НУЛТА ИМЕНИЦА У ПОЛОЖАЈУ АРГУМЕНТА НА ПРИМЕРУ САВРЕМЕНОГ ИТАЛИЈАНСКОГ ЈЕЗИКА

Abstract

Изостављање члана у именици је у италијанском језику, који поседује ту категорију, још увек предмет бројних лингвистичких расправа и истраживања. У овом раду приказаћемо појаву нулте именице у позицији аргумента, јер је тај положај у реченици изузетно рестриктиван не
само у италијанском, већ и у другим романским језицима. Истраживање смо спровели на књижевном корпусу италијанског савременог језика, са циљем да проверимо до сада постојеће теорије из структуралне граматике и семантичке анализе, као и да објаснимо посебне феномене ове појаве на семантичком и синтаксичком плану. Нулта именица у положају аргумента може да се јави у облику једнине и множине, али под различитим синтаксичким условима или са променом у значењу. За разлику од једнине, облик множине је фреквентнији код нултих именица због тога што се множином означава већа количина, која притом не мора бити одређена. Једнина, са друге стране, није носилац таквог значења, те је појава нулте
именице у једнини изразито рестриктивна, поготово у функцији субјекта. У овом раду ћемо стога анализирати нулте именице у положају субјекта и објекта у једнини и множини, при чему ћемо водити рачуна и о посебним случајевима устаљених језичких облика.