КАД ЗМАЈ „ЗУМИРА”

Abstract

Прича Оџачар једно је од ретких Змајевих прозних остварења за децу. Заснована на ауторовим сећањима из детињства, прича је занимљива као литерарна евокација најранијег доба песниковог живота. Иако има аутобиографску, „стварносну” подлогу, прича Оџачар се у симболичкој равни везује за алегоријску слику у којој се једва видљива црна тачка на небу претвара у црни облак и неотклоњиву опасност. Значење ове слике је изразито поучно. Иста алегоријска фигура ће се касније јавити и у Змајевом препеву песме Црна тачка са мађарског језика. Индикативно је да постоје две варијанте Змајевог препева ове песме. У раду се настоје објаснити мотиви и последице контаминације реалистичког и алегоријског приступа у Змајевом стваралачком поступку.