ОГЊЕНА ВУЧИЦА ИЗМЕЂУ КРЕИРАЊА И ДЕСТРУКЦИЈЕ: ТРАНСФОРМАЦИЈА ФИГУРЕ ВУЧИЦЕ У ВУЧЈОЈ СОЛИ ВАСКА ПОПЕ

Abstract

Испевавши Вучју со, Васко Попа изградио је тотемистички, вучји пантеон,
чији су зачетници Хроми вук и Огњена вучица. Њихова божанска, прародитељска улога
опредмећена је кроз остваривање периодичних сусрета, на граници ове и оне стране неба,
чиме је обезбеђивана обновљивост целокупног живог света. Песнички циклус Огњена ву-
чица, коме је у раду посвећено највише пажње, тематизује митолошку визију вучице као
Велике мајке, од које све происходи и унутар које се све враћа. У Попиној вучици сажели
су се фрагменти неколиких симболичких представа, па се стога она сагледава као врхов-
но божанство специфичног животињског пантеона које преузима функцију матријарха
и истовремено се пројављује као отелотворење саме природе. Циљ рада јесте маркирање
физичких и симболичких трансформација које доживљава Огњена вучица кроз пет песа-
ма истоименог циклуса: од настанка света до есхатона.