VLASNIK PASTUVA: „VREME JE ONO ŠTO TREBA DA REKONSTRUIŠEM, A NE MESTO“

(mitovi o Orfeju, Narcisu, Odiseju, Demetri, Posejdonu, mit plodnosti)

Abstract

Polazeći od teze da mitski fragment može da bude izvor novog značenja kada je upotrebljen u novom kontekstu, rad pokazuje kako Robert Krouč u romanu Vlasnik pastuva podriva i ismeva ustaljene mitološke obrasce i priče kroz parodiju i pokazuje da vreme kao hronološki sled događaja ne može biti organizacioni princip pripovedanja. Istovremeno Kroučova parodija klasičnih mitova u romanu, u kontekstu nove, kanadske sredine, postaje novi mit o junaku sa kanadskog zapada. Da bi objasnila Kroučovu subverziju dominantnih sistema i narativnih tehnika, autorka rada osvrće se ukratko na Bahtinovu teoriju karnevala. U suštini, analiza romana odnosi se na sukob starih i novih književnih konvencija i poteškoće nepouzdanog pripovedača Demetra Praudfuta da rekonstruiše vreme (hronološki sled događaja) u svojoj priči. U daljem toku rada ističu se reference na teme kao što su: odnos između fkcije i stvarnosti, umetnosti i stvarnosti, metafkcija, konflikt između starog i novog, uloga trikster junaka itd.