ДИСТРИБУЦИЈА (КО)РЕФЕРИШУЋИХ ИМЕНИЧКИХ И ЗАМЕНИЧКИХ АНАФОРСКИХ ИЗРАЗА У БИОГРАФСКОМ ТЕКСТУ СА ЈЕДНИМ РЕФЕРЕНТОМ

Abstract

Предмет овог рада јесу могући разлози употребе различитих реферишућих из-
раза у дискурсу у ком је референт јединствен, те не постоји потреба за контрастирањем
или поновном спецификацијом референта. Употребом спецификованијих уместо мање
спецификованих реферишућих израза обично уводимо референт (прво помињање пу-
ним именом и презименом, или дескриптивно, у односу на каснија краћа означавања),
мењамо дискурсну тему, или нудимо разрешење неке врсте амбигвитета (употребом ис-
казане уместо нулте заменице указује се на то да референт није онај који је претходно био
најсалијентнији). У биографском тексту, какав анализирамо у овом раду, нема потребе ни
за поновним увођењем или установљивањем теме, нити за контрастирањем, будући да
је читав дискурс посвећен једном референту. Циљ овог рада био је да утврдимо факторе
употребе различитих реферишућих израза који би обухватили и примере без промена
референата или топика. Наша хипотеза, потврђена квалитативном анализом примера
свих реферишућих израза ексцерпираних из биографског текста, била је да се употре-
бом „преспецификованихˮ израза читаоцу указује на непостојање оквира као једног од
критеријума доступности (обрнуто од ситуације где се непоменути референт означава
изразима који сугеришу доступност јер је део заједничког знања), због тога што циљ био-
графског текста јесте да то промени; односно, да се тиме постиже стилско-прагматички
ефекат указивања на значај различитих нових информација које текст пружа у изграђи-
вању менталне представе о референту. У будућем истраживању потребно је проширити
корпус и на друге врсте текстова са једним референтом. Теоријске импликације истражи-
вања тичу се бољег разумевања скале реферишућих израза, те указивања на спектар мо-
гућности утицаја избором реферишућег израза на концепт познатости референта, поред
јасног утицаја познатости на избор реферишућег израза.