ЈЕДИНСТВО СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ОСНОВИ, ВРЕДНОСТИ – ТРАЈАЊЕ Пут Милорада Павића до Рађања нове српске књижевности

Authors

  • Јован Пејчић

Keywords:

Историја књижевности, српска књижевна историографија, Милорад Павић као историчар нове српске књижевности, пери.одизација српске књижевности XVII–XIX века: барок, класицизам и предромантизам, Рађање нове српске књижевности Милорада Павића.

Abstract

У раду се осветљавају настанак и значење главног књижевно-историјског дела Милорада Павића – Рађања нове српске књижевности, синтезе претходних његових синтезâ о књижевном бароку, класицизму и предромантизму код Срба. Ширина и вредност Павићевог подухвата двоструко су значајни за науку о српској књижевности XVII–XIX века: с једне стране, аналитички је утврђен и научно образложен континуитет нове српске књижевности од њених почетака до данас; с друге стране, нова слика развоја националне литературе отворила је, уједно, на методолошком и теоријском плану, могућност друкчије, нове аксиологије у приступу писцима и делима старих времена, њихове уметничко-мисаоне 


реактуализације и живога деловања у савремености.

Downloads

Download data is not yet available.

References

Милорад Павић, Историја српске књижевности барокног доба (XVII и XVIII век), Нолит, Београд 1970.

Милорад Павић, Језичко памћење и песнички облик, Матица српска, Нови Сад 1976.

Милорад Павић, Историјa српске књижевности класицизма и предромантизма. Класицизам, Нолит, Београд 1979.

Милорад Павић, Рађања нове српске књижевности, Српска књижевна задруга, Београд 1983.

Милорад Павић, Историја, сталеж и стил, Матица српска, Нови Сад 1985.

Милорад Павић, „Српска књижевност барока” / „Српска књижевност класицизма” / „Српска књижевност предромантизма”, у колективноме делу Историја српског народа, IV-2, Српска књижевна задруга, Београд 1986.

Милорад Павић, Барок, Научна књига, Београд 1991.

Милорад Павић, Класицизам, Научна књига, Београд 1991.

Милорад Павић, Предромантизам, Научна књига, Београд 1991.

Милорад Павић, „Историја књижевности – потреба или луксуз”, Књижевне новине (Београд), XII/159 (3. XII 1961).

Милорад Павић, „Предговор ненаписаној историји књижевности”, Књижевност (Београд), XVIII/2 (1963).

Милорад Павић, „Од барока до симболизма. Предговор ненаписаној историји српске књижевности”, у хрестоматији Од барока до класицизма (прир. М. Павић), Српска књижевност у књижевној критици, књ. 3, Нолит, Београд 1966, 1973.

Милорад Павић, „Скерлић и питање стилских формација” (1977), у зборнику Јован Скерлић у српској књижевности 1877–1977 (уред. П. Палавестра), Народна књига / Институт за књижевност и уметност, Београд 1980.

Милорад Павић, „Од фрагментарности ка синтези”, Политика (Београд), 24. XI 1979.

Милош Јевтић: Разговори с Павићем, Научна књига, Београд 1990.

Предраг Палавестра, „Историјска визија једне књижевности”, Политика, 26. XII 1970.

Миодраг Стојановић, „Разуђеност античке мисли”, Књижевна реч (Београд), VIII/126 (1979).

Драгољуб Драгојловић, „Ка целовитој синтези”, Политика (Београд), 14. IV 1984.

Миодраг Стојановић, „Континуитети српске књижевности”, Дело (Београд), XXX/7 (1984).

Сава Дамјанов, „Откривање прошлости. Књижевноисторијски рад Милорада Павића”, Задужбина (Београд), I/3 (1988).

Драгиша Живковић, „Теоријски нацрт за историјско-књижевну периодизацију” (1965), Европски оквири српске књижевности, [I], Просвета, Београд 1970.

Теорија историје књижевности: опште претпоставке, зборник (уред. П. Палавестра), Српска академија наука и уметности: Одељење језика и књижевности, књ. 6, Београд 1986.

Јован Скерлић, Српска књижевност у XVIII веку, Српска краљевска академија, Београд 1909.

Јован Скерлић, Историја нове српске књижевности, Задужбина Илије Коларца, Београд 1914.

Тихомир Остојић, Српска књижевност од Велике сеобе до Доситеја Обрадовића, Сремски Карловци 1905.

Тихомир Остојић, Историја српске књижевности, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд 1923.

Павле Поповић, Преглед српске књижевности, Штампарија „Давидовић”, Београд 1909.

Павле Поповић, Југословенска књижевност, Printed at the University Press, Cambridge (England) 1918.

Павле Поповић, Југословенска књижевност као целина, Сремски Карловци 1922.

Павле Поповић, Оглед о југословенској књижевности (прев. В. Питовић), Издавачка књижарница Геце Кона, Београд 1934.

Милош Савковић, Југословенска књижевност, I, Београд 1938.

Димитрије Богдановић, „О периодизацији старе српске књижевности”, Зборник Матице српске за књижевност и језик (Нови Сад), књ. XXII/2 (1974).

Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности, Српска књижевна задруга, Београд 1980.

Ђорђе Трифуновић, Стара српска књижевност. Основи (1994), Чигоја штампа, Београд 2009.

Заснивање националне критике, хрестоматија (прир. Д. Живковић), Српска књижевна критика, књ. 2, Матица српска / Институт за књижевност и уметност, Нови Сад / Београд 1983.

Владимир Вујић, „За ревизије у историји српске књижевности”, XX век (Београд), I/5 (1938).

Младен Лесковац, „Проблеми око израде историје југословенских књижевности” (1964), Из српске књижевности, I, Нови Сад 1968.

Драгиша Живковић, „Европски оквири српске књижевности XVIII XIX века. Општи поглед” (1969), Европски оквири српске књижевности, [I], Просвета, Београд 1970.

Драгиша Живковић, „Периодизација српске књижевности XVIII–XX века” (1972), Европски оквири српске књижевности, II, Просвета, Београд 1976.

Лаза Чурчић, Српске књиге и српски писци XVIII века, Књижевна заједница, Нови Сад 1988.

Дејан Медаковић, „Српски препород у XVIII веку и средњовековна баштина”, Барок код Срба, Просвјета, Загреб 1988.

Јован Пејчић, „Мит о прекиду у развитку српске књижевности. Преглед историографских идеја” (1995), Простори књижевног духа, Просвета, Ниш 1998.

Јован Пејчић, Почеци и врхови. Српска књижевност и њена историографија, Алтера, Београд 2010.

Downloads

Published

2020-12-14