ПРОЦЕС УМЕТНИЧКОГ ОБЛИКОВАЊА МОДЕРНОГ ТРАГИЧНОГ ЈУНАКА У ПРИПОВЕЦИ СРПСКОГ РЕАЛИЗМА

Abstract

У овом раду се, на основу естетичких ставова о трагичном у књижевности,
интерпретацијом одабраних дела, истражује процес трансформације трагичног јунака,
од антике до модерних времена и његово обликовање ван драмске форме, у приповеци.
У уводном делу дат је сажети осврт на дефиницију и редефиницију трагичног јунака и
преглед филозофских и књижевно-научних разматрања од антике до савременог доба.
Теоријско-методолошки оквир чине ставови Аристотела, Ф. Хегела, Ф. Шелинга, А. Шо-
пенхауера, Ф. Ничеа, Н. Фраја, те савремених истраживача К. Козака, Е. Пула, Ј. Борјева.
У средишњем делу, анализирају се главни ликови приповедака П. Кочића „Кроз мећаву“,
С. Матавуља „Пилипенда“, Р. Домановића „Идеалиста“, Л. Лазаревића „Ветар“. Утврђује се
присуство трагичних елемената својствених трагичним јунацима антике и особина које
их приближавају модерном трагичном јунаку. У завршном делу закључујемо да су српски
реалисти у процесу формирања трагичног јунака своје епохе, успели да одговоре есте-
тичким захтевима трагичног у форми приповетке. Циљ рада је да на конкретним приме-
рима покаже процес формирања модерног трагичног јунака у српској књижевности, чије
обликовање захтева примену сложенијих наративних поступака, којима се уједно указује
и на процес превазилажења захтева реалистичке поетике и појаву модерних тенденција у
српској приповедној прози.