БОЖИДАР КОВАЧЕВИЋ И ИСТОРИЈА

Abstract

У чланку је размотрен однос књижевника Божидара Ковачевића према историји. Најпре су предочена Ковачевићева сећања на сопствено време као историјски извор. Затим, представљен је Ковачевић као писац историје који се у бројним чланцима, есејима, студијама, приказима, освртима и књигама бавио минулим временима. Најзад, анализирано је историјско у његовим књижевним делима, поетским и прозним. Анализа је показала да је он оставио занимљива и за науку корисна сведочанства о времену у коме је живео и о својим савременицима. И сам проучавајући историјске изворе и суверено владајући историјом разних епоха, Ковачевић је свој књижевни таленат стављао у функцију науке. Захваљујући томе успео је, што му је и била намера, да о историјским личностима и догађајима пише на популаран начин, обраћајући се широком кругу читалаца, а да при томе остане на линији фактографске поузданости и историјске истинитости. Његова књижевна остварења натопљена су историјом, где је најчешће добијао инспирацију, не правећи разлику између разних раздобља националне прошлости. Њега је занимао како живот Срба под Турцима, тако и живот Срба у Аустрији и оних у Русији, Новој Србији. Писао је и о Србији Првог српског устанка, о ослобођеној Србији 19. века, и о њему савременој епохи која је данас такође историја (о Великом рату и о Другом светском рату).