ЧЛАНЦИ НИКОЛЕ ВУЛИЋА У ШТАМПИ И КЊИЖЕВНИМ ЧАСОПИСИМА

Abstract

Никола Вулић (1872‒1945) - историчар, археолог и класични филолог својим огромним научним опусом од око 550 радова заузео је високо место у српској, али и светској историографији у првој половини 20. века. Као професор античке историје најпре на Великој школи а потом на Београдском универзитету настојао је да унапреди рад на овој високошколској институцији. У ту сврху објавио је серију чланака у дневном листу Правда којима је указао на све неправилности на Универзитету и потреби да се оне уклоне како би Универзитет што боље и ефикасније функционисао. Анализом ових чланака настојаћемо да утврдимо шта су били проблеми у раду Универзитета и које мере је требало према упутствима проф. Вулића предузети како би Универзитет што ефикасније функционисао. У раду ће поред ових чланака бити сагледана и Вулићева делатност у књижевним часописима: Венац, Мисао, Братство, Књижевни север и Књижевни гласник. Освртом на један број разнородних историјских и књижевних тема показаћемо на који начин их је Вулић сагледао и да ли у савременој историографији има извесних одступања и измена у њиховом тумачењу. Упоредном анализом Вулићевих закључака и новијих резултата видећемо да ли је било одређених неправилности и необјективних Вулићевих тумачења. Вулић је настојао да историјску науку што више приближи широј читалачкој публици и зато је један број радова растеретио научног апарата и обрадио интересантне теме из римске и грчке историје. Посебну пажњу посветили смо Вулићевим чланцима у поменутим књижевним часописима у којима је представио опус најзначајнијих писаца из грчке и римске историје.