgrad erfolgt eine Einteilung in drei semantische Gruppen. Die Arbeit basiert auf der kontrastiven Methode und kann als Hilfe für Germanistikstudenten dienen, aber auch im Fremdsprachenunterricht Gebrauch finden. Es wurden ein- und zweisprachige Wörterbücher zur Zusammenstellung des Korpusteils verwendet, dabei wird die deutsche Sprache als Ausgangssprache und das Serbische als Zielsprache betrachtet. Die Ergebnisse zeigen, dass nur ein geringer Grad der Übereinstimmung auftritt, da nur 4 Beispiele Volläquivalenz aufweisen. Die größte Gruppe bilden die Phraseologismen mit Nulläquivalenz mit 12 Beispielen. Insgesamt wurden 21 Beispiele gefunden.</p> Katarina Stamenković Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 УЛОГА ПОЈМОВНЕ МЕТАФОРЕ ПУТОВАЊА У ФРАЗЕОЛОГИЗАЦИЈИ ЛЕКСЕМЕ ПУТ НА ПЛАНУ РУСКОГ, СРПСКОГ И ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/666 <p>У раду истражујемо основне принципе развијања појмовне метафоре ПУТОВАЊА на материјалу лексеме пут у саставу фразеолошких јединица у руском, српском и енглеском језику. Циљ нашег истраживања представља утврђивање сличности и разлика између анализираних метафоричних израза у сва три језика. Као теоријски оквир послужила нам је теорија појмовне метафоре и сликовних схема, док се методолошки ослањамо на контрастивни метод у анализи. Полазећи од претпоставке да је концептуализација појма пут врло слична у истраживаним језицима, утврдили смо да је највећи број ексцерпираних фразеолошких јединица у сва три језика у кореспондентном или еквивалентном односу.</p> Емилија Јовић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 NEWLY CREATED BLENDS AND COMPOUNDS IN THE ENGLISH LANGUAGE RELATED TO THE COVID-19 PANDEMIC https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/667 <p>This paper aims to investigate the possible interpretations of the new expressions in the English language emerging during the COVID-19 pandemic. The current pandemic and the numerous subsequent profound changes in everyday life have proved to be a fertile ground for the creation of various expressions being increasingly used to describe these different social circumstances. The corpus of the study comprises more than 50 expressions that were collected using different internet tools and platforms. Blending and compounding seem to be the dominant processes for creating the recorded neologisms. Interpretation processes of the expressions with more than one meaning were examined within the framework of the Relevance theory. Since the aim of this paper is to examine the interpretation process of expressions that have specific morphological structure (blends and compounds). Since decomposition is an important step in the interpretation of these expressions, an additional goal is imposed – the analysis of morphological processes involved in their creation. The morphological transparency of neologisms (the level or degree of identifiability of the splinters and bases) is related to our ability to interpret them in the intended way. Furthermore, the interpretation is undoubtedly easier in an appropriate/available/specific context, but this study points to the possibility of the context being as important in the interpretation of compounds (more morphologically transparent) as it is with blends (less transparent). Namely, the neologisms analyzed in this paper comprise at least two concepts and in order to arrive at the intended meaning of an expression, the hearer needs to construct an ad hoc concept, and therefore access the encyclopedic entries of the concepts utilized in creating the neologism. Choosing the correct (intended) properties from the encyclopedic entry, now featuring in a newly created concept, is strongly influenced by the context. This could be one of the reasons for the fact that numerous novel expressions in the English language have more than one meaning (hence interpretation) attested by their recorded use.