ПРОЦЕС РОМАНЕСКНОГ ОБЛИКОВАЊА ФИГУРЕ УМЕТНИКА – ОД (АУТО)БИОГРАФСКОГ ДО АУТОРЕФЕРЕНЦИЈАЛНОГ У РОМАНУ ЈАН НЕПОМУЦКИ

Abstract

Циљ истраживања јесте да представи процес обликовања фигуре уметника –
музичара, али и писца – Јана Непомуцког, у истоименом роману чији садржај представља
рукопис насловног јунака. Јан Непомуцки настаје на основу (ауто)биографског, докумен-
тарног предлошка, и упућује на чешког музичара Емила Хајека, оца списатељице Јаре Риб-
никар. Ауторка у мемоарској прози експлицитно указује на сопствени литерарни проседе
и белешке из живота које су транспоноване и преобликоване у књижевном тексту. У про-
цесу конституисања средишњег лика, међутим, роман се удаљава од веристичке подлоге
и примиче дискурсу романа о уметнику (нем. Künstlerroman). Дело отуд предочава поста-
јање уметника, његово стасавање, као и артистичку самоспознају, што су неизоставни
елементи овог књижевног жанра. У средишту тумачења је начин на који се од почетног
(ауто)биографског импулса дело остварује кроз аутореференцијални наратив, метатекст
– онај који, према теоретичарки Линди Хачион, приповеда о себи самом. У истраживању
ћемо пратити процес развоја уметника Непомуцког, његова интроспективна превирања,
меланхолична расположења, али и (само)спознајна опажања, чије се крајње исходиште
огледа управо у блоховском рођењу дела – стварању књижевног текста.