АМБИГВИТЕТ У ГЕНЕРАТИВНОЈ СИНТАКСИ И ФОРМАЛНОЈ СЕМАНТИЦИ

Abstract

У раду се даје преглед проучавања која се тичу амбигвитета − појаве да се једном истом говорном низу може приписати више семантичких интерпретација − и аналитичком методом испитује како и зашто се амбигвитет испољава у реченици или низу. Са методолошке стране се разматра да ли могућност вишеструке интерпретације код двосмислених низова кореспондира са одговарајућим бројем различитих хијерархијских структурa међу конституентима. Прегледом истраживања је утврђено да међу лингвистима нема усаглашености у вези са наведеним, те једни лингвисти могућност двају читања једног низа речи објашњавају зависношћу од синтаксичке хијерархијске структуре, док други, који верују да један низ може имати само један начин структурног представљања, могућност више интерпретација објашњавају тиме што структура није довољно прецизирана. Међу лингвистима нема усаглашеног мишљења ни о питању међузависности синтаксе и семантике – једни лингвисти не признају синтаксу, други су свесни везе синтаксе и семантике. Потоњи сматрају да зависност интерпретације од места на коме се конституенти налазе у хијерархијској структури може да буде доказ универзалне међузависности између синтаксичке и семантичке структуре – у том случају, амбигвитет може бити искоришћен као метод за дијагностику појединих синтаксичких структура.