</p> Nina Manojlović Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА БРАКА И СРОДНИХ ПОЈМОВА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/668 <p>Предмет рада је концептуализација појмова из лексичко-семантичког поља брак код студената Филозофског факултета у Нишу. Циљ је да се открије ментална слика о браку и сродним појмовима из перспективе младих путем испитивања метафоризације издвојених појмова. У истраживању је примењен асоцијативни метод. Као инструмент истраживања коришћен је асоцијативни тест у коме су ексцерпирани примери дати као стимулуси. Резултати теста представљени су квантитативно и квалитативно. Анализа показује да се код већине појмова појављују срећа, љубав, венчање, породица и поштовање као реакције испитаника. Издвојене су и доминантне концептуалне метафоре у грађи: БРАК ЈЕ ПУТОВАЊЕ, ПОРОДИЧНИ ДОМ ЈЕ ГНЕЗДО, БРАЧНИ ДРУГ ЈЕ ОСЛОНАЦ, БУРМА ЈЕ ОБРУЧ, МАТИЧАР ЈЕ СУДИЈА, НОВИ ЧЛАН ПОРОДИЦЕ ЈЕ ЖИВОТИЊА. Испитивање показује опречне ставове младих према браку, а као чешће истичу се позитивне реакције.</p> Ђорђе Шуњеварић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ПЕРЦЕПЦИЈА АНГЛИЦИЗАМА ОД СТРАНЕ СТУДЕНАТА КОМУНИКОЛОГИЈЕ И НОВИНАРСТВА И СТУДЕНАТА АНГЛИСТИКЕ – ПСИХОЛИНГВИСТИЧКИ ПРИСТУП https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/669 <p>Овај рад бави се тиме како студенти са Департмана за комуникологију и новинарство, као и студенти Англистике перципирају новије англицизме, и то искључиво оне које у Речнику новијих англицизама „Du yu speak anglosrpski“ (Васић, Прћић и др., 2001) класификују као „потпуно неоправдане“. Ови студенти одабрани су као представници тзв. специјалних корисника језика, односно корисника језика који ће кроз деловање у оквиру својих будућих професија у великој мери утицати на употребу српског језика уопште. У складу са методолошким принципима преузетим из психолингвистике, формулисане су две хипотезе. Прва хипотеза подразумева да ће студенти оба департмана имати смањену свест о англицизмима у свом матерњем језику због уроњености у енглески као страни језик, односно свет масовних медија у коме доминирају англицизми, док друга хипотеза подразумева управо супротан сценарио: да ће њихова свест управо због поменуте „уроњености“ бити повећана. Студентима-испитаницима представљен је упитник са Ликертовом скалом на којој је требало да оцене ваљаност реченица са англицизмима или идентичних реченица са преводним еквивалентима ослањајући се на своју интуицију изворног говорника. Прикупљени подаци затим су статистички обрађени коришћењем АНОВЕ и т-теста, а резултати су потврдили другу хипотезу.</p> Ивана Шоргић Никола Татар Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ПИТАЊЕ КОГНИТИВНИХ ПРЕДНОСТИ БИЛИНГВИЗМА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/670 <p>У раду је дат основни преглед досадашњих релевантних истраживања о когнитивним предностима билингвизма. Уочено је да су погледи на билингвизам најпре били негативни, тј. сматрало се да је ометао когнитивни развој детета, али касније му је призната когнитивна предност, нарочито у погледу извршних функција, попут инхибиције и контролисања пажње, као и радне меморије. У тим истраживањима показано је и да билингвизам има трајно позитиван утицај на очување когнитивних способности у каснијем животном добу. У раду је представљено и скорашње опречно мишљење о предности билингвизма, настало након метаанализе истраживања која предност наводно доказују.</p> Ана Крстић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 МОГУЋНОСТИ ПРОУЧАВАЊА ДЈЕЛА СВЕТИСЛАВА МАНДИЋА У НАСТАВИ КЊИЖЕВНОСТИ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/671 <p>У раду се бавимо истраживањем оправданости увођења дјела Светислава Мандића у обавезни наставни програм предмета Српски језик и књижевност у гимназијама и средњим стручним школама. Оправданост његовог наставног проучавања поткрепљујемо разматрајући: књижевну вриједност дјела Светислава Мандића; могућност изучавања поезије у контексту Мандићевог живота и стваралаштва у домену сликарске умјетности, те његовог теоријског бављења историјом српске умјетности; могућност корелације са садржајима других предмета, укључујући и предмете који се баве изучавањем природних наука; компаративно тумачење дјела Светислава Мандића у контексту савремене српске књижевности/поезије. Циљ рада је да освијетлимо разлоге зашто поезија Светислава Мандића треба да се нађе у школским програмима и понудимо могуће наставне приступе.