ИЗМЕЂУ ништави ла, фи кције и ме тафи кције (Паралеле Бекет – Басара)

Abstract

У раду су компаративно разматране извјесне идејне и поетичке сродности између прича из прве књиге Светислава Басаре Приче у нестајању (уз осврт на приче из збирке Peking by night и Kинеско писмо) и Бекетових романа (Молоа, Малоне умире и Немушто). Претходно је указано да је Басара у појединим радовима есејистичког карактера помињао Бекета у контексту пробране литературе, као и да је писао о његовом роману  Немушто, што даје основа да се са становишта традиционалне компаратистике, говори о  одређеним елементима утицаја истакнутог аутора свјетске књижевности на нашег писца. Међутим, након упоредне анализе парадигматичних примјера из наведених литерарних дјела оба писца, изведен је закључак да предност ипак треба дати (типолошким) аналогијама, односно сродностима, које су се јавиле у једном тренутку као посљедица специфичне атмосфере у европској и српској књижевности.