ГЛАС ЈУДИТЕ ШАЛГО

Abstract

О Јудити Шалго, једној од најзначајнијих представница женског писма у ХХ веку, истовремено, једноставно је и компликовано говорити. У првом случају, бескрајан низ разнородних мотива пружа нам широк спектар могућности избора, док у другом случају, бесконачне игре истих тих могућности могу нас довести у недоумицу – који од понуђених елемената Јудитиног чудесног опуса форме и језика издвојити; којем доделити почасно место..? Мноштво путовања, лутања, хистерије и судбина; толико социјалне патологије, укрштања, смрти и рађања, обала и женских континената, трагова кочења и бројања минута, све наглас. Свој положај у књижевности Јудита Шалго описала је седећи, стојећи, ходајући и чучећи – једној другој Јудити (о)ставила је у посед живот на столу (лежећи на истом!); разломке и ноте, новинске слике и питања – и још шест својих минута, онако, успут. У овом раду покушаћемо да расветлимо резонанцу Јудитиног гласа, тај звучни сигнал јасан, одсечан; високи артизам њеног писма, провокативност мисли и глобалне метафоре, које се јављају у њеним поетским и прозним остварењима.