</p> Нина Говедар Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ЕФИКАСНОСТ МИКРОНАСТАВЕ У РАЗВИЈАЊУ ПРАКТИЧНИХ АСПЕКАТА НАСТАВНИЧКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА АНГЛИСТИКЕ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/672 <p>Микронастава, као саставни део иницијалног образовања будућих наставника страних језика, омогућава стицање практичних наставних искустава пре обављања саме школске праксе. Овај скраћени наставни формат помаже студентима ‒ будућим наставницима и рефлексивним практичарима ‒ да стекну основне наставне вештине и самопоуздање приликом подучавања, да у пракси примене усвојене теоријске принципе и наставне технике, да открију јаке и слабије стране својих наставних стилова и др. У оквиру скраћеног наставног сегмента студенти подучавају своје колеге самостално изабраним наставним темама, циљано посматрају и критички анализирају одређене аспекте практичне изведбе, и добијају конструктивну повратну информацију од наставника и својих колега.<br>Циљ овог рада јесте испитивање места и улоге микронаставе као искуствено-рефлексивне праксе у оквиру курса Методика наставе енглеског језика. За потребе рада спроведено је анкетно истраживање међу студентима треће године англистике како би се утврдила ефикасност микронаставе за развијање њихових почетних наставних вештина. На основу перцепције студената англистике покушаћемо да установимо на који начин и у којој мери овај облик рада може да им буде од помоћи да стекну практична искуства и вештине. Резултати спроведеног истраживања ће имати корисне педагошке импликације на потенцијално унапређење микронаставе, како би се студенти још ефикасније и темељније припремили за будућу школску праксу.</p> Радмила Бодрич Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 АКТИВНОСТИ ЦЕНТРА ЗА СРПСКИ КАО СТРАНИ И НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ ОД ОСНИВАЊА ДО ДАНАС https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/673 <p>У раду је представљен рад Центра за српски као страни и нематерњи језик при Департману за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Аутор настоји да анализом годишњих извештаја матичне институције објасни начин организације и функционисања Центра, као и да представи остварене резултате ангажованих наставника и сарадника у периоду од његовог оснивања 2013. године до краја 2020. године. Резултати спроведеног истраживања показују да се основна функција Центра реализује кроз разноврсне наставне и ненаставне активности: организацију курсева српског језика као страног, проверу знања, организовање округлих столова, учешће на конференцијама и пројектима и публиковање наставних материјала и научноистраживачких радова. Центар у понуди има чак шест различитих курсева (индивидуалног и групног карактера) и три врсте тестирања, која се могу реализовати у учионици или путем интернета. До данас је кроз просторије Центра прошао сто тридесет и један ученик који је похађао наставу и једанаесторо ученика који су били подвргнути тестирању ради издавања одговарајућег сертификата.</p> Александар Новаковић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 СТАВОВИ НАСТАВНИКА О ФУНКЦИЈИ ЈЕЗИКА У БИЛИНГВАЛНОЈ НАСТАВИ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/674 <p>Билингвална настава као предмет истраживања из угла методике и дидактике наставе страних језика као и методике наставе стручних предмета обухвата многе аспекте наставе. Један од важнијих је свакако страни језик, a могуће теме истраживања су језик наставе, језик ученика или језик наставника. Циљ овог рада је анализа ставова наставника о сврси и функцији језика у двојезичној настави, а фокус на језику наставника. Ово истраживање је основа за увид у потребе наставника у двојезичној настави у погледу језика и доношење предлога о језичком усавршавању и наставним материјалима. Испитани су ставови наставника у две гимназије у којима ова врста наставе постоји неколико година. Показало се да постоји потреба за повећањем језичког нивоа, сталним језичким усавршавањем, материјалима на страном језику, различити ставови о улози страног лектора у билингвалној настави, а слично схватање сврхе и функције страног језика у билингвалној настави.