НУДМИР И ЛУДМЕР: ЈОШ ЈЕДНОМ О ТОПОНИМУ

Authors

  • Жарко Вељковић
  • Милан Војновић

Keywords:

Лудмер, Лудмерија, Нудмир, Нудмирија, Nudmiria, *Нудимир, топоним, етимологија

Abstract

У чланку се полази од расветљујућег и обухватног рада о етимологији источнобосанског топонима/хоронима Лудмер и Лудмèрија Александра Ломе, где је аутор са опрезом дао „хипотетичну реконструкцију” као закључак, услед немогућности да пронађе недвосмислене историјске потврде пре 1900. Даљом претрагом, проналазе се додатне историјске потврде, или пак нова читања старих у периоду 1530–1712/13, као и прва недвосмислена историјска потврда 1363. у облику *Нудмūр и Нудмирија, на лат. Nudmiria. Коригује се Ломина етимологија тако да топоним/хороним потиче од *Нудмūр (ген. *Нудмūрја) односно *Нудмūр пòток (ген. *Нудмūрја пòтока) „Нудмиров поток”, што је изведено од личног имена Нудмūр, старије, несинкопирано, *Нудимūр. Ово старо српско лично име Нѹдьмирь забележено је у Крушевском поменику из времена пре краја XV в., а значење му је „ко (силом) принуди на / изнуди (мировни) споразум, мир”, и спада у тип именâ на -мūр са негативном семантиком.

Downloads

Download data is not yet available.

References

АLIČIĆ, Ahmed S. (prir.). Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina (Orijentalni institut u Sarajevu. Monumenta Turcica historiam Slavorum ‹!!› meridinalium ‹!!› ilustrantia. Tomus sextus. Serija II. Defteri. Knjiga 3). izd. Sarajevo: Orijentalni institut u Sarajevu, 1985.

BELIĆ, Aleksandar. Osnovi istorije srpskohrvatskog jezika I. Fonetika. Univerzitetska predavanja A. Belića. Knj. 1. izd. Beograd: Naučna knjiga, 1976. [orig.] Белић, Александар. Основи историје српскохрватског језика I. Фонетика. Универзитетска предавања А. Белића. Књ. 1. изд. Београд: Научна књига, 1976.

DINIĆ, Mihailo J. Za istoriju rudarstva u srednjevekovnoj Srbiji i Bosni. I deo (Srpska akademija nauka i umetnosti. Posebna izdanja. Knjiga CCXL. Odeljenje društvenih nauka. Knjiga 14). Knj. 1. izd. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 1955. [orig.] Динић, Михаило Ј. За историју рударства у средњeвековној Србији и Босни. I део (Српска академија наука и уметности. Посебна издања. Књига CCXL. Одељење друштвених наука. Књига 14). Књ. 1. изд. Београд: Српска академија наука и уметности, 1955.

GRĐIĆ-BJELOKOSIĆ, Luka. „Banalački (radnički, dunđerski) jezik”. Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, god. XII, knj. XII (1900): str. 587–591. [orig.] ГРЂИЋ-БЈЕЛОКОСИЋ, Лука. „Баналачки (раднички, дунђерски) језик”. Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, год. XII, књ. XII (1900): стр. 587–591.

GRKOVIĆ, Milica. Rečnik ličnih imena kod Srba. izd. Beograd: Vuk Karadžić, 1977. [orig.] Грковић, Милица. Речник личних имена код Срба. изд. Београд: Вук Караџић, 1977.

HANDŽIĆ, Adem. Tuzla i njena okolina u XVI vijeku. izd. Sarajevo: Svjetlost, 1975.

HANDŽIĆ, Adem. Dva prva popisa Zvorničkog sandžaka (iz 1519. i 1533. godine) (Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Srpska akademija nauka i umetnosti. Građa. Knjiga XXVI. Odjeljenje društvenih nauka. Knjiga 22). izd. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1986.

IVIĆ, Pavle. Srpski narod i njegov jezik (Srpska književna zadruga. Kolo LXIV. Knjiga 429). izd. Beograd: Srpska književna zadruga, 1971. [orig.] Ивић, Павле. Српски народ и његов језик (Српска књижевна задруга. Kоло LXIV. Kњига 429). изд. Београд: Српска књижевна задруга, 1971.

