УПОТРЕБА И ФУНКЦИЈА ЦРТЕ У РОМАНУ КОНАК ЋАМИЛА СИЈАРИЋА

Abstract

У раду се бавимо језичком анализом материјала ексцерпираног из романа Ко-
нак Ћамила Сијарића. Настојимо да прикажемо употребу црте као интерпункцијског
знака, који је у контексту романа носилац стилских ефеката. Будући да се црта, према
правописној норми српског језика, третира као знак који нема обавезну примену, а који
најчешће замењује запету када је потребан изразитији знак одвајања или наглашавања, те
који се користи и да би се избегло нагомилавање запета, за замењивање двеју тачака, те,
у приповедачком тексту, и уместо наводника, настојимо указати на све ефере употребе
црте у креирању књижевноуметничког израза овог аутора – од употребе у служби јаког
изражајног средства, којим истиче контекстуално битне делове текста, до употребе у слу-
жби пауза, које нису ни сасвим кратке да би их означио запетом, нити су сасвим дуге да би
их означио тачком. У његовим цртама је, стога, садржана читава експресија. Њима аутор
указује на изузетну семантичку битност исказа који је додат након црте. Ту је, заправо,
чин писања повезан са потребом живог казивања, где реченичне конструкције наводе на
утисак да аутор не жели читаоца свог текста колико слушаоца.