РЕЛИГИОЗНОСТ КАО ЈЕДАН ВИД ТУМАЧЕЊА ПОЕТИКЕ МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА

Abstract

Религија код Настасијевића има функцију да одговори на многа егзистенцијална питања и проблеме који муче човека у његовом како духовном, тако и материјалном свету. У том правцу размишља и Љубомир Симовић („Лирски кругови Момчила Настасијевића”, Дупло дно, Београд 2001, стр. 227-255 ) тврдећи да Настасијевић сматра да се проблеми егзистенције решавају на нивоу религије а не историје, те из тог разлога варијације кључних библијских мотива заузимају централно место у његовом стваралачком опусу: Откровење Јованово (песма „Предвечерје”, циклус Бдења), Књига пророка Јоне (песма „Родитељу”, циклус Бдења), Књига Постања (песма I, циклус Речи у камену), Безгрешно зачеће (песма „Вест”, цилклус Магновења), а називи прва три циклуса Јутарње, Вечерње, Бдења више су него јасна асоцијација на богослужбени канон. Следећи траг Љубомира Симовића, покушаћемо да на примеру симболике бројева и библијске семантике покажемо значај хришћанске, али и предхришћанске тематике у Настасијевићевом стваралаштву. У овако датом кључу треба ишчитавати и четрнаест есеја из одељка Есеји о уметности и књижевности четврте књиге Сабраних дела Момчила Настасијевића у редакцији Новице Петковића, јер су они, верујемо, ништа друго до права потврда Настасијевићеве тезе по којој је уметност у потпуности изједначена са религијом.