ЈЕREMIĆ, Risto. „O poreklu stanovništva tuzlanske oblasti – beleške –”. Glasnik Geografskog društva, knj. 7-8 (1922): str. 141–157. [orig.] ЈЕРЕМИЋ, Ристо. „О пореклу становништва тузланске области – белешке –”, Гласник Географског друштва, књ. 7-8 (1922): стр. 141–157.

ЈOVANOVIĆ, Tomislav. Pomenik manastira Rače. izd. Bajina Bašta: Fondacija Račanska baština. [orig.] Jовановић, Томислав. Поменик манастира Раче. изд. Бајина Башта: Фондација Рачанска баштина, 2005.

KUKULJEVIĆ-SAKCINSKI, Ivan (ur.). „Petar Petretić (III. Književna ‹!› povjestnica. IV. ‹!› Povjestnici)”. Arkiv za ‹!› povjestnicu jugoslavensku, knj. IX (1868): str. 312–325.

LOMA, Aleksandar. „Ludmer”. Srpski jezik, god. III, knj. 3, sv. 1–2 (1998): str. 13–29. [orig.] ЛОМА, Александар. „Лудмер”, Српски језик, год. III, књ. 3, св. 1–2 (1998): стр. 13–29. (DOI) 808–311

LOMA, Aleksandar. „Na imenoslovnim vrelima II. Osvrt na nova izdanja starosrpskih izvora (Osvrti)”. Onomatološki prilozi, knj. XVIII (2005): str. 457–472.

[orig.] ЛОМА, Александар, „На именословним врелима II. Осврт на нова издања старосрпских извора (Осврти)”, Ономатолошки прилози књ. XVIII (2005): стр. 457–72.

LOMA, Aleksandar. Toponimija Banjske hrisovulje. Ka osmišljenju srpskog toponomastičkog rečnika i boljem poznavanju opšteslovenskih imenoslovnih obrazaca (Srpska akademija nauka i umetnosti. Odeljenje jezika i književnosti. Odbor za onomastiku. Biblioteka onomatoloških priloga. Knjiga 2). izd. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 2013. [orig.] Лома, Александар.

Топонимија Бањске хрисовуље. Ка осмишљењу српског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца (Српска академија наука и уметности. Одељење језика и књижевности.

Одбор за ономастику. Библиотека ономатолошких прилога. Књига 2). изд. Београд: Српска академија наука и уметности, 2013.

MARETIĆ, Tomislav. „O narodnim imenima i prezimenima u Hrvata i Srba”. Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, knj. 82 (1887): str. 69–154.

NAKAŠ, Lejla (prir.). Konkordancijski rječnik ćirilskih povelja srednjovjekovne Bosne (Društvo za proučavanje srednjovjekovne bosanske historije. Posebna izdanja. Knjiga X. Rječnici. Svezak 1). izd. Sarajevo: Društvo za proučavanje srednjovjekovne bosanske historije, Filozofski fakultet u Sarajevu, 2011.

NOVAKOVIĆ, Stojan. „Srpski pomenici XV–XVIII veka”. Glasnik Srpskog učenog društva, knj. XLII (1875): str. 1–153. [orig.] НОВАКОВИЋ, Стојан. „Српски поменици XV–XVIII века”. Гласник Српског ученог друштва, књ. XLII (1875): стр. 1–153.

PECO, Asim. Pregled srpskohrvatskih dijalekata. izd. Beograd: Naučna knjiga, 1980.

PEŠIKAN, Mitar. „O upotrebljivosti onomastičkih podataka iz turskih teftera”. Južnoslovenski filolog, knj. XXXVII (1981): str. 91–108. [orig.] ПЕШИКАН, Митар. „О употребљивости ономастичких података из турских тефтера”. Јужнословенски филолог, књ. XXXVII (1981): стр. 91–108.

PEŠIKAN, Mitar. „Zetsko-humsko-raška imena na početku turskoga doba. I. Uvodna razmatranja”. Knj. 1. Onomatološki prilozi, knj. III (1982): str. 1–121. [orig.] ПЕШИКАН, Митар. „Зетско-хумско-рашка имена на почетку турскога доба. I. Уводна разматрања”. Књ. 1. Ономатолошки прилози, књ. III (1982): стр. 1–121.