</p> Невенка Јанковић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 PUTOVANJE ULEVO: PREPEVI PESAMA VIKTORA IGOA IZ ZBIRKE KONTEMPLACIJE https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/675 <p>/</p> Nevenka Balanesković Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 КРИТИЧКИ ПОЧЕЦИ ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ У ЧАСОПИСУ МЛАДА КУЛТУРА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/676 <p>Циљ овог рада је осветљавање недовољно истраженог подручја рада Гроздане Олујић, које се односи на њена прва књижевнокритичка остварења. Зачетке њеног есејистичког и књижевнокритичког рада налазимо у часопису Млада култура који је излазио у периоду од 13. новембра 1952. до 6. јуна 1957. године. У раду се разматрају замеци књижевне критике заступљене у овом часопису, у периоду када је ова књижевница имала око двадесет година. Гроздана Олујић инклинира импресионистичкој критици кроз целокупан стваралачко-критички рад у часопису Млада култура. Рад прати сазревање Гроздане Олујић као књижевног критичара, као и утицај који је часопис Млада култура имао на формирање њених методолошко-критичких ставова.</p> Катарина Миленковић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ГЕНЕЗА ЧИТАЊА КЊИЖЕВНОГ ДЈЕЛА ПЕТРА КОЧИЋА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/677 <p>Постоје писци српске књижевности чије дјело независно од било каквих актуелних поетика и теоријско-методолошких приступа привлачи наглашено интересовање критике и публике. Несумњиво је међу њима и Петар Кочић (1877–1916), који дуже од сто двадесет година представља подједнак изазов за читање и тумачење.</p> Горан Максимовић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 НОВА ЧИТАЊА КЛАСИКА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/678 <p>Монографија Вештина приповедања – наратори прозног света Драгослава Михаиловића аутора Јелене В. Јовановић састоји се из десет поглавља, при чему првих неколико говоре о књижевноисторијској контекстуализацији стваралаштва Д. Михаиловића („О прози новог стила у књижевноисторијским и критичким пресецима: некад и сад”), теоријским оквирима за анализу одабраних текстова(„Како је наративност заменила наратив”), техници сказа као окосници Михаиловићевог романескног опуса („Јунак-приповедач у делима Драгослава Михаиловића”), приповеткама које воде до обимнијих остварења писаних техником сказа („Од приповетке ка роману”), док се у другом делу ауторка бави оним романима у којима се уочавају елементи сказа („Сказ као стожер естетике Михаиловићевих романа”, „Знаци присуства подразумеваног писца у сказном свету Михаиловићевих романа”, „Лице и наличје Љубе Шампиона, Петрије, Жике Курјака и сл.”). На крају монографије изнети су закључци истраживања и дат списак библиографских јединица.</p> Снежана Милосављевић Милић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ОД ТЕОРИЈЕ ЧИТАЊА ДО ПОЕТИКЕ ЧИТАЛАЦА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/679 <p>Монографија Мирјане Бојанић Ћирковић Читалац у науци о књижевности – од антике до савремених теорија читања састоји се из следећих делова: I. Концепт читаоца у књижевнотеоријској дијахронији, II. Аспекти рецепције и статус читаоца у античким поетичким списима, III. Процес читања и концепти читалаца од феноменологије до теорије рецепције, IV. Ка теоријама читања као методолошкој оријентацији, V. Критика читалачког одговора, VI. Посткласичне теорије читања, VII. Синтезе, VIII. Апликативност посткласичних концепата читалаца, IX. Регистар појмова, X. Литература.</p> Снежана Милосављевић Милић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 НАРАТОЛОШКО УРАЊАЊЕ У ФИКЦИОНАЛНЕ СВЕТОВЕ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/680 <p>Монографија Кроз фикционалне светове Снежане Милосављевић Милић обједињује четрнаест студија раздељених у два тематска оквира. У првом, жанровском, ауторка, следећи најактуелнија истраживања из области когнитивне наратологије, прати поступке уобличавања како мањих морфолошких јединица, (описа, на пример) тако и жанрова на граници (песме у прози, кратке приче), до ширих протежнијих форми: циклуса.