ПСАЛАМ 55 КАО КРИТЕРИЈУМ зА ОДРЕЂИВАЊЕ ОДНОСА ИзМЕЂУ СВЕТОГ САВЕ И СТУДЕНИЧКОГ ИГУМАНА СПИРИДОНА

Abstract

Дуго је идеализован однос светог Саве са студеничким игуманом Спиридоном, а један од најзначајнијих аргумената у прилог овој тези је било Савино цитирање Пс 55,13-14 као показатељ одличних односа међу њима. Проблем са овим становиштем је што не узима у обзир шири контекст Пс 55 који је, због невероватне фреквенције читања Псалтира у манастирима чије је Типике писао свети Сава, сигурно био добро познат игуману Спиридону. Не треба сумњати да је Спиридон био у стању да тренутно схвати намераване алузије на псаламски текст у међусобној комуникацији. Ако узмемо у обзир да је Пс 55 псалам „изневереног пријатељства”, чији садржај описује неизмерни јед човека издатог од стране најближег пријатеља, онда Савино коришћење Пс 55,13-14 поприма сасвим другу конотацију. Игуман Спиридон није доживео Савино Писмо тако безбрижно као што претпостављају савремени истраживачи. Цитирање Пс 55,13-14 ради описа Савиног односа са игуманом Спиридоном упућује на пишчеву иронију у приказивању Спиридоновог пријатељства као понашање пријатеља-издајице. Због тога цитирање Пс 55,13-14 није слика идеалних односа између светог Саве и Спиридона већ га треба схватити као ургентан позив изневереног пријатеља да се Спиридон што пре врати на пут којим се заветовао светом Сави.