МЕТАФИЗИЧКИ СВЕТ У БЕСЕДИ СРНА У ИЗГУБЉЕНОМ РАЈУ ЈУСТИНА ПОПОВИЋА

Abstract

Рад ће покушати да објасни вечно питање трагања човека за смислом из перспективе Авиног учења o Богочовеку. Метафизички свет беседе простире се у две духовне равни: једна је осведочена свеприсутна љубав Божија у човеку и друга је дубока немерљива туга у човеку. Идеја рада је да се духовне равни метафизичког света ове беседе, са централним симболима: љубав и туга, дефинишу кључним елементима православне философије и теолошке антропологије из Авиних Стослова. Феноменолошки приступ омогућио је паралелно сагледавање суштинског препознавања пута ка Богочовеку кроз исповест лирског субјекта, „срне“, на једној страни, и сагледавање димензије бола због људског греха и отпадања од Бога, на другој страни. У православљу срна означава симбол жудње за Богом, тиховања и чистоте монашког позива. Поред примарне, комуникативне функције, ова беседа остварује и уметничку функцију својим вишезначјем, мисаоно синтаксичким везама, стваралачком језичком логиком, светом својих идеја које се реализују експресивношћу језика и хармоничним везама садржине и форме. Циљ рада је да усвојена знања о метафизичком кретању мисли, осећања и дела, пруже здраву перспективу прихватања и креирања стварности од човека ка Богочовеку, што је и основна идеја учења Светог Јустина Ћелијског. Срна у изгубљеном рају је сведочанство једног од тих исписаних кретања ка Богочовеку и израз моралне снаге и чистог срца да се остане на путу Добра.