НАРАТИВНО-ПСИХОЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА АНДРЕАСА САМА: О МЕЛАНХОЛИЈИ ЈА-ПРИПОВЕДАЧА У РОМАНУ БАШТА, ПЕПЕО ДАНИЛА КИША
Keywords:
меланхолија, дечак, приповедач, сопство, мајка, отац, другиAbstract
У раду се разматра меланхоличност која се појављује на различитим семантич-
ким нивоима Кишовог романа Башта, пепео. Значењско средиште односи се на мелан-
холију Андреаса Сама и нераскидиву везу према оцу/мајци. Значењска парадигма про-
ширује се, додатно, интензивним присуством мајке и одсутним присуством фигуре оца,
те је циљ рада да покаже како меланхолија функционише у текстуалним и психолошким
празнинама ја-приповедача и приповедача. Методолошка заснованост на анализи деча-
ковог карактера, кроз патолошки страх, омогућава да се проговором о сопству, проговара
о другости и обратно.
Downloads
Downloads
Published
Issue
Section
License

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Authors retain the copyright of their manuscripts, and all Open Access articles are distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided that the original work is properly cited.