АУТОПОЕТИЧКЕ НАЗНАКЕ ПЕТРА ПАЈИЋА

Authors

  • Снежана С. Башчаревић

Keywords:

П. Пајић, аутопоетика, интервју, поезија, истина

Abstract

Случај Петра Пајића у контексту српске савремене поезије још увек је недовољно расветљен. Овај песник је своју поезију вољно склонио од динамичне песничке сцене. Рад има за циљ да истражи његову аутопоетику изнету у интервјуима и песама. Истраживање применом плурализма метода биће нужно. Резултати ће показати следеће кључне поставке Пајићеве аутопоетике: 1. време читања тек долази; 2. поезија се догађа у вечности; 3. поезија представља трагање за истином.

Downloads

Download data is not yet available.

References

Цитирана литература

БАХТИН, Михаил. Аутор и јунак у естетској активности. Нови Сад: Светови, 1991.

ЂОРЂЕВИЋ, Бане. „Где су биле кафане сада царују банке“. Вечерње новости 05. 10. 2013: 7.

ЕКО, Умберто. Отворено дјело. Сарајево: Веселин Маслеша, 1965.

ЛОТМАН, Јуриј. Структура уметничког текста. Београд: Нолит, 1976.

ПАЛАВЕСТРА, Предраг. Историја модерне српске књижевности. Златно доба 1892-1918. Београд: СКЗ, 1995.

ПЕРИШИЋ, Игор. „Прилог за дефиницију термина аутопоетика.“ Књижевна историја бр.127, (2005): стр. 615-626.

РАДИСАВЉЕВИЋ, Зоран. „Поезији није одзвонило“. Политика 19. 08. 2010: 10.

САБОЛЧИ, Миклош. Авангарда и неоавангарда. Београд: Народна књига, 1997.

СТАНКОВИЋ, Душан. „Књиге у сенци“. Вечерње новости 03. 12. 2005: 9.

ХАМОВИЋ, Драган (ур.). Петар Пајић песник. Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, 2011.

ЧОВИЋ, Бранимир. Поетска слика. Нови Сад: ИСКЈ, 1989.

ШУТИЋ, Милослав. Лирско и етика. Београд: Институт за књижевност и уметност, 1987.

Извори

ПАЈИЋ, Петар. Најлепше песме Петра Пајића. Београд: Просвета, 2004.

Downloads

Published

2021-01-01