</p> Драгана Вукићевић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ИСТОЧНИК МАГИЈСКОГ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/681 <p>Крајем 2019. године објављена је књига проф. др Јасмине Јокић Магијско извориште поетског – огледи о усменој лирици. Она представља збирку студија посвећених разноврсним проблемима усмене лирике и изузетно је значајан прилог изучавању лирске народне поезије српског народа, као и његове традиције и културе. Вредности студија које су доминантно усмерене ка обредној поезији и магијским наративима уочавају се на више планова: од разноврсности тематике, интересовања за више усмених лирских врста, увида у шире територијалне оквире, до приступа истраживачком материјалу и примене одговарајућих теоријско-методолошких поставки и аналитичког апарата.</p> Данијела Поповић Николић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ — ИЗМЕЂУ СЕЋАЊА И ЗАБОРАВА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/682 <p>Године 2020. у издању Центра за српске студије у Бањалуци објављен је зборник радова Светозар Ћоровић (1875–1919) којим је обележена стогодишњица смрти Светозара Ћоровића.</p> Соња Ђорић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 СТО ДВАДЕСЕТ ГОДИНА РАДА ДРАИНЦА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/683 <p>Симболичних сто двадесет година од рођења Рада Драинца (1899–1943) нису прошле незапажено ни у научном свету ни међу поштоваоцима његовог књижевног дела. Српском песнику није посвећен само зборник радова Књижевно дело Рада Драинца – ново читање већ је под истим именом одржан научни скуп 26. и 27. августа 2019. године у Нишу и Прокупљу у организацији Огранка САНУ у Нишу, Народне библиотеке „Раде Драинац” у Прокупљу као и Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Повод научног скупа био је већ напоменути јубилеј: сто двадесет година од рођења српског књижевника као и обележавање педесет година постојања књижевне манифестације „Драинчеви дани” одржаване у Прокупљу у организацији Народне библиотеке „Раде Драинац”.</p> Александра Чебашек Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ПРИЧА О ФРАНЦУСКОМ КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ ОД РОМАНИЗОВАНЕ ГАЛИЈЕ ДО РЕНЕСАНСНЕ ФРАНЦУСКЕ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/684 <p>Монографија Француска култура: језик, друштво и духовност кроз епохе др Нермина Вучеља, ванредног професора на Департману за француски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу, представља прву књигу у промишљању историје француске духовности, која обухвата хронолошки период, како јој и поднаслов каже, од романизоване Галије до ренесансне Француске. Монографија се састоји од осам поглавља (од којих свако има више потпоглавља): 1. Култура (13–22), 2. Галија (23–56), 3. Франачка (57–80), 4. Француска у доба Капета (81–140), 5. Англо-француске везе од 11. до 14. века (141–162), 6. Стогодишњи рат 1337–1453. (163–192), 7. Хуманистички покрет у Француској (193–234) и 8. Реформација и верски ратови (235–284), којима претходи текст Уместо предговора (11–12), а које затвара текст Уместо поговора: Монтењ и Ла Боеси (285-292). Монографија је употпуњена и опсежном Библиографијом (295–304), Белешком о аутору (293), те корисним пописом Index nominum (305–341), који представља, више од пуког индекса имена, енциклопедијски додатак о важним личностима из француске културе и историје.<br><br></p> Никола Бјелић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 КЊИЖЕВНО И НАУЧНО ВЈЕРУЈУ ИВАНА НЕГРИШОРЦА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/685 <p>Међу „зборницима у част”, ово дело посвећено Ивану Негришорцу припада не тако честим зборницима где се именица част чврсто везује за сам рад аутора коме су посвећени текстови. За издвајање ове речи као једне од кључних у делу (и тумачењу дела) Ивана Негришорца заслужни су аутори зборника Иван Негришорац: песничке и културолошке доминанте, али и околности у којима је овај стваралац понео награду „Златни крст кнеза Лазара”. Као што је истакла Марија Шљукић, ауторка рада о лирским доминантама у песничкој трилогији Ивана Негришорца, у светлу обележавања осам стотина година аутокефалности српске Православне цркве, светосавска обележја Негришорчевих дела још јасније су засветлела.