МЕТАЛЕПСА И МЕТАРЕФЕРЕНЦЕ У РАДИО-ДРАМИ КАПЕТАН ЏОН ПИПЛФОКС ДУШАНА РАДОВИЋА

Abstract

У раду се разматра употреба металепсе и метареференци у радио-драми Душана Радовића Капетан Џон Пиплфокс. Металепса је сагледана у духу схватања Жерара Женета као посебан језички поступак у анализи приповедног текста. Границе коришћења металепсе поставља једино могућност примаоца поруке да је разуме. Уколико ауторска интенција да се изађе из оквира исувише збуњује, таква фигура не остварује свој циљ. Зато се металепса може
поистоветити са метареференцама као феноменом повезивања различитих наратива и медијских порука и неком врстом „рушења четвртог зида“, што је примарно позоришни израз и означава укидање баријере између глумаца и публике. Најприближније објашњење метареференце које је повезује са металепсом, али од ње и разликује, јесте да метареференца иде корак даље, успоставља релације према другим текстовима, али и према другим медијима
и према стварности. Ден Спербер приписује људима метарепрезентациони капацитет који није ништа мање него основна способност за језик, што реферира на Ноама Чомског и генеративну граматику. Метасвест и комуникација путем медија увећава метареферентни потенцијал, а Вернер Волф сматра тај процес метаизације трансмедијалним феноменом. Душан Радовић један је од аутора који је највише допринео развоју металептогеног универзума у српској
књижевности, повезујући старе и нове медије, (ре)креирајући стварност и релативизујући границе између виртуелног и реалног.