ГРОТЕСКА КАО КОГНИТИВНИ ФЕНОМЕН ПОЕТИЧКОГ ДИСКУРСА У ПРЕДРОМАНТИЗМУ И РОМАНТИЗМУ
DOI:
https://doi.org/10.46630/phm.14.2022.07Keywords:
гротеска, лепо, комично, хумор, смех, когнитивне науке, когнитивни оквир, утемељење, предромантизам, романтизамAbstract
Надовезујући се на наше истраживање о схватању гротеске од антике до предромантичарског периода (Marković 2018) и полазећи од тезе да је природа испитиваног феномена прагматички условљена, тј. да дијахронијско проучавање истог неће дати једнаке одговоре на то шта дата категорија јесте, гротески прилазимо из позиције когнитивних наука, дефинишући је као когнитивни оквир при чијем моделовању учествују чиниоци различитих нивоа (синтаксичког, семантичког, прагматичког). Гротеску дефинишемо као лиминални феномен одређен разликом према историјски променљивој категорији лепог, односно ружног, што и тип догађајности (емоционалне реакције) који гротеска производи код реципијента чини варијабилним. Из датог закључујемо да, иако се о инваријантности испитиване категорије може дискутовати у вези са њеним синтаксичким, семантичким и прагматичким нивоима, ниједан од ових нивоа није строго фиксиран, што категорију чини отвореном и контекстуално динамичном. Посебна пажња у раду усмерена је на истраживање односа између гротеске и хумора, те на могућности проучавања ове релације у дијахронијском контексту. На крају рада указујемо на могуће трасе проучавања гротеске и хумора у вези са инконгруентношћу, те указујемо на модел вишеструко утемељене семантике (Antović 2016, 2021) као алтернативно методолошко средство за разумевање семантичко-прагматичке дистанце која постоји између два концепта која су доведена у везу у оквиру гротескног споја.
Downloads
References
ANTOVIĆ, Mihailo. „Multilevel grounded semantics across cognitive modalities: Music, vision, poetry.” Language and Literature, 2021, 30(2): 147–173. <https://www.academia.edu/45599936/Multi_Level_Grounded_Semantics_Across_Cognitive_Modalities_Music_Vision_Poetry>. 24.3.2021.
BAHTIN, Mihail. Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse. Preveli Ivan Šop i Tihomir Vučković. Beograd: Nolit, 1978.
COLERIDGE, Samuel Taylor. Coleridge’s essays and lectures on Shakespeare and some other old poets and dramatist. <https://archive.org/stream/coleridgesessays00cole/coleridgesessays00cole_djvu.txt>. 10. 7. 2017.
CONNELLY, Frances S. (ed.). Modern art and the grotesque. <http://digitalarts.bgsu.edu/faculty/cjoritz/Fall10/artc2210_1/images/modern%20art%20and%20the%20grotesque.pdf>. 16. 5. 2017.
EKO, Umberto. Istorija ružnoće. Prevele Danijela Maksimović i Dušica Todorović Lakava. Beograd: Plato, 2007.
FILMOR, ČARLS. „Semantika okvira”. Семантика оквира”. RASULIĆ, Katarina i Duška Klikovac (ur.). Jezik i saznanje (hrestomatija iz kognitivne lingvistike). Prevod Predrag Niketić i dr. Beograd: Filološki fakultet, 2014, str. 73–104. [orig.] Филмор, Чарлс. „Семантика оквира”. РАСУЛИЋ, Катарина и Душка Кликовац (ур.). Језик и сазнање (хрестоматија из когнитивне лингвистике. Превод Предраг Никетић и др. Београд: Филолошки факултет, 2014, стр. 73–105.
FREUD, Sigmund. Pojam jeze u književnosti i psihologiji (1919). Zagreb: Scarabeus naklada, 2010.
HAAR, Maria. The Phenomenon of the grotesque in modern southern fiction (some aspects of its form and function). <http://www.diva-portal.org/smash/get/diva2:643431/FULLTEXT02.pdf>. 12. 6. 2017.
HUGO, Victor. „Predgovor 'Cromwellu'”. BEKER, Miroslav (prir.). Povijest književnih teorija (od antike do kraja devetnaestog stoljeća). Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, 1979, str. 315–332.
KAJZER, Volfgang. Groteskno u slikarstvu i pesništvu. Novi Sad: Svetovi, 2004. [orig.] КАЈЗЕР, Волфганг. Гротескно у сликарству и песништву. Нови Сад: Светови, 2004.
KOESTLER, Arthur. The act of creation: with a new preface by the author. 2nd ed. London : Hutchinson, 1976.
MARKOVIĆ, Olivera. „Groteska kao kognitivni fenomen poetičkog diskursa do predromantizma”, Philologia Mediana, br. 4, god. 4, str. 119–134. [orig.] МАРКОВИЋ, Оливера. „Гротеска као когнитивни феномен поетичког дискурса до предромантизма”, Philologia Mediana, Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу.
MILUTINOVIĆ, Dejan. Istorijska poetika detektivske priče (doktorska disertacija). Niš: Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, 2012.
PERIŠIĆ, Igor. Uvod u teorije smeha (kratak pregled teorija smeha od Platona do Propa). Beograd: Službeni glasnik, 2012.
PERNIOLA, Mario. Estetika dvadesetog veka. Prevele Drenka Dobrosavljević i Marija Radovanović. Novi Sad: Svetovi, 2005. [orig.] ПЕРНИОЛА, Марио. Естетика двадесетог века. Превеле Дренка Добросављевић и Марија Матић Радовановић. Нови Сад: Светови, 2005.
RASKIN, John. Stones of Venice. <https://paesaggisensibili.files.wordpress.com/2016/09/ruskin_-the-stone-of-venice.pdf>. 30. 5. 2017.
ŠLEGEL, Fridrih. Razgovor o poeziji. Beograd: Rad, 1992.
THOMPSON, Philip. The grotesque. <http://davidlavery.net/grotesque/major_artists_theorists/theorists/thomson/thomson.html>. 30. 5. 2017.
ŽIVKOVIĆ, Dragiša (ur.). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit, 1992.
Downloads
Published
Issue
Section
License
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Authors retain the copyright of their manuscripts, and all Open Access articles are distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided that the original work is properly cited.
