ПРОЦЕС ОПАЖАЊА У САВРЕМЕНОЈ ФИЛОЗОФИЈИ ПЕРЦЕПЦИЈЕ: ДВЕ ВЕРЗИЈЕ НАИВНОГ РЕАЛИЗМA

Abstract

Наивни реализам је становиште у филозофији перцепције које има за циљ
да објасни процес формирања перцептивног искуства. Према наивним реалистима,
уопштено гледано, перцептивно искуство је одређено објектима независним од ума које
субјект опажа. Другим речима, перцептивно искуство се треба објашњавати у терминима
релација и узрочних процеса који се одвијају између субјекта и објекта који он опажа.
Сматрам да је унутар наивног реализма могуће разликовати два приступа која ћу
називати модерном и класичном верзијом. Циљ овог рада је да се поменуте две верзије
представе, анализирају и упореде. Класична верзија се одликује истицањем значаја везе
између наивног реализма и дисјунктивизма - становишта које следи из наивног реализма
и према којем постоји радикална и суштинска разлика између, са једне стране, веридичких
искустава и халуцинација и илузија са друге стране. Такође, класични реалисти доста
пажње посвећују покушајима да се оповргну аргументи који наивни реализам критикују из
перспективе феномена илузија и халуцинација. Модерни реалисти поричу претпоставку
о јакој вези између реализма и дисјунктивизма. Њихов примарни циљ јесте да објасне
сам процес чулног опажања, феноменологију перцептивног искуства и на крају природу
процеса чулног сазнања уопште. За разлику од класичних реалиста, модерни реалисти
тврде да су „грешке“ у опажању попут илузија и халуцинација ускладиве са основним
претпоставкама наивног реализма. На крају рада ћу настојати да покажем због чега
сматрам да је модерна верзија наивног реализма прихватљивија алтернатива од класичне
верзије.