</p> Мирјана Бојанић Ћирковић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 ЖЕНЕ КОЈИХ ИМА У ДЕЛУ ИВЕ АНДРИЋА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/686 <p>Навршио се читав век како читамо Андрића без дисконтинуитета у интересовању за његов стваралачки опус. Дела једног од најзначајнијих прозаиста српске књижевности 20. века не заобилазе ни, условно речено, нове стратегије читања, где се у другачијим методолошким оквирима његов приповедни свет отвара свежим значењима и увидима који потврђују Андрићеву приповедачку супремацију. Писац који је успео да се научничком преданошћу у детаљном испитивању грађе и спонатном приповедачком делатношћу посвети свим великим темама, успешно је градио мостове између универзалних идеја и сасвим специфичних прича везаних за конкретно време и место. Херменеутички показујући како се опште пресликава у посебно, а посебно потврђује у општеважећем, посветио је много пажње не само педантној изградњи женских ликова, већ и женском принципу и дискурсу о жени, преплићући онтолошко, поетичко и искуствено.</p> Јелена Младеновић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 МЕДИЕВИСТИЧКА ПРОУЧАВАЊА АНАТОЛИЈА АРКАДИЈЕВИЧА ТУРИЛОВА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/687 <p>Иностраног члана Српске академије наука и уметности, Анатолија Аркадијевича Турилова1, са Србијом и српском историјом најпре веже интересовање за, у најширем смислу, српско средњовековље. Иза изузетне упућености у српску медиевистику стоји свестрано образовање руског научника. Након завршених основних студија на Ломоносовљевом универзитету у Москви, А. Турилов уписује магистратуру на Институту за славистику и балканистику Академије наука СССР, где брани магистарску тезу на тему бугарских и српских извора за средњовековну историју Балкана у руској писмености. Касније специјализира из области духовне културе православних Словена средњег века и раног новог века, средњовековне словенске писмене традиције и науке о изворима за проучавање историје.</p> Теодора Бојовић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 СРПСКИ ЈЕЗИК У СВЕТЛУ САВРЕМЕНИХ АКУСТИЧКИХ ИСТРАЖИВАЊА https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/688 <p>Прва фонетска истраживања заснована на методама акустичке анализе говорног сигнала везују се за период почетка XX века, када су разноврсна технолошка открића условила развој ове гране фонетике. У науци у српском језику први радови у којима је извршена темељна акустичка анализа вокала, настали су шездесетих година прошлог века, а везују се за рад Павла Ивића и Илсе Лехисте. Отада се јавило неколико имена у науци која су свој рад у области фонетике формирала у правцу примене нових експерименталних метода, међу којима је и професор Филозофског факултета у Нишу, Александра Лончар Раичевић. Свим досадашњим радовима и монографијама аутор је пружио изузетан допринос фонетици и фонологији, пре свега акустичким описима акцената у српском језику, а подаци најновијих експерименталних истраживања сублимирани су у монографији која је недавно објављена.</p> Нина Судимац Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13 САВРЕМЕНОСТ И СВЕВРЕМЕНОСТ У НАУЦИ О ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ https://philologiamediana.com/index.php/phm/article/view/689 <p>Осми по реду научни скуп под називом Наука и савремени универзитет 8 одржан је на Филозофском факултету у Нишу 10. новембра 2018. године. Зборник реферата представљених на скупу објављен је годину дана касније у издању Филозофског факултета у Нишу, и то у две књиге. У првој књизи, која носи назив Савремено друштво и наука, нашла су се 23 рада из области филозофије, психологије, социјалне политике, социјалног рада, педагогије и историје.</p> Александра Антић Copyright (c) 2021 https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2021-06-16 2021-06-16 13 13