КОНЦЕПТ СВАДБЕ У СРПСКОМ ЈЕзИКУ (НА МАТЕРИЈАЛУ РЕЧНИЧКЕ И ПАРЕМИОЛОШКЕ ГРАЂЕ)

Abstract

Предмет рада јесте анализа концепта свадбе као једног од значајних за културу народа, јер представља репрезентативни пример националне културе и менталног лексикона говорника српског језика. Циљеви рада јесу показати у којим сегментима се концептуална слика може вербализовати, на који начин и уз помоћ којих језичких структура. Анализи су подвргнуте лексеме, паремије и фразеологизми, а појмовни апарат који је предмет анализе односи се на категорије актера, чинова и обичаја свадбе. Анализа је заснована на сценарију који обухвата различите фрејмове и домене, а интерпретација одабраних језичких јединица показала је да се свадба може посматрати као процес сачињен из неколико фаза, па се у том смислу разликују ,,свадба у ширем смислу“ и ,,свадба у ужем смислу“. Уочено је пет фрејмова који чине овај концепт, а као најсадржајнији се издвојио фрејм сватова. Сви фрејмови утемељени су на одређеним слотовима. Приликом експликације грађе уочене су концептуалне метафоре и стереотипи као могућа средства за презентовање једног концепта. Груписањем фразеологизама у одговарајућа семантичка поља, а у зависности од етапе у којој се појам разматра, уочена је дистинкција у детерминисању женске особе.