КОМУНИКАТИВНА ФУНКЦИЈА УМЕТНУТИХ РЕЧЕНИЦА У ДЕЛУ DIALOGO SOPRA I DUE MASSIMI SISTEMI DEL MONDO ГАЛИЛЕА ГАЛИЛЕЈА

Abstract

раду анализирамо комуникативну функцију уметнутих реченица које су у великој мери присутне у делу Дијалог о два главна система света италијанског научника Галилеа Галилеја. Осим изузетне важности овог дела за науку, оно представља репрезентативни пример коришћења народног језика у функцији исказивања научних знања и тиме даљој дифузији науке. У том смислу, синтакса чини посебно упечатљив језички ниво. Писац синтаксу у знатној мери реорганизује и кодификује, повећавајући фреквентност појединих елемената који су се до XVII века слабо користили. Наш циљ је да покажемо како један синтаксички елемент – уметнута реченица – доприноси комуникацији између научника и публике, утичући на тај начин директно и на разумљивост научног садржаја. Истраживање функција овог специфично употребљеног синтаксичког елемента сагледаћемо у ширем контексту дијалошког жанра чију динамичност Галилеј користи за представљање својих, а тиме и модерних научних ставова и сазнања, надовезујући се, али и надограђујући ову античку прозну форму, посебно прикладну за језичко експериментисање.