PROFOUS, Antonín, SVOBODA, Jan, ŠMILAUER, Vladimír. Místní jména v Čechách. Jejich vznik, původ, význam a změny I–V. Knj. 1–5. izd. Praha: Československá akademia věd, 1947–1960.

SARINAY, Yusuf, BUDAK, Mustafa, BAYIR Önder, IZGÖER, Zeki. 91, 164 MAD 540 ve 173 numarali Hersek, Bosna ve İzvornik livâlari icmâl tahrîr defterleri (926–939/1520–1533) (T. C. Başbakanlık. Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü. Osmanlı Arşivi Daire Başkanlığı. Yayın Nu: Defter-i-Hâkânî Dizisi: X). izd. Ankara: Devlet arşivleri genel müdürlüğü, 2005.

SERGEJEVSKI, Dimitrije. Ludmer (Zemaljski muzej u Sarajevu. Srednjevjekovni nadgrobni spomenici Bosne i Hercegovine. Svezak IV). izd. Sarajevo: Zemaljski muzej u Sarajevu, 1952.

SKOK, Petar. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Uredili akademici Mirko Deanović i Ljudevit Jonke. Surađivao u predradnjama i priredio za tisak Valentin Putanec. Knjiga prva. A–J. Knjiga druga. K–poni1. Knjiga treća. poni2–Ž. Knj. 1–3. izd. Zagreb: Jugoslavenska akademija nauka i umjetnosti, 1971–1973.

SVOBODA, Jan. Staročeská osobní jména a naše příjmení. izd. Praha: Československa akademia věd, 1964.

ŠABANOVIĆ, Hazim. Bosanski pašaluk. Postanak i upravna podjela. izd. Sarajevo: Svjetlost, 1982.

TADIĆ, Jorjo (obj.). Pisma i uputstva Dubrovačke republike. Knjiga I (Srpska kraljevska akademija. Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda. Treće odeljenje. Knjiga IV. Fontes rerum Slavorum meridionalium. Editi cura Johannis Radonić. Series secunda). Knj. 1. izd. Beograd: Srpska kraljevska akademija, 1935. [orig.] Тадић, Јорјо (обј.). Писма и упутства Дубровачке републике. Књига I (Српска краљевска академија. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа. Треће одељење. Књига IV. Fontes rerum Slavorum meridionalium. Editi cura Johannis Radonić. Series secunda). Kњ. 1. изд. Београд: Српска краљевска академија, 1935.

ÜNAL, Uğur, BUDAK, Mustafa, BAYRAM, Sabahattin, YILDIZTAŞ, Mümin. Rumeli eyaleti (1514–1550) (T. C. Başbakanlık. Devlet arşivleri genel müdürlüğü. Osmanlı arşivi daire başkanlığı. Yayın Nu: Osmanlı yer adları: I). izd. Ankara: Devlet arşivleri genel müdürlüğü, 2013.

VEGO, Marko. Naselja bosanske srednjevjekovne države. izd. Sarajevo: Svjetlost, 1957.

VELJKOVIĆ, Žarko. „Još jednom o natpisu popa Tѣhodraga iz Lištanâ kod Livna. [Osvrt na članak Marić i dr., ’Pop Tjehodrag i njegov natpis’, Povijesni prilozi 33, 2007, 9–32]”. Teološki pogledi, knj. LI, sv. 2 (2018): str. 275–317. [orig.] ВEЉКОВИЋ, Жарко. „Још једном о натпису попа Тѣходрага из Лиштанâ код Ливна. [Осврт на чланак Marić i dr., ’Pop Tjehodrag i njegov natpis’, Povijesni prilozi 33, 2007, 9–32]”. Теолошки погледи, књ. LI, св. 2 (2018): стр. 275–317. УДК: 930.2:003.349.071(497.6)”13”

Downloads

Published

2021-06-16

Issue

Vol. 13 No. 13 (2021): PHILOLOGIA MEDIANA 13(2021)

Section

Articles

License

Creative Commons License

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.

Authors retain the copyright of their manuscripts, and all Open Access articles are distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided that the original work